Кнежевић: Покушај да на Дан побједе над фашизмом осуде ДФ и Русију остаће упамћен као НАЈСРАМНИЈА страница црногорског правосуђа

Покушај судског вијећа да на Дан побједе над фашизмом осуде Русију и ДФ остаће упамћен као најсрамнија страница црногорског правосуђа које је у рукама Мила Ђукановића служило за обрачун с политичким неистомишљеницима, казао је за ИН4С, Милан Кнежевић, предјседник Демократске народне партије и један од лидера ДФ-а, који је био оптужен, и осуђен до одлуке Апелационог суда почетком фебруара 2020 године, кад је овај суд вратио пресуду на поновно одлучивање.

Монтирани процес „државни удар“, тада је враћен Вишем суду у Подгорици, на поновно суђење пред потпуно измијењеним вијећем.

„Вијеће је укинуло првостепену пресуду јер су у поступку њеног доношења и у самој пресуди почињене битне повреде одредаба кривичног поступка, а због којих се нијесу могли прихватити ни чињенични ни правни закључци у првостепеној пресуди, како у доносу на постојање кривичних дјела за које су оптужени оглашени кривим, тако и у односу на постојање њихове кривице за та дјела“, наводи се у саопштењу Апелационог суда.

Првостепеном пресудом у овом случају, лидери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић осуђени су били на Дан побједе над фашизмом, 9. маја 2019 године на по пет година затвора.

Возач Демократског фронта Михаило Чађеновић је тада осуђен на годину и шест мјесеци затвора.

Немања Ристић осуђен је тада на јединствену казну затвора од седам година за кривична дјела тероризам у покушају путем помагања и стварање криминалне организације, Србољуб Ђорђевић и Милан Душић на по годину и по затвора, Бранка Милић на три године затвора, Драган Максић на годину и девет мјесеци затвора. Кристина Христић осуђена је на условну казну затвора.

Едвдар Шишмаков осуђен је тада на јединствену казну затвора од 15 година за кривична дјела стварање криминалне организације и тероризам у покушају, а Владимир Попов на јединствену казну затвора од 12 година за иста кривична дјела.

Оптужени Братислав Дикић осуђен је тада на јединствену казну од осам година за кривична дјела тероризам у покушају путем помагања и стварање криминалне организације, а Педраг Богићевић за иста кривична дјела осуђен је седам година.

„Након институционалне Голготе која је трајала шест година с поносом могу рећи да смо одбранили част наших породица али и идеологију од које нисмо одступили ни један центиеметар“, објашњава Кнежевић и додаје:

Не постоји државна функција због које би издали десетине и десетине хиљада грађана који су заједно с нама корачали под заставама отпора и пркоса Ђукановићевом режиму.

На питање нашег портала, шта очекује од пресуде Апелационог суда, Кнежевић је истакао да очекује одговорност свих који су учествовали у монтирању такозваног државног удара.

„Од новог суђења очекујем да потврди оно што су утврдиле судије Апелационог суда и да сви који су учествовали у монтажи фарсе познате као државни удар кривично правно одговарају. Нити сам опростио, а још мање заборавио, напротив, тек ћу кренути с подсјећањем“ поручио је Кнежевић.

Ток монтаже…

Да се ради о фарси било је јасно од првог тренутка. Након што је било извјесно да ће ДПС бити поражен на сцену је ступио злокобни сценарио. Цио дан Подгорица је била под лажном узбуном и ротацијама полицијских марица. Убрзо су Специјално државно тужилаштво и тадашњи директор Управе полиције Славко Стојановић саопштили да је ухапшено 20 осумњичених за стварање криминалне организације и тероризам, односно за покушај наводног државног удара. Један број њих је у договору са тужилаштвом, под притиском и уцјеном склопио споразуме о признању кривице. Један од оркивљених Александар Чировић признао је да је свједочио лажно. У затвору су остали Бранка Милић, Душан Максић, Србољуб Ђорђевић, Милан Душић и Братислав Дикић, а да се бране са слободе Кристина Христић, Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Михаило Чађеновић.

Након више изнесених верзија, од оне да је требало бити пуцано на посланике Демократског фронта, дошло се до коначне: планираног убиства тадашњег премијера Мила Ђукановића. Група пензионера и физичких радника требала је да изврши напад на Скупштину, пробије кордон сајоваца, и затим га убије Ђукановић. Ако га не нађу тамо, тражили би га улицама Подгорице. Није било чак нелогично да се Ђукановић ријетко појављивао у Скупштини чак и када је имао обавезу да то учини, нпр. за вријеме премијерског сата.

„Оптужени су , у вријеме проглашења резултата на изборима, планирали да уз оружје, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе, заузму зграду и прогласе изборну побједу одређених политичких партија и ликвидирају тадашњег премијера Мила Ђукановића“, тврдили су из Управе полиције.

„Државни удар“ за који нико није знао

Захваљујући атмосфери „државног удара“, ДПС је освојио 35 мандата и добио прилику да са СД-ом и странкама мањинских народа формира власт.

Међутим, оно што је одмах упало у очи је да о „покушају тероризма“ и „атентату“ нико није знао, па ни наводна мета: Мило Ђукановић.

Сумњиви свједоци, непостојеће оружје

Монтирани „државни удар“ толико је слабо осмишљен да је већ с почетка цио сценарио почео да „пуца по шавовима“. Фарсични процес огледао се и полуписменим тужиоцима Миливоју Катнићу и Саши Чађеновићу, као и пристрасном судском вијећу којег су представљале Сузана Мугоша, Весна Пеан и Драгица Вуковић. Ништа бољи нису били ни докази: ГСТ Катнић је јавности као оружје представио униформе из Арми шопова и праћке.

Према званичној верзији тужилаштва руске специјалне службе поставиле су на чело завјереничке групе пијачног продавца из Бубањ потока Сашу Синђелића. Фарсичан је био и други свједок сарадник, одговоран за логистику и наводну набавку оружја – власник бордела из Зубиног потока Мирко Паја Велимировић. Оружје никада није пронађено, јер га је Велимировић, по сопственом признању, наводно уништио на дну језера Газиводе.

Случај утемљен на свједочењу хладнокрвног убице

Суђење је почело 19. јула 2017. године, а цио случај утемељен је на свједочењу особе која је правоснажно осуђена у Хрватској за убиство невиног човјека Мирка Фотеса, самим тим себе дисквалификовши као свједока.

Саша Синђелић је убио Фотеса како би украо његов трактор, упуцавши га хладнокрвно са четири метка у леђа, и налазио се на црвеној Интерполовој потјерници.

Ово Тужилаштву није сметало за монтирање процеса, напротив, како би закамуфлирало чињеницу да Синђелића потражује Хрватска, он је представљен под лажним именом, као Александар.

Одбрана је више пута указивала на неколико чињеница: Синђелић никада није био у Москви, психички је болестан (документавано са три вјештачења), осуђиван је за убиство и налази се због тога на црвеној Интерполовој потерници.

Најважнији доказ предат је током суђења, 4. октобра 2018. године. Из Министарства спољних послова Руске Федерације стигао је документ у којем се недвосмислено и службено потврђује да је Синђелић слагао да је 27.септембра 2016 . године ушао у Москву – те да је из зоне транзита враћен у Београд.

Судски процес није прекинут чак ни када је Синђелић пред сам крај претреса признао да је лажно свједочио. Видео прилози са признањем Синђелића које су доставили адвокати одбране нису узети у доказни материјал. У знак протеста већина адвоката одбране одбила је да изнесе завршне ријечи.

Синђелић је након суђења изручен Хрватској, и тамо му је потврђена казна за тешко убиство, и робијаће 21 годину.

„Нико од мене није тражио да ухапсим или извршим атентат на Ђукановића и да спријечим улазак Црне Горе у НАТО. Да је неко хтио да спроведе државни удар и атентат на Мила то би се и десило, казао је Синђелић у емисији „Ћирилица“ на Телевизији „Хепи“.

Виши суд након свега, саопштио је да Синђелићева промјена исказа неће утицати на одлуку у предмету.

Поразно смијешан тужилац

Поразно за правосудни систем Црне Горе открио се у лику главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, који је открио не само сву фарсу судског процеса, већ је његово невјероватно понашање, које је изазивало смијех јавности, додатно понизило невино осуђене грађане.

Прогласивши се за тајновидца, Катнић је тврдио да му је Господ Бог и талик црногорски дао доказе. Више пута током суђења себе је упоредио са Исусом Христом. Оптуживао је ГРУ да је са Златибора планирао упад у Црну Гору, а затим све то демантовао изјављујући љубав „братској Русији у Србији„.

Током суђења, он је тврдио и да „језеро Газиводетече узводно, да се кошарка игра ногама,  а пријетио је и самоубиством тако што ће се „опасати Нобелом“.

Својих „бисера“ је имао и СДТ САша Чађеновић. Тако је он тражио да се поводом „државног удара“ саслушају предсједник САД Доналд Трамп и предсједник Сјеверне Кореје Ким Џонг Ун.

Послије ГРУ умијешани ЦИА, ФБИ…

Након извјесног времена Специјалном тужилаштву није било довољно да је за „државни удар“ осумњичен само руски ГРУ. Оптужница је проширена па су се међу осам нових имена нашли и агенти америчког ФБИ и ЦИА.

Бивши оперативац ЦИА-е и један од власника безбједносне компаније Patriotic Defence Group из Орланда Брајан Скот „разбио“ је ове наводе тужилаштва сјајним и прецизним свједочењем пред Вишим судом.

Незадовољан његовим изјавама Катнић је неколико пута прекидао Скотово свједочење, да би на крају закључио да су „и њега одрадиле баћушке“.

На крају, тужилаштво није ништа успјело да докаже ни током маратонског претреса телефона оптужених. Једино што је било очигледно јесте да је Широков контактирао само са Синђелићем. Његов број, разговор нити чак једна-једина порука нису га могли повезати са ниједним од оптужених.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: