Ко је све на фрескама? Лукшић, Вујановић, Пеђа Булатовић…

(Преузето са www.milut.in)

Последњих дана главна тема је наводно појављивање политичара на фрескама у подгоричком храму. Сличност ликова који се приписују Милу и Ранку је у најмању руку упитна, али је очигледно да је јавност, за разлику од мене, примјећује.

Вршљајући по ходницима историје умјетности, ликове ових и других људи са црногорске јавне сцене можете наћи и на другим мјестима – фрескама у чувеним капелама и дјелима која су насликана и прије него су ови људи, наводно, рођени.

Утврдимо прво шта подразумијева појам сличности. Претпоставимо, до краја овог чланка, да ови ликови осликавају Мила и Ранка. Поменимо и то да, ако не можете видјети слику довољно добро, можете кликнути на њу и видјети је у бољој резолуцији. ОК?

Ниђе везе. Са овим се такмичимо.
Кад вас питају да набројите људе који су присуствовали потписивању Декларације независности, почећете са „Томас Џеферсон… Бенџамин Франклин…“ трећега већина неће знати. Греота је прескочити наше чељаде, др Божидара Бојовића, овјековјеченог на чувеном уљу Џона Трамбула, са десне стране.

Не личи? Сјетите се шта смо одлучили да подразумијевамо под „личи“!

Добро, уље на платну, декларација независности, трт-мрт. Нема то везе са Црном Гором. Може ли нешто НАШЕ? Светско, а наше?

Наравно.

Краљ Никола, или његова реинкарнација Ацо Ђукановић, Филип Вујановић, црногорска застава, крсташ барјак… све на једној слици!

Добро, добро… „Али вјерски објекти!“, рећи ћете. Гдје су политичари у вјерским објектима?

Погледајмо шта се налази на „Гентском олтару“ браће Ван Ајк , у катедрали Светог Бава у Генту (Белгија). Највећа слика у композицији, „Дивљење јагњету“ у доњем десном углу има познату фигуру из црногорске опозиције:

Срђан Милић?

Погледајмо ову Микеланђелову слику.

Кавабунга!

На њој тешко да можемо пронаћи лик сличан неком од наших политичара. Али зато на овом његовом дјелу, које можете видјети у Сикстинској Капели, можете наћи Пеђу Булатовића, а ако зажмурите пола од онолико колико вам треба да препознате Ранка Кривокапића на спорној подгоричкој фресци, и Андрију Мандића. „Пеђу“ како уредно сједи на облаку и ужива благодети вјечног спасења, а „Андрију“ на самој ивици Пакла, у чамцу са оне стране ријеке Стикс, очајнички се трудећи да избјегне вјечиту злу коб.

Већ дубоко у Аду, лежећи на крсту, пружајући музичку подлогу људима који отпловљавају ка огромном отвореном шупку, раскомотио се, бар на триптиху „Башта земаљских сласти“ Хијеронима Боша, Игор Лукшић.

Завршимо чланак ремек дјелом Јохана Цофанија. Шест година стварано (1772–78) уље на платну које приказује галерију Уфици има занимљив детаљ.

Сва умјетничка дјела на слици су репродукције стварних дјела која су тада била у поставци. Лијево од централне статуе је слика Ханса Холбајна Млађег „Портрет Ричарда Саутвела“ који у оригиналу изгледа овако:

Ипак, у Цофанијевом извођењу, Саутвелов лик замијењен је ликом једног другог племића, из једног сасвим другог времена.

А ђе је Лекић?
Еееее, а ђе је Лекић…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: