Ко је Јаков Милатовић: Кроз шпалир на Цетињу до предсједника Црне Горе

Један од лидера Покрета Европа сад Јаков Милатовић иде у други круг председничких избора у Црној Гори са освојених око 29 одсто гласова и има велике шансе да 2. априла у политичку пензију пошаље Мила Ђукановића који је три деценије владао у Црној Гори.

Поздравите “будућег председника Црне Горе” – тако је најављено обраћање Милатовића у изборном штабу Покрета Европа сад након што су резултати показали да он улази у други круг, док је он оценио: Ово је победа свих нас.

Некадашњи министар економског развоја у влади Здравка Кривокапића рођен је 1986. године у Старој Вароши у Подгорици, где је завршио основну школу и Гимназију Слободан Шкеровић са дипломом Луча.

Студент генерације

Дипломирао је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, са просечном оценом 10 и био је студент генерације. Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и других, као и иностраних стипендија.

Провео је једну студијску годину на Универзитету савезне државе Илиноис (Illinois Стате University), као стипендиста америчке владе, као стипендиста аустријске владе један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу (WU Wien), а као стипендиста Европске комисије једну студијску годину на Универзитету у Риму (Ла Сапиенза).

Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд и био је стипендиста британске владе (Chevening).

Први посао био му је у НЛБ банци у Подгорици као део тима за управљање ризиком. Затим је радио у Дојче банци у Франкфурту у тиму за процену кредитног ризика земаља са фокусом на земље Централне и Источне Европе.

Од 2014. године радио је у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) у Лондону, у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе, а након унапређења у позицију економисте покривао је земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.

Опет је 2018. године унапријеђен у главног економисту са задатком да покрива земље ЕУ, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.

Друга искуства и усавршавања стицао је кроз похађање програма и школа Уједињених нација у Њујорку, немачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Међународног монетарног фонда (ММФ) у Лондону, Лондонске школе економије (ЛСЕ) и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду, и других.

Аутор је више стручних радова и коаутор две књиге.

Кандидат за градоначелника Подгорице

Милатовић је био и кандидат за градоначелника Подгорице. Ожењен је, а са супругом Миленом има троје д‌јеце – треће се родило пар мјесеци пред први круг предсједниичких избора. Често га на подгоричким улицама можете срести док шета са породицом.

Иако су грађани хвалили његове потезе, економисти су сматрали да су реформске мјере Милатовића и Миленка Спајића, председника Европе сад, увод у грчки сценарио у Црној Гори.

Када је срушена влада Здравка Кривокапића, Милатовић и Спајић су формирали сопствени политички пројекат који је добио назив Европа сад.

Милатовић се као кандидат листе Европа сад пријавио за позицију градоначелника главног града, и упркос лошим процјенама анкетара, тај покрет је са 21 посто освојених гласова, уз друге опозиционе странке, добио шансу да формира већину и након 24 године са власти у главном граду склонили ДПС Мила Ђукановића.

Након избора уследио је низ жалби на изборни процес, о којима је морао одлучивати Уставни суд. Делимичним комплетирањем Уставног суда процес је одблокиран тек крајем фебруара, односно почетком марта и ових дана се очекује коначна промјена власти у Подгорици.

Фокус на борби против корупције

По оној народној, није коме је речено, него коме је суђено, Милатовић се кандидовао за предсједника Црне Горе, јер јер ДИК Црне Горе елиминисао предсједника његове партије Милојка Спајића из предсједничке трке, а у својој кампањи Јаков је нагласио како ће му фокус бити на борби против корупције и економским реформама.

Пошто су у другом кругу избора заказаном за 2. април подршку Милатовићу најавили Андрија Мандић (ДФ), Горан Даниловић (УЦГ), Алекса Бечић (Демократе) и актуелни премијер у техничком манадату Дритан Абазовић, Милатовић има велике шансе да постане нови предсједник Црне Горе.

Шпалир присталица одлазећег режима Мила Ђукановића, који су на Цетињу и физички напали Милатовића и његову пратњу, изгледа је био само дио пута који је овај 34- годишњи Подгоричанин мора да прође како би био поромовисан до мјеста предсједника Црне Горе.

Извор: Спутник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: