Ко су Катнићеви „свједоци сарадници“ у скупштинским клупама?

Црна Гора је карикатура држава. Протекторат мафије и разних шверцерских протува које овдје вршљају. Мека за организоване криминалне групе које имају своје послушнике на свим значајнијим функцијама у овом пропалом систему. Тако је само у Црној Гори могуће да лица која се сумњиче за најтежа кривична дјела, умјесто у Спужу, ових дана сједе у скупштинским клупама. И не само то. Него управо гласовима тих и таквих, скида се имунитет опозиционим првацима, које желе да пошаљу у Спуж. Тамо гдје су они одавно требали да броје затворске дане. Међутим, Миливоје Катнић им је све опростио, а заузврат они треба да га слушају и гласају да се хапсе Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Небојша Медојевић.

На челу криминалне пирамиде, лице које је требало да буде одавно у притвору је Иван Брајовић. Предсједник Скупштине. Кључни актер афере Лименка. Особа која је омогућила да Ацо Ђукановић отме од народа 10 милиона еура. Умјесто да буде процесуиран, макар да је у фази тужилачког извиђања, он сједи на столици коју је не тако давно користио и Светозар Маровић, шеф организованих криминалних група у Будви.

Други, а може се рећи и први, који је одавно требао да робија у Спужу је Бранимир Брано Гвозденовић. Потпредсједник Скупштине. Човјек у народу познат под надимцима „Проценат“ и „Магла“. Нема веће афере у Црној Гори у којој се не помиње име Гвозденовића. Од Будве, преко Бара, кроз тунел Созину до Подгорице. И тај и такав Брано није предмет ни тужилачког извиђаја и провјера, па несметано гласа за све предлоге Миливоја Катнића.

Трећи, по списку, а први по сумњивим радњама је и посланик Вујица Лазовић. Будући амбасадор у Словенији. Особа која је синоним за корупцију. Лазовић је годинама један од главних људи за приватизацију црногорских предузећа – што као предсједник Савјета за приватизацију, што као предсједник тендерских комисија. Умијешан је у продају Југопетрола, петљао око Телекома и Елекропривреде. Лазовић је умијаш прсте и у случају италијанске компаније А2А. Сумњив за сваки посао који је Влада радила свих ових година. Умјесто да је у Спужу, Вујица сједи у Скупштини и гласа да се опозиција хапси.

На листи Катнићевих свједока сарадника у Скупштини је и екс министар Петар Ивановић. Човјек коме је Дарко Шарић плаћао авионске карте. Ивановић је званично сумњичен од тужилаштва да је прекршио службена овлашћења јер је Министарство пољопривреде и руралног развоја, којим је руководио 2013. године, потрошило 157.414 евра по основу непосредних погодби, иако је по закону максимално смјело потрошити 84.119 евра. Истрага тапка у мјесту, Ивановић гласа по Катнићевој савјести у Скупштини. Ивановић је умијешан и у аферту са Хипо алпе адра банком преко које су опрани милиони зарађени од шверца. Да, Ивановић је чувен и по оном удесу када је утврђено да је дјевојчица, коју је он ударио возилом на пјешачком прелазу, уствари насрнула на његов аутомобил. И још је добро прошла јер је Ивановић није тужио за душевне болове.

Ништа мање није интересантан и Љуиђ Љубо Шкреља. Ортак безбједносно интересантних лица. Тачније, Хајдара Цуфаја, чије везе сежу до Насера Кељмендија, највећег нарко боса у овом дијелу Европе.

Међу одабранима је и Сања Влаховић, екс министарка а будућа амбасадорка. Ко не зна, а таквих сигурно нема, она је плагирала магистарски рад. И то је доказано. Међутим, Катнићу је потребна у Скупштини јер и њен глас је важан да се ухапсе опозициони лидери.

Међу онима који су се огријешили о закон је и Филип Вуковић, бивши градоначелник Пљеваља. Особа која је изјавила да су Шарићи добри момци. Специјално државно тужилаштво провјерава његове малверзације док је био на челу Пљеваља, али је изгледа процијењено да је боље да буде у Скупштини, тамо је потребнији Катнићу, него у Спужу.

И Миодраг Радуновић, умјето да одговара за смрт беба у бјелопољској болници, док је био министар, данас сједи у скупштинским клупама и гласа како каже Миливоје Катнић.

У Скупштинским клупама је и Бранка Танасијевић. Особа чији је муж Слободан Танасијевић, званично оптужен у афери за вишемилионске малверзације у Електропривреди.

И тако смо дошли у парадоксалну ситуацију. Да криминалци, са досијеима, одлучују са слободе, коме треба узети слободу. Да гласовима полицијско-тужилачким интересантим лицима у затвор треба да иду опозициони прваци. Умјесто да су у затвору, они су постали Катнићеви свједоци сарадници у Скупштини.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: