Ko je bio general Vrangel: Sudbina „Crnog barona“ i komandanta „bele vojske“
1 min read
Kada je 1917. godine ruski car Nikolaj II abdicirao, retko ko je mogao pretpostaviti da će jedan visoki, strojni konjički oficir, potomak pribaltičkih barona, postati poslednji simbol otpora stare Rusije, a ujedno i simbol tragičnog kraja jedne epohe. Petar Nikolajevič Vrangel, u istoriji upamćen kao „Crni baron“, ostao je jedan od najupečatljivijih likova Ruskog građanskog rata, ali i jedan od onih čiji životni put svedoči o sudbini stotina hiljada ruskih izbeglica koje su, bežeći od boljševičkog terora, utočište našle na Balkanu.
Od inženjera do generala
Vrangel je rođen 1878. godine u dvorskoj porodici, a obrazovanje je stekao na Rudarskom institutu u Sankt Peterburgu. Iako je bio inženjer, životni put ga je odveo u vojsku — elitni Gardijski konjički puk, gde je ubrzo pokazao izuzetne sposobnosti, posebno tokom Rusko-japanskog rata. Ordenje Svete Ane i Svetog Stanislava, kao i čin poručnika, svedočili su o njegovoj hrabrosti.
Prvi svetski rat donosi mu novu slavu: odlikovanje Svetog Đorđa, čin general-majora i mesto jednog od najistaknutijih ruskih oficira na Jugoistočnom frontu.
Čovek koji nije pristao na kapitulaciju
Revolucije iz 1917. godine ruše sve za šta se Vrangel borio. Carska Rusija prestaje da postoji, a nova boljševička vlast krvavo utire put svom režimu. U takvim uslovima, Vrangel odbija da se pomiri sa sudbinom. Priključuje se Dobrovoljačkoj armiji, najznačajnijoj antiboljševičkoj formaciji u građanskom ratu, i brzo stiče reputaciju pravednog, ali strogog komandanta. Njegova borba protiv pljačke i bezakonja među sopstvenim trupama donela mu je poštovanje i među vojnicima i među stanovništvom.
Međutim, sukobi sa drugim belogardejskim liderima, posebno sa generalom Antonom Denjikinom, dovode do njegovog udaljavanja iz komande. Sudbina, međutim, ima druge planove: nakon Denjikinovog odlaska, Vrangel ponovo preuzima komandu nad Belom armijom na Krimu, pokušavajući da poslednji put zaustavi boljševičko napredovanje.
Evakuacija — poslednji čin otpora
Svestan da ne može pobediti Crvenu armiju koja nadire sa svih strana, Vrangel pokazuje ono po čemu će ostati upamćen: sposobnost da misli na svoj narod i vojsku i u najtežem trenutku. Organizuje masovnu evakuaciju više desetina hiljada ljudi sa Krima, dajući im mogućnost da biraju između života u egzilu ili neizvesne sudbine pod boljševičkim jarmom.
Tim činom, Vrangel je, za mnoge, postao simbol časti, upornosti i odanosti ideji slobodne Rusije.
Srbija kao utočište — Sremski Karlovci kao štab
Svoje utočište, kao i hiljade drugih ruskih izbeglica, general Vrangel nalazi u Kraljevini SHS. Ovde, uz podršku kralja Aleksandra Karađorđevića, bela emigracija uspeva da izgradi kulturni i duhovni centar. Upravo Sremski Karlovci postaju mesto gde Vrangel nastavlja borbu, ne više oružjem, već organizacijom emigracije, negovanjem tradicije i nade u povratak u otadžbinu.
Pod njegovim pokroviteljstvom osnovan je ROVS (Ruski opšte-vojnički savez), ali i političke i verske institucije koje su čuvale identitet izbeglica.
„Crni baron“ u okupiranoj Evropi — život pod senkom atentata
Iako je u izgnanstvu, boljševici nisu zaboravili Vrangela. Stalno pod pretnjom atentata, oprezan, povučen, Vrangel živi između Karlovaca i kasnije Brisela. Njegov životni stil odražava čovekovu borbu da sačuva dostojanstvo i posle najvećeg poraza.
Sumnjiva smrt 1928. godine, nakon iznenadne bolesti za koju mnogi tvrde da je posledica trovanja od strane sovjetske tajne policije OGPU, do danas je obavijena velom misterije. Zvanično, uzrok smrti je bio tuberkuloza, ali okolnosti ukazuju na mnogo zlokobniji scenario.
Nasleđe jednog izgnanika
Iako poražen, general Vrangel je za mnoge Ruse u emigraciji ostao simbol borbe za „staru Rusiju“. Njegov život u Srbiji i Karlovcima svedoči o snazi ruske inteligencije, kulture i vojničkog duha koji nisu nestali sa slomom Bele armije. Njegov doprinos emigrantskoj zajednici u Kraljevini SHS ostao je duboko utisnut u kulturno i duhovno tkivo ovog prostora.
Danas, u vreme kada se ponovo otvaraju pitanja nacionalnog identiteta, tradicije i odnosa prema prošlosti, ličnost generala Vrangela podsetnik je na to da ni izgnanstvo, ni poraz ne moraju da znače kraj borbe za vrednosti u koje čovek veruje.
Izvor: Poredak.rs
Ima u crkvi sv Trojice i Vrangelove zastave,bio veliki junak.Tužno je čitati neke od ovih komentara koliko je komunistička propaganda učinila da ljudi poveruju u laži da je car bio tlačitelj naroda.A npr nigde se ne govori koliko je carska Rusija po carem Nikolajem bila i ekonomski jaka.
Dok je bio u svojoj drugoj otadžbini Srbiji dlaka s glave mu nije falila. U Briselu su ga ubili. Srbija ih je čuvala kao svoje sinove.
Ono što danas povezuje sve nas koji ovo čitamo i generala Vrangela je jedna mala crkvica u samom centru Begrada.
Crkva Svete trojice na Tašmajdanu u sebi krije sve ono što je dovoljno da carsku Rusiju zauvek smatramo svojom starijom sestrom koje se nikada ne smemo odreći.
Nakon što je general Vrangel otputovao u Belgiju 1927. godine gde je ubrzo otrovan od strane Boljševika, po njegovoj poslednjoj želji je prebačen na Tašmajdan u skladu sa njegovom poslednjom željom da mu srce i telo počivaju u pravoslavnoj zemlji, njegovoj Srbiji.
Crkva u čijoj izgradnji je Vrangel imao veliku ulogu, pored njegovog tela u sebi nosi još jedno bogatstvo koje malo ko zna. Nakon ubistva Romanovih i sloma carevine Rusije, preživeli članovi Bele Garde dolaze u Srbiju i sa sobom donose grumen rodne zemlje kao svoju najveću svetinju. Specijalno grade hram odmah pored crkve Svetog Marka i moštiju Cara Dušana i u njen temelj sazidavaju grumen zemlje nazvajući je od sad svojim domom.
Tom prilikom su se svi članovi Bele garde zakleli da će osvetiti svog cara i osloboditi svoju zemlju.
Komuniste koji su vladali SSSR – om su potuživali da nisu bili Rusi.
Rusijom su do Oktobarske revolucije vladali Nemci. Počev od „ruske“ carske porodice pa na dalje velika većina su bili čistokrvni Nemci.
Od oktobarske revolucije SSSR-vladaju ruski Jevreji-Hazari ,Lenjin ,Lav Trocki , Staljin isto Gruzijac jevrejskog
porijekla ,Lavrentije Berija sef NKVD ,Jevrej , Nikita Hruscov Ukrainac jevrejskog-hazarskog prijekla itd.
A Romanovi su se kao svaka Dinastija u Evropi mijesali sa ostalim Dinastijama svi su neki rodjaci ,
Nikolaj III Romanov i engleski kralj Dzordz V bili su braca od tetaka i slicili kao rodjena braca.
Imali su i njemacke krvi.
Poredak robovlasnika i robova.
Lep je to poredak. Valja ga slaviti i veličati.