ИН4С

ИН4С портал

Ко су „жртве геноцида у Сребреници“?

1 min read
Први укоп ,,жртава геноцида“ у Поточарима је извршен 31. марта 2003. и тада су се на списку, између осталих, нашла следећа лица: под редним бројем 72 налазио се Хајрудин (Шефко) Авдић, под бр. 512 Нусрет (Салко) Салиховић, под бр. 291 Сенад (Јусуф) Јусић, под бр. 558 Хајрудин (Хасан) Суљић и под бр. 223 Салчин (Сејфо) Хоџић. Њих петорица су учествовала у акцијама у којим је убијено 332 особе српске националности у општинама Сребреница, Братунац и Власеница. Нарочито свиреп је био Хајрудин (Шефко) Авдић који се налазио у команди 281. источнобосанске лаке бригаде. Под његовом командом спаљена су српска села Осредак, Виогор, Ораховица, Залазје, Сасе, Јеремићи, Мановићи, Рупово Брдо и Хранча. Лично је убио 74 Срба.

Сребренички лоби већ деценијама намеће слику о ,,хиљадама недужних мушкараца и дечака“ који су убијени у Сребреници, али да ли се неко запита ко је заправо покопан у меморијалном центру у Поточарима? Овом приликом представљамо идентитете неких од њих.

Први укоп ,,жртава геноцида“ у Поточарима је извршен 31. марта 2003. и тада су се на списку, између осталих, нашла следећа лица: под редним бројем 72 налазио се Хајрудин (Шефко) Авдић, под бр. 512 Нусрет (Салко) Салиховић, под бр. 291 Сенад (Јусуф) Јусић, под бр. 558 Хајрудин (Хасан) Суљић и под бр. 223 Салчин (Сејфо) Хоџић. Њих петорица су учествовала у акцијама у којим је убијено 332 особе српске националности у општинама Сребреница, Братунац и Власеница. Нарочито свиреп је био Хајрудин (Шефко) Авдић који се налазио у команди 281. источнобосанске лаке бригаде. Под његовом командом спаљена су српска села Осредак, Виогор, Ораховица, Залазје, Сасе, Јеремићи, Мановићи, Рупово Брдо и Хранча. Лично је убио 74 Срба.

Смајо (Суљо) Карић, рођен 10.1.1960, је учествовао у нападу на село Садићи 15.8.1992. године и том приликом је убио: Вуковић (Радована) Гојка (1930), Мишић (Спасоја) Драгу (1935), Мишић (Јована) Мићу (1958), Мишић (Драге) Миливоја (1965), Мишић (Уроша) Томислава (1964), Мишић Пеју (1956), Мишић Јованку (1920) и Лазаревић (Душана) Милана (1952). Учествовао у пљачки и спаљивању њихових домова. Покопан у Поточарима као ,,невина цивилна жртва“ под редним бројем 4197.

Даутбашић (Рифета) Хасан, рођен 09.02.1974 у Братунцу. Учествовао у нападу на српско становништво села Бјеловац, Сикирић и Лозница 14.12.1992. када је убио више десетина мештана тих села. Жртве је масакрирао, њихове куће опљачкао и спалио. Покопан у Поточарима као ,,невина цивилна жртва“ под редним бројем 1458.

Алић (Алија) Фахрудин, рођен 25.01.1973, свирепо убио српског учитеља Божидара Ковачића (53) из околине Тегара. Командовао одредом муслиманских добровољаца. Покопан у Поточарима као ,,невина цивилна жртва“ под редним бројем 330.

Синановић (Рахмана) Решид, рођен 15.10.1949. у Пирићима, општина Братунац. Организатор и учесник бројних заседа и напада на српска села: Биљачу 12. јула, Залузје 8. августа, Сикирић, Бјеловац и Лозницу 14.12.1992. Истог дана свирепо убио Јовановић Милоша из Лознице. Пљачкао српску имовину и спаљивао куће у наведеним селима. Раније био начелник општинског СУП-а и истакнути активиста СДА и као такав организовао илегалне набавке оружја. Покопан у Поточарима као ,,невина цивилна жртва“ под редним бројем 7433.

Авдулах (Авдо) Ахметовић, рођен 1960. године, био је помоћник команданта 281. источнобосанске лаке бригаде, а Хајрудин (Хамид) Авдић члан штаба 281. источнобосанске лаке бригаде. У бројним злочиначким подухватима против цивилног српског становништва наведене старешине су учествовале у убиствима 228 лица српске националности. Обојица су покопани у Поточарима као ,,жртве српског геноцида“.

Под редним бројем 36 покопан је Мујо (Мухарем) Алић који је учествовао у убиствима 328 Срба. Под бројем 30 је Азем (Хикрија) Алић, саучесник у убиствима 189 Срба, а под бројем 246 покопан је Едхем (Салко) Хусић који је убио шесторо Срба. Под бројем 369 покопан је Алија (Шабан) Мемишевић из Братунца који је учествовао у нападу на српски део села Загони (општина Братунац) 05.07.1992. када је убио 14 мештана српске националности. Ибро (Хусеин) Дудић, рођен 1969. године у Сребреници, био је мајор и командант 282. источнобосанске лаке бригаде Армије БиХ, а у акцијама којим је руководио убијено је 328 српских цивила. И он је покопан као ,,невина жртва српског геноцида у Сребреници“.

Под бројем 73 покопан је Џевад (Рамбо) Бабајић одговоран за убиство осам српских цивила. Официри Мехмед (Салих) Салихоџић, Авдулах (Мустафа) Бећировић и Сафет (Хамед) Ахмић били су све време рата на важним командним и руководећим дужностима у штабу 283. источнобосанске лаке бригаде и непосредно су учествовали у уништавању околних српских села и убиствима 189 Срба. И они су покопани у Поточарима као ,,жртве геноцида“. Под бр. 180 налази се Хусо (Рамо) Халиловић из Сребренице који је учествовао у нападу на српско село Брежане у општини Сребреница, 30.06.1992. Тада је убио 19 Срба. На листи ,,жртава српског геноцида“ нашао се и Ибран (Ибро) Муратовић рођен 1949. у Братунцу који је током напада на српско село Бљечева, на Ђурђевдан 06.05.1992, убио троје Срба. Шаћир (Нурија) Мемишевић, рођен 1953. године у Сребреници, такође је учествовао у ђурђевданском нападу на Бљечеву 1992. године и тада је убио троје српских цивила. У нападу на село Загони 05.07.1992. убио је 14 српских цивила. Покопан је у Поточарима под редним бројем 539.

Азем (Алија) Бегић, рођен 1962. године у селу Лука у општини Сребреница, учествовао је у нападу на српско село Залазје 12.07.1992. Тада је учествовао у масовном убиству 47 српских цивила. И он је проглашен за ,,жртву геноцида у Сребреници“.

Ово су само неки од примера. Међу наводним ,,жртвама геноцида у Сребреници“ налази се и више хиљада особа које су умрле природном смрћу пре ослобођења Сребренице, живе особе, као и припадници Армије БиХ који су погинули у борбеним дејствима широм БиХ.

Извор: Србин инфо 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Ко су „жртве геноцида у Сребреници“?

  1. Немојте тако браћо ,масја ће одмах да зове Катнића.Како су само смјели да убијају злочинце.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *