ИН4С

ИН4С портал

Ко у Скупштини Србије ради против сопственог народа?

1 min read

Фото: новости/Принтскрин

У тренутку када се Србија бори за очување свог националног идентитета, територијалног интегритета и права на истину, у Народној скупштини Републике Србије сведоци смо још једног покушаја политичке саботаже изнутра. Шест посланика гласало је за уношење на дневни ред предлога резолуције којом се Србија фактички проглашава саучесником у „геноциду у Сребреници“, што је корак ка самопоништењу и националном понижењу. Овакви поступци не смеју остати без озбиљне друштвене и политичке анализе.

Фото: Новости

Ко су посланици који су подржали предлог?

Према информацијама из медија, за предлог резолуције гласали су:

  • Муамер Бачевац и Едис Дургутовић из Социјалдемократске партије Србије,
  • Радомир Лазовић и Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта,
  • Јован Јањић и Митар Ковач из групе „Ми – глас из народа“.

Док је посланичка група „Ми – глас из народа“ објаснила да је у питању грешка настала услед „буке у сали“, што је у међувремену и Јањић лично објаснио, други немају такво оправдање. У том контексту, не треба олако донети пресуду Јањићу и Ковачу. Људске и техничке грешке се дешавају, али за остале посланике нема таквог алибија. Њихова политичка оријентација, деловање и отворено антисрпско деловање у институцијама јасно указују да не раде у интересу Србије и њених грађана.

Фото: Ми глас из народа

Ко стоји иза резолуције?

Предлог резолуције поднели су Павле Грбовић, Ана Орег и Владимир Пајић из Покрета слободних грађана, затим Ахмедин Шкријељ и Минела Календар из СДА Санџака, и Шаип Камбери, представник албанске мањине. Сви они годинама раде на подривању српских националних позиција, уз подршку појединих западних структура и фондација. Сада им се отворено придружују и поједини посланици који би, по дефиницији, требало да штите интересе Србије – а не да их распродају.

Шта би значило усвајање ове резолуције?

Усвајање ове резолуције значило би:

  • Службено признање геноцида – иако је Србија правно ослобођена кривице за геноцид у Сребреници од стране Међународног суда правде;
  • Извињење у име Србије за нешто што није доказано као системска политика државе;
  • Казнене одредбе за оне који не прихватају наметнуту истину – у суштини, увођење идеолошког диктата и забране мишљења;
  • Дан сећања на „геноцид у Сребреници“ – уз истовремено игнорисање страдања српског народа у Подрињу, Посавини, Крајини, Косову и Метохији.

Овим се не само релативизује српска жртва већ се и креира психолошки терет који се преноси на будуће генерације Срба – као наводних потомака геноцидног народа. Тиме се подрива сам темељ националног идентитета.

А где је Јасеновац? Где је Братунац?

Нико од иницијатора ове резолуције није предложио минут ћутања, нити дан сећања за злочине над Србима. Ниједан посланик који подржава ову иницијативу није урадио ништа за признање Јасеновца као геноцида, ни за меморијалне комплексе у Добоју, Пребиловцима или Глини.

Подсетимо се и „касапљења“ српског народа о Божићу 1993. код Братунца, које никад није добило ни минут сећања у светским или регионалним медијима.

Србија мора повући црвену линију

Ово више није питање политике, него питање опстанка националног достојанства. Свако ко у српској скупштини заговара документе који Србију представљају као геноцидну државу, директно ради против њених интереса. Уколико политичке странке не реагују, народ мора – на следећим изборима или путем јавног притиска.

Зашто је важно реаговати?

Увођењем оваквих резолуција, Србија пристаје на историјску, правну и моралну капитулацију. Ако се не зауставе овакви процеси, сутра ћемо се извињавати и за одбрану Кошара, за рат 1914., или што смо се усудили да опстанемо на својој земљи.

Зато је од кључне важности да српско друштво, медији, интелектуална елита и патриотски посланици подигну глас – не против помирења, већ против лажног наратива који једнострано кривицу приписује српском народу, без историјске и правне равноправности. Свака скупштинска резолуција која подразумева признање „геноцида“ у Сребреници, без истовремене осуде геноцида над Србима, мора бити јасно одбачена. Они који се не могу одлучити на чијој су страни – на страни српске истине или западног диктата, не заслужују место у српском парламенту

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

44 thoughts on “Ко у Скупштини Србије ради против сопственог народа?

  1. Зашто изједначавате геноцид над српским народом, који су починили Хрвати по НДХ, и муслимани по БиХ, са злочином у Сребреници за који су најодговорније стране обавештајне службе?! Тамо гдје су Хрвати и Бошњаци стигли, српског ува није остало – од колијевке до најстаријег су мучили и убијали. У Сребреници су убијани само војници. Жене, дјеца и старци су аутобусима евакуисани! Није им и сјеме затрто као по српским селима куда је стигао „миротворац“ Насер Орић и његови крволоци!

    10
    91
  2. Не постоји опозиција у свијету која ради против свога народа и државе као што је србска опозиције. Па људи драги, замислите Ћуту, Маринику, Ђиласа и компанију као србске пријатеље. Па то може само Србин споља са шајкачом а изнутра Адем Демаћи.

    70
    1
  3. Види се да Влада води рачуна о сваком грађанину — сигурност, економија и мир су приоритет.

    66
    1
  4. Они који раде против Србије немају места у Скупштини. Подршка патриотама!

    74
    1
  5. Напред Србијо! Имамо најодговорније руководство у последњих неколико деценија.

    63
    1
  6. najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cijenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“.

    4
    101
  7. Браво за народне посланике који бране државне интересе, а не туђе диктате.

    80
    1
  8. Подршка Влади Србије! Видимо да се труде да очувају стабилност и независност земље.

    56
    1
  9. Свака част нашој Скупштини! Коначно неко ради у интересу народа, а не страних центара моћи.

    63
    1
  10. Tvrdnja Zapada je da je nekakvih 8.000 muškaraca i dečaka pogubljeno u masakru u Srebrenici, ali su to sve bili muškarci i vojnici, a onih ranije ubijenih srpskih 2.383 civila uključuje veoma veliki broj žena i dece.I sta je sad ovde genocid?

    3
    91
  11. A ko je u Srebrenici i oko Srebrenice pobio 3600 srba i popalio srpska sela,mnogo vise nego njihovih izmisljenih 8000

    3
    83
  12. Mnogi koji su po Kanadi i Americi i drugim zemljama a vode se kao zrtve i dolaze sa kanadskim pasosima i traze da im se izda licna karta a vode se kao zrtva genocida

    1
    91
  13. Istina,koja u ratu obicno prva nastrada, na Balkanu je retko kada bila na nekoj ceni a danas, danas izgleda nije ni pozeljna.

    92
  14. Kad su videli kako je suverenitet na Sjeveru Kosmeta predao vrh Srbije, rekoše:“Eto i nama prilike“..
    Uzgred, država Srbija uporno slabi svoje neophodno vojno prisustvo Kopnenoj zoni bezbjednosti i smanjivanjem dnevnice za pripadnike vojske.Možda ta razlika odlazi na poslaničku platu i privilegije Šaipa Kamberija, osvjedočenog neprijatelja Srbije, koji je i pucao u nju svojevremeno

    90
  15. Наши преци су оставили завет да се слобода чува по цену живота, а на нама је да тај завет поштујемо, чувамо и преносимо будућим генерацијама. Србија је вечна док је волимо, бранимо и чувамо као своју највећу светињу.

    1
    77
  16. Знамо да је највећи дио опозиције прозападног нацистичког опредјељења. Ви имате апсолутну већину у парламенту и немате разлог да паничите због било којег њиховог предлога. Ви треба да се замислите зашто и поред апсолутне већине у парламенту коју остварујете како остварујете, уназад годинама нијесте били у стању ни из четвртог пута усвојити резолуцију о геноциду над српским народом од стране Хрвата, Бошњака за вријеме НДХ? Зашто???

    2
    91

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *