• Наша Србија

Ко је затајио у систему заштите председника?

1 min read

5 година ‎ ИН4С

(Фото Марко Спасојевић)

Ако је тачно да неко прислушкује председника Србије Александра Вучића, то у најмању руку указује да постоји велики проблем у институцијама сектора безбедности и да се хитно мора обавити истрага која ће утврдити ко је заказао у систему заштите председника, сматрају саговорници „Политике”, искусни стручњаци за безбедност.

Генерал Момир Стојановић, некадашњи начелник Војнобезбедносне агенције (ВБА), истиче да је посао контраобавештајне делатности у случају прислушкивања председника у надлежности Безбедносно-информативне агенције (БИА).

„Ако је тачна информација да неко прислушкује председника, БИА мора у сарадњи са Сектором унутрашње контроле МУП-а да спроведе комплетну истрагу. Мислим да је адреса где треба истраживати – Служба за специјалне истражне методе УКП-а”, сматра Стојановић.

Након што је председник Александар Вучић пре неколико дана на ТВ Пинк рекао да га прислушкују годину и по дана и да мисли да зна ко стоји иза тога, јуче су у јавност процуриле информације да већ неко време траје строго затворена и опсежна истрага о томе ко је, по чијем налогу и с којим циљем прислушкивао председника. Наводно, у току су саслушања на првом месту припадника Службе за специјалне истражне методе.

Служба за специјалне истражне методе је организациона јединица у оквиру Управе криминалистичке полиције (УКП), која се бави спровођењем посебних доказних радњи, специјалним истражним техникама у циљу прикупљања доказа и расветљавања кривичних дела. Спекулише се да је одавде и потекло могуће прислушкивање председника.

Стојановић каже да мало-мало па имамо проблеме с овом службом јер она не подлеже никаквој контроли, што је проблематично. Он сматра да је у сектору безбедности потребно другачије устројство и организација, као и јединствено руковођење које, како истиче, сада не постоји.

„Институције у сектору безбедности су расцепкане и свако министарство има неку компоненту која се бави безбедношћу”, наводи Стојановић.

Генерал сматра и да је непримерено од председника Србије да изађе у јавност и подели информацију с грађанима да га неко прислушкује. Тиме је, како закључује Стојановић, председник само потврдио да нема реда у сектору безбедности.

Милан Мијалковски, професор безбедности у пензији, каже да је прислушкивање председника у Србији постала пракса и подсећа на аферу када је наводно прислушкиван и претходни шеф државе Томислав Николић.

„Та афера се завршила ’појео вук магарца’ и јавност на крају није сазнала шта се заиста догодило. Ако се то дешавало у време када је председник био Николић, а дешава се и сада, то је онда тужно и поразно за наш безбедносни систем”, каже Мијалковски.

Професор истиче да је председник сваке земље на свету на удару страних безбедносних служби. Али, у овом случају је, како истиче, нелогично да председника прислушкује неко из државне администрације и да службе које обезбеђују председника томе не стају на пут.

„До краја треба истражити овај случај и неопходно је да дође до промена у безбедносном систему и да се уради студиозна анализа како је могуће да неко некога прислушкује без одобрења суда. Такође, служба која ради контраобавештајну делатност председника морала је одмах да реагује и пресече прислушкивање. У овом случају, када се утврди истина, мора да одговара и први претпостављени томе ко је прислушкивао, а на одговорност треба позвати и читав ланац људи из безбедносног сектора”, закључује Милан Мијалковски.

Генерал Родољуб Миловић, бивши начелник Управе криминалистичке полиције, изјавио је јуче за Бету да ако је тачно да је председник Србије прислушкиван годину и по дана, онда српска полиција не постоји.

„Док сам био шеф УКП-а било је немогуће прислушкивати било кога без одлуке правосуђа. У све што смо ми радили увид је имала Безбедносно-информативна агенција. Да ли је у међувремену одвојен тај систем УКП-а за прислушкивање од БИА, заиста не знам”, рекао је Миловић.

Он сматра да су све приче о прислушкивању председника државе „конфузне”. Истакао је и да прислушкивање председника нико не може да нареди осим у случају да је председник повезан с неким криминалцем. Упитан да ли полиција може да прислушкује и без судске одлуке, он је истакао да је то могуће у случају да је наредбодавац изузетно „безобразан и моћан” и да људи из полиције не раде по закону.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: