• Наша Србија

Ко је за, а ко против нерадне недеље: Најгоре за раднике у малим трговинама, четвртина би остала без посла

5 година ‎ ИН4С

Тек што су привредне активности у нашој земљи почеле да оживљавају након периода изолације, због пандемије вируса корона, кренуле су да стижу иницијативе из пословних кругова у појединим локалним самоуправама да се уведе нерадна недеља у трговинској делатности, што је поново актуелизовало ово питање.

Илустрација

Тек што су привредне активности у нашој земљи почеле да оживљавају након периода изолације, због пандемије вируса корона, кренуле су да стижу иницијативе из пословних кругова у појединим локалним самоуправама да се уведе нерадна недеља у трговинској делатности, што је поново актуелизовало ово питање.

Из Уније послодаваца Србије (УПС) упозоравају да би такво решење представљало највећи удар за мале трговце и њихове раднике, док великим системима то одговара, имали би мање трошкове, а исти промет. Процењује се да би четвртина запослених могла да остане без посла.

Мишљења послодаваца и трговаца су подељена, синдикати тврде да је недеља дан за одмор и да је непоштено да радници и тада буду ангажовани, а из Министарства трговине поручују да имамо слободно тржиште и да привредници могу сами да одлучују када желе да раде.

Након одлуке Општинског већа у Бајиној Башти да начелно прихвати такав захтев већег броја привредника из тог краја, уследиле су сличне идеје из зрењанинског пословног круга „Зрепок“. Сада износе нови аргумент, да је ванредно стање показало да је све потребе грађана могуће задовољити у условима редукованог радног времена.

Начелник одељења за трговину у ресорном министарству, Жељко Ракић, оцењује да доношење одлуке којом би се на нивоу државе забранио рад недељом, не би било добро.

– Привредници имају слободу која је гарантована и Уставом и Законом о трговини и могу сами да одлучују када и како желе да раде – каже за „Новости“ Ракић. – Излазимо из кризе коју је изазвала пандемија и привреда треба да ради, а не треба да дођемо у ситуацију, коју би таква одлука изазвала, да се смањује број радне снаге, да људи добијају отказе.

Он указује да искуства из нашег окружења нису била добра. У Хрватској је било неколико покушаја да се уведе нерадна недеља, а Уставни суд је то оборио јер је било много изузетака и нарушена је равноправност учесника на тржишту.

– Црна Гора је прошле године забранила рад недељом и били су у великом проблему – објашњава Ракић. – Тамо је, такође, покренута иницијатива за оцену уставности, а било је и много практичних проблема. Створили су се огромни редови на бензинским пумпама, које су биле изузете из ове одлуке, а онда су почеле да продају и различите прехрамбене артикле које до тада нису имале у понуди.

Душко Марјановић, председник Сектора за трговину УПС, наглашава да нема јединственог става по овом питању у њиховој организацији:

– Мишљења послодаваца су подељена, неки у томе виде пословну шансу, а неки губитак. На удару би били највише мали трговци и њихови запослени. Великим системима одговара, јер би имали мање трошкове, а реорганизацијом пословања би остварили исти промет. Нерадна недеља би свакако утицала на смањивање броја радника за четвртину или петину.

Он наглашава да би таква одлука морала да буде селективна и да узима у обзир величину и делатност трговца, јер не би имала исте последице на све. Зато би, како истиче, требало да буде више понуђених решења, од којих би трговци могли да изаберу модел који им највише одговора.

– Неопходно је урадити озбиљну анализу, узети у обзир искуства других држава – сматра Марјановић. – Такође, морају да се направе изузеци у одређеним делатностима, којима би било омогућено да раде.

Председник Савеза Самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић истиче да су они још пре две године изнели свој став да је непоштено и неприродно да радници у трговини раде сваке недеље, јер је то дан за одмор. Од овога се изузимају оне службе које морају да буду отворене.

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: