Књига „Српски витешки код“ (ВИДЕО)
1 min read
Модеран приступ историјских наука у свету данас има тежиште на истраживању социјалне историје, односно друштвених односа и свакодневног живота људи. Када је реч о средњем веку, витештво је једна од особености европске културе. Какво је оно било у Србији истраживао је археолог Марко Алексић.
Књига „Српски витешки код“ први је научни покушај код нас да се осветли витешка култура у средњовековној Србији.
Књига доноси нова сазнања о ратничкој традицији, осветљава витешке турнире и атмосферу двобоја, тумачи симболику грбова али указује и на популарност читања витешких романа. Говори о романтичној или дворској љубави, о тадашњим схватањима о браку, односу мушкарца и жене, али и о женама витезовима.
„Истраживање које је представљено у овој књизи показује да је витештво у средњовековној Србији било веома сродно, заправо је представљало једну целину са оним европским витештвом како га замишљамо. И то је и за мене било једно откриће – да је заправо код нас постојала витешка култура готово у свим оним манифестацијама како претпостављамо да је била у Западној Европи“, објашњава аутор.
Ту су нека сасвим нова запажања и открића о раној традицији витешке културе на нашим просторима. Међу њима, први помен витеза 1080. године под латинским називом милес.
„Друга важна ствар је додир крсташа са владарима на нашем простору, то се дешава још од времена Константина Бодина и Првог крсташког рата. Поред тога, занимљив је податак који доноси ова књига о постојању српских монаха у манастиру Свете Катарине на Синају где су писали документа на ћирилици и глагољици. Књига је важна зато што је научно утемељена, користи све расположиве изворе и сви ти подаци су проверљиви“, истиче Дејан Булић са Историјског института.
„Српски витешки код“ – динамично и фактографски богато штиво, намењено широј читалачкој публици, указује на могућност другачијег читања односно сагледавања епохалних националних догађаја.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
