• Култура

Ко се боји да преброји

4 године ‎ ИН4С

Емило Лабудовић

Пише: Емило Лабудовић

У Црној Шуми, изван сваке сумње
Гдје разум чак ни случајно не свраћа
Владаху хаос, мржња и безумље,
Није се знало ко пије а ко плаћа.

Низаху се године као годови
На стаблу трајања; исте, без промјене…
Рађаху се синови и скотови
Дични Лавови, брбљиве Хијене.

Усред тог худог стања очајања
Кржљавог као растиње озимо,
Учмалом Шумом поче да одзвања:
Дошло је вријеме да се пребројимо!

Колико нас је морамо да знамо
Глас се пронесе међу звјерадима,
Као и све Шуме да се разврстамо
По роду, броју – и по падежима!

Плану расправа Шумским листовима
Као прамен магле пела се у вис,
Прошло је десет јесени и зима
Хоћемо попис јер такав је пропис!

Не дамо! Хијене прве дигоше нос,
За њима се Свраке узјогунише,
Ново би бројање унијело хаос,
Хијена вазда мора бити више.

Једном пребројана, силом и по мраку,
Бројка је која не смије да се дира
Нека је и лажна, ал је по мераку,
И као таква гарант Шумског мира.

Грмнуше Лавови а Шума се стресе,
Тешка им шапа заора ледину:
Хоћемо, коначно, праве адресе
И ново бројање за пуну истину!

Сад Зеца који Шумом предсједава
(У име Лавова, а зарад Хијена)
Од рачунице забољела глава:
Обрни, окрени – излаза му нема.

Шта год да уради – купус му измиче
А престона клада у прах му се руши,
Сјенка Црне Вране над њим се не миче
Па је од невоље оклопио уши.

Стари превртљивац и лагању склон
Пописаћемо се, обећава јавно,
Фали још само да донесем Закон
Па да вас пребројим, коначно и трајно!

А Шума и даље тоне у безнађе
У проклете сјенке и све црњи мрак
Зец никако себе и пут да пронађе
Чека да му Врана да повољан знак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: