Ко је све почасни грађанин Црне Горе: Николић, Месић, Рама…

Велика медијска бука дигла се недавно када су премијер Албаније Еди Рама и вицепремијер и министар вањских послова Косова, Хашим Тачи, постали први почасни грађани Улциња.

Међутим, као што то код нас обично бива, кад ,“предсједник Улциња Фатмир Ђека за почасне грађане именује своје„, функционери беранског одбора Нове српске демократије Радојица Зивковић и Горан Киковић покренули су иницијативу да и овај град добије ,“свога“ почасног грађанина и то предсједника Србије Томислава Николића.

,“Побједа“ је, тим поводом, истраживала: ко све и на који начин може да добије титулу почасног грађанина неког црногорског града, ко је све добио то признање, ко га се одрекао, ко није ,“прошао“ и ко је још на ,“листи чекања“.

За разлику од неких већих градова у окружењу као што су, на примјер, Загреб и Београд, гдје једним кликом на њиховом званичном сајту можете добити имена свих њихових почасних грађана уназад стотињак година, ни један граду Црној Гори, осим Тивта, нема сређену документацију, тако да се може сазнати само оно што се дешавало уназад десетак година.

Тако, су ,“Побједини“ дописници на основу информација које су добили од овлаштених лица јавили да Цетиње, Бијело Поље, Никшић, Шавник, Рожаје, Плав, Гусиње, Даниловград, Плужине, Беране, Колашин, Мојковац и Рожаје… немају почасног грађанина. Ови подаци се односе на новије вријеме, а евиденције ко је све у овим градовима добио ову титулу, на примјер, у вријеме Титове СФРЈ, или раније, нема.

Тешко је вјеровати да баш ни један од ових градова у том периоду, када је то било уобичајено, није почасним грађанином прозвао маршала Тита, неког хероја или челника неке, у то доба пријатељске нам, несврстане земље.

Већина црногорских општина је 2007. године у статутима регулисала, на који начин и због чега, некога могу прогласити почасним грађанином. Одлуку доносе парламенти, а предложени мора да има „изузетне заслуге за развој општине…“.

Жириновски и Путин

Главни град Црне Горе, првог почасног грађанина у новијој историји добио је 1. марта 2007 године, када је то признање за ,“заслуге у развоју демократског друштва, афирмацији добрих међудржавних односа и положаја и угледа главног града Црне Горе у Хрватској“, добио тадашњи предсједник Хрватске Стјепан Месић.

Месићу је титула почасног грађанина главног града додијељена гласовима одборника ДПС-а и СДП-а, а прије гласања дошло је и до кошкања између посланика дијела власти и опозиције, чије веће посљедице је спријечило обезбјеђење.

Подгорички одборници су у фебруару 1994. године, одбили иницијативу СРСЦГ да се након „митингашког пропутовања“ кроз Црну Гору руском ултранационалисти Владимиру Жириновском додијели признање почасног грађанина.

Слична судбина десила се и са покушајем прије пет-шест година да се руском предсједнику Владимиру Путину додијели ова титула. Није прихваћена ни иницијатива 2012. да свјетски тенисер бр. 1 Новак Ђоковић добије то ласкаво признање.

Никшићани су ове године покренули иницијативу да Ђоковић постане почасни грађанин њиховог града. Процедура је у току. И у Будви је прошле године покренута иницијатива да овај тенисер постане почасни грађанин црногорске метрополе туризма.

Ко је ,,претекао“ Слоба

Није Томислав Николић, први предсједник Србије којег су челници Берана жељели да постане њихов почасни грађанин. Наиме, након ,“гостовања“ Слободана Милошевића, на „величанственом митингу“ одржаном у њиховом граду 20. септембра, 2000. године покренули су иницијативу да „главни говорник и гост“ постане почасни грађанин њиховог града. Међутим, петооктобарске промјене у Србији су учиниле да се ова иницијатива негдје затури и да Слоба остане, „кратких рукава“.

Беране, ипак имају своје почасне грађане. Наиме, 17. јула. 2009. то признање додијељено је глумачком пару из Београда Милени Дравић и Драгану Николићу Прлету.

Почасни грађанин у Херцег Новом некада је био нобеловац Иво Андрић и још неке истакнуте личности тога доба.

Одрекли се признања

Годину након што му је уручено признање, Душан Радовић, а тада већ јавно се одрекао Повеље почасног грађанина Херцег Новог јер је, како је образложио, награда деградирана.

Од када се додјељује повеља почасног грађанина и Октобарска награда Херцег Новог, то је први пут да се неко одрекао највишег општинског признања. Недуго за њим Повеље се одрекао и поморски капетан Томо Катурић такође незадовољан ефектима вршења тадашње власти у граду. Због политичке кризе прошле године нијесу додјељивана ова највећа признања града.

У Колашину, за сада, нико није заслужио да буде почасни грађанин. На свечаним сједницима подоводом Дана општине (који се три пута мијењао у посљедњих петнаестак година) десила би се награда неком заслужном Колашинцу и то је рађено без континуитета и ваљаних критеријума…

Тако је Весни Меденици, предсједници Врховног суда Црне Горе крајем септембра 2013. додијељена награда за јавног радника која не постоји на списку признања која додјељује општина. У Бару уназад неколико генерација нико није добио статус почасног грађанина, јер то као категорија није ни уведено.

Предсједник Друштва пријатељства Кине и Црне Горе Самир Хаџић је прије неколико година покренуо иницијативу да ту титулу добије бивши амбасадор САД-а, Родерик Мур, међутим, тај приједлог није прошао. Котор и Мојковац немају установљено признање почасни грађанин тако да их нијесу у посљедње вријеме ни додјељивали.

Све у свему додјела признања почасних грађана градова у Црној Гори у већем броју случајева, посљедњих година, одвија се хаотично, без ваљаних критеријума и одговорности приликом покретања иницијативе и одлучивања.

Можда би, за почетак, сређивање спискова са именима оних којима су кроз историју додјељивана та ласкава признања добили, могла да послуже садашњим вршиоцима локалних власти да извуку поуке и уче на грешкама својих претходника. У противном дневнополитички интереси биће увијек пречи од општих.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: