• Насловна
• Поглед

Ко може више, може мање – Улазница за анархију или диктатуру, једно не гине

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Владан С. Бојић

Пише: Владан С. Бојић, предсједник Правног савјета ИН4С

Питах се: Зашто не може Ескобар да сачека макар десет дана, него мора све овако да нас понизи и по дилу “пресече врпцу” (само да не одсече палац, алузија на инсерт из филма “Лепа села лепо горе”, кад онај сече врпцу за тунел који нема свој крај, свој излаз, па офикари палац, оде палац) одмах 29. априла. Постали смо амерички успутни – плац. Плацеви и иначе служе за – утовар, истовар, гаражна места, лабораторије, лансирне рампе, носач авиона и томахавка…

Шта смо дозволили да постанемо. Понизни као мишеви. Верни као пси. Све низ длаку. Уз длаку, ни макац. Ни случајно, ни грешком. Е то не смемо постати ми. Нека је њима. Е то не баста нама. Нека баста њима. Е то није наш историјски код, то није наша духовна вертикала! Та наизглед примамљива улазница је у ствари исписница из света достојних људи који се нису могли отргнути, устати, изаћи из свеопштег коначног трулежа.

Јесте међу нама било гњида и гдињица, јесмо гњили у свађи и у узајамним оптужбама трулили, али смо увек знали да се трсимо кад треба тога и да устанемо. Кажемо своју узориту реч. Изговоримо је достојно! Па била она нама и последња! Говорили смо истину и кад нам је глас подрхтавао а тама нас опкољавала са свих страна.

Еј, какво је ово правно дивљање с мањинском Владом – аман. Подложно јасном кривичном процесуирању. Како? Па свести таксативне чињенице које чине радњу кривичних дела која се гоне по службеној дужности. Правну квалификацију закономерно врши државни тужилац.

Правна чињеница је да ни Устав ни Пословник ни било који други општи правни акт не предвиђају “мањинску владу”.

Ту не сме бити арбитрерности ни ма ког волунтаризма. Као ни код сазивања Скупштинске седнице 46 посланика, као да Скупштина сада не постоји, да нема континуитет, председавајућег и то правно порозном фразом: “Ко може више, тај може и мање.”

Ако би се то узело као правно правило, као правни репер, за тили час би био урушен комплетан правни поредак.

Чему онда закони, Устав, пословници? Чему онда толики жал за недостатком Закона о Влади и Закона о Скупштини?

Да ли је снажан “жал” довољан и ваљан правни основ потпуног одстуства правних норми и да ли може бити икакав правни сурогат за недостатак прописа и хетерономних правних норми које регулишу поступање, прерогативе и др. одреднице Скупштине и Владе тек рећи: “Ко може више, тај може мање.” Па то је улазница за анархију.

Посреди је експлицитно узимање власти у своје руке мимо икаквих правних регула. Посреди је оксиморон разумевања права, правности и правног реда. Не би смело никог да зачуди да након раније: експертске; па сада мањинске; УРА за који месец формира неку нову измишљотину у виду нор. Иновативно-инклузивне Владе или Атлантистичко – зелене Владе. Уз подршку морске пене..

Како би то и на основу чега било кога могло више да зачуди? Или да директно гђа Вањска министарка Крамон јашући на украјинско-руској несрећи затражи формирање: Санкционе Владе. Да ли то негде у Уставу и законима пише да може? Не. Али: Ко може више може и мање. Да, убудуће уопште неће бити важно шта Устав и закони прописују.
Кад се једном развале врата, свако наредно проваљивање није кривично дело провале ни разбојништва, јер су врата већ разваљена. Све ће одсад бити допуштено.
Свих чињеница које видите као кривичноправно релевантне, починиоци су их потпуно свесни. Свесни су да не постоје норме које регулишу њихово понашање за заказивање седнице Скупштине али то ипак чине што је директан умишљај. Све корелативне радње су захваћене потпуном противправношћу, јер им недостаје ма каква реглементација, односно прописаност.

Не постоје позитивне(важеће) норме.
Не може бити правно нешто што уопште није правно прописано на било који начин. Не може читав подухват формирања, опет непрописане “мањинске” Владе, бити заснован на паушалној правној изреци, а да притом не постоји ни једна, ни полунорма која уређује такво поступање, и даје такве прерогативе. То би била правна лудост, да не знамо – да је гола подлост, осмишљена од страног фактора уз учешће фактора који нису познати посланицима, а камоли грађанима Црне Горе као титуларима суветенитета.

У питању је мутан посао, непријатног мириса (чује се грдно што би стари рекли) тежак мутљаг у ко зна чијем интересу и за које сврхе. Све врви и кипти од смутности и апсолутне и то оне екстремне нетранспаренције (све важно се одвијало иза паравана, иза завеса).

То је скупа пар екселанс потпуно противправно и то јесте зато ин флагранти кривично дело које се гони по службеној дужности.

Уважена ергело захукталих амбициозних властољубаца лишених без законитости и без легитимитета и без покрића основне етике и компетенције: “Учинили сте све, да нас све обрукате.”

“Ко може више може и мање.” То је правни основ нове Владе која “руководи” Скупштином. Је ли чудно што Влада млатара са скупштинском већином, није, она потпомогнута страним фактором: може више и од Скупштине, а Скупштина може мање. Логички исправно? Није, али може јер: Ко може више може и мање… Па хајде да видимо коначно по слову Устава ко је тај што може више, ко је тај суверен?
У члану 2 Устава пише: “Грађанин који има црногорско држављанство је суверен. Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом.”
Дакле, само су грађани ти који могу више, па могу и мање – и нико други. Неко учен је изрекао да без воље грађана све Владе су обичне разбојничке банде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: