„Ко то тамо пева“ одушевио Французе

Антологијски филм „Ко то тамо пева“ (1980) редитеља Слободана Шијана и сценаристе Душана Ковачевића, након селекције у званичном програму Кан класик, Канског фестивала 2020, осваја биоскопе широм Француске током актуелне 2021. године, наводи продукција Центар Филм.

Дигитално рестаурисана верзија непролазне трагикомедије, проглашене за најбољи српски и југословенски филм, на дан отварања француских биоскопа након карантина, приказан је у 12 биоскопа широм те земље.

Култно остварење већ увелико обара рекорде као класик ван енглеског говорног подручја са више од 3.000 гледалаца за само три недјеље приказивања и наставља пут привлачења европског аудиторијума са резервисаних више од 50 биоскопа за наредни период у Француској.

„Ко то тамо пева“ је током 2020, дакле 40 година након премијере на најпрестижнијем свјетском филмском фестивалу у Кану, гдје је освојио награду публике, селектован у програму Кан класик, који представља ретроспективу најзначајнијих остварења из историје Канског фестивала.

Поред филма „Ко то тамо пева“, у прошлогодишњем издању били су одабрани и филмови „Расположени за љубав“ редитеља Вонг Кар-Ваи-а, „Улица“ Федерика Фелинија, „Акатоне“ Пјер Паоло Пазолинија, „Припремите марамице“ аутора Бертрана Блијеа и други.

– Поновно препознавање култног класика испред биоскопског платна једне европске земље, побједа је Шијановог дјела и српске кинематографије која и даље умије да осваја различите аудиторијуме. Филмска умјетност је моћно оружје које олакшава упознавање и нуди заједнички језик за нове генерације – изјавила је Јадранка Блануша, директорка Центар Филма.

Филм „Ко то тамо пева“ дигитално је рестауриран у одјељењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију Југословенске кинотеке у оквиру пројекта А1 Кинотека који од 2017. спроводе Југословенска кинотека и компанија А1.

Душан Ковачевић је својевремено причао, а онда је подсјетио јавност на недавној промоцији његове књиге поезије „Ја то тамо певам“ да је инспирацију за писање сценарија овог филма добио из једне новинске вијести, гдје је писало да је у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године погођен један аутобус рано ујутру и да су сви путници изгинули.

Увијек се писац питао шта ли су сви они тражили на једном месту у то вријеме да их је судбина тако захватила да сви заједно изгубе главу.

(РТРС)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: