У кривичном поступку није довољно тврдити да је неко имао одређену улогу или задатак – неопходно је описати конкретну радњу извршења, што у овом дијелу оптужнице изостаје. То је, у наставку изношења одбране пред Вишим судом у Подгорици, данас нагласио окривљени Дејан Кнежевић.
Пред специјалним вијећем којим је предсједавао судија Симо Рашовић настављено је суђење Дејану Кнежевићу и осталим оптуженима. Кнежевић је у свом излагању истакао да оптужница Специјалног државног тужилаштва не садржи конкретне доказе који би потврђивали његову умјешаност у кривична дјела, већ се заснива на претпоставкама и тумачењима трећих лица.
У наставку текста биће представљена интегрално изнијета одбрана Дејана Кнежевића, са свим образложењима, доказним наводима и контекстом који је он пред судом изложио.
У кривичном поступку није довољно тврдити да је неко имао одређену улогу или задатак – неопходно је описати конкретну радњу извршења, што у овом дијелу оптужнице изостаје. То је, у наставку изношења одбране пред Вишим судом у Подгорици, данас нагласио окривљени Дејан Кнежевић.
Пред специјалним вијећем којим је предсједавао судија Симо Рашовић настављено је суђење Дејану Кнежевићу и осталим оптуженима. Кнежевић је у свом излагању истакао да оптужница Специјалног државног тужилаштва не садржи конкретне доказе који би потврђивали његову умјешаност у кривична дјела, већ се заснива на претпоставкама и тумачењима трећих лица.
У наставку текста биће представљена интегрално изнијета одбрана Дејана Кнежевића, са свим образложењима, доказним наводима и контекстом који је он пред судом изложио.
На претходном рочишту образложио сам околности у вези са SkyECC комуникацијом уживо, начин на који су прибављани подаци, мјере које су предузимане ради спрјечавања кривичних дјела, као и идентитет полицијских службеника и међународних партнера који могу потврдити моје наводе. Такође, увјерен сам да ће саслушањем полицијских службеника које сам навео бити потврђено све оно што сам у том дијелу излагао.
Да бих избјегао понављање већ изнесених чињеница, у наставку прелазим на анализу оптужнице, страну по страну, са циљем да за сваку тврдњу тужилаштва укажем на њен стварни садржај, степен конкретности и доказну утемељеност.
На страни 10 оптужнице, а затим и на почетку стране 168, износи се готово идентична формулација према којој сам ја наводно „имао задатак“ да као полицијски службеник, а потом и функционер Управе полиције Црне Горе, криминалној организацији одајем повјерљиве податке у вези са активностима и предметима који се тичу кријумчарења опојних дрога ове и других криминалних организација Љубу Миловићу, те да по налогу организатора криминалне организације, окривљеног Љуба Миловића, предузимам полицијске активности у складу са интересима криминалне организације итд.
Оптужница не наводи на који начин је тај наводни задатак настао, ко га је дао, када је наводно реализован, нити у чему се конкретно састојао. Не постоји ниједан опис догађаја у којем бих ја, наводно, поступао по том „задатку“, нити се наводи иједна радња коју сам предузео, а која би била супротна закону.
Не наводи се ни вријеме, ни мјесто, ни начин, нити конкретан садржај информације коју сам наводно пренио, нити коме сам је пренио, нити каква је посљедица таквог поступања, већ се износе закључци изведени из интерпретације комуникација трећих лица.
У кривичном поступку, међутим, није довољно тврдити да је неко имао одређену улогу или задатак – неопходно је описати конкретну радњу извршења, што у овом дијелу оптужнице изостаје.
Због тога ћу дио оптужнице од стране 168 до стране 174 образлагати пасус по пасус, како бих Суду указао да се тврдње о мом наводном чланству не конкретизују кроз провјерљиве радње и доказе, већ остају на нивоу претпоставки и произвољних тумачења.
Почетак оптужнице – страна 169
На почетак оптужнице на страни 169 посебно желим да се осврнем, иако сам то већ дјелимично образложио на почетку излагања, али сматрам да је важно да не остане утисак да било шта прескачем.
Наиме, из комуникације на криптованој апликацији „SKY ECC“ између окривљеног Радоја Звицера и лица које је на истој апликацији користило пин 4HE6SF, произлази да је ово НН лице дана 01.03.2021. године у 20:53 часова послало поруке: „што веле, је ли добар овај Кнежевић у мурији“, „јеси видио смјене“, на шта му окривљени Радоје Звицер одговара: „Нисам, побро, који Кнежевић“, „само сам чуо Лаза и Баковицу да су смијенили“. Потом му НН лице шаље: „јесу и све помоћнике, довели су Деја Кнежевића на чело криминалистике, најјачу функцију су њему дали“, на коју поруку Звицер одговара: „Добар је Дејо“, а НН лице на то каже: „Исто све као прије, само мало другачије упаковано“.
Даље, из комуникације окривљених Љуба Миловића и Радоја Звицера дана 02.03.2021. године произлази да Звицер шаље Миловићу поруку: „Дејо дошао на Зораново мјесто“, на шта му Миловић одговара: „Јесте“. Звицер затим пита: „Је ли га Брђо ставио или сам упао“, на шта Миловић одговара: „Брђо, на мој предлог“, „нијесу они били ништа спец“. Потом, дана 03.03.2021. године, Миловић обавјештава Звицера поруком: „Рекао им је на састанку, свим шефовима, био је ту и Радоња, да буде ли процурио неки податак за било кога да ће их све на полиграф и да ће довести полиграфисту из Њемачке… Нико проговарао ништа није… Онда им рекао од Бара, Светог Стефана, Будве, Котора и Никшића да нема повлашћених, да га не занимају ни Брано ни Делић… вели, ови мислили да сам полудио“, „Оставиће Жижића да ради убиства, оног Петровог пивца…“, „Па да видимо оће ли шта преносити нама, тј. Петру, или ће се пресалтати…“.
Из дописа Министарства унутрашњих послова број 39-102/23-18436/1 од 22.03.2023. године са прилозима произлази да је окривљени Дејан Кнежевић дана 01.03.2021. године одређен за в.д. помоћника директора Управе полиције, управо у вријеме када о томе комуницирају окривљени Љубо Миловић и Радоје Звицер. Ту чињеницу у погледу избора на ову функцију истиче и сам окривљени, па се из свега наведеног, као и из садржине предметних комуникација, закључује да је окривљени Дејан Кнежевић лице које окривљени у међусобним комуникацијама ословљавају са „Дејо“. Истовремено, из исказа свједока Зорана Брђанина произлази да је искључиви избор окривљеног Дејана Кнежевића био да полицијски службеник Милорад Жижић остане на истој позицији након његовог доласка на функцију помоћника директора Управе полиције.
Намјерно сам цитирао почетак оптужнице и коментаре трећих лица од момента када сам, 1. марта 2021. године, постављен на мјесто помоћника директора, како бих указао да иста не садржи опис било какве конкретне кривичне радње која би ми се стављала на терет. Умјесто чињеница и доказа, тужилац већ на самом почетку оптужнице износи коментаре и субјективне оцјене трећих лица о мени, из комуникација у којима ја нијесам учествовао.
У оптужници не постоји ниједан навод да сам ја било коме доставио информацију, упозорио некога на претрес, хапшење или било коју другу мјеру, нити да сам учествовао у припреми или извршењу кривичног дјела. Не наводи се чак ни да је ико од мене тражио било какву противправну радњу.
У конкретном случају изостају сва три основна елемента кривичног дјела: радња извршења, противправност и посљедица.
Прије свега, радња извршења није описана. Оптужница не наводи да сам предузео било коју конкретну радњу која би била законом забрањена. Не постоји тврдња да сам неком лицу дао информацију, пренио податак, упозорио на поступање органа гоњења, омогућио избјегавање полицијских мјера или на било који други начин поступио супротно закону. Без јасно и прецизно описане радње не може се говорити о постојању кривичног дјела.
Даље, противправност као обавезни елемент такође изостаје. Како оптужница не идентификује ниједно конкретно понашање, не може се утврдити ни да ли је наводно поступање било супротно закону. Само постојање туђих коментара, утисака или нагађања о мени не може представљати противправну радњу, нити се из таквих изјава може извести закључак о кршењу било које законске норме.
На крају, посљедица кривичног дјела није наведена нити доказана. Оптужница не описује да је усљед мог наводног поступања наступила било каква штетна или законом релевантна посљедица, нити се успоставља узрочно-посљедична веза између мог понашања и било каквог исхода. Без посљедице, односно без конкретно угрожене или повријеђене вриједности заштићене кривичним законом, кривично дјело не може постојати.
Дакле, у недостатку радње, противправности и посљедице, оптужница не садржи ни минимум законских обиљежја кривичног дјела, већ се заснива искључиво на коментарима и претпоставкама трећих лица, што не може представљати основ за кривичну одговорност.
Такође, у прилог одлуци да Милорад Жижић остане на мјесту шефа Одсјека за тешка кривична дјела говори и чињеница да сам од укупно 12 шефова одсјека, за скоро двије и по године, замијенио свега двоје или троје. Жижић и колеге из Одсјека којим је руководио дали су значајан допринос истрази и расвјетљавању напада на новинарку Оливеру Лакић, као и кроз тај предмет обезбиједили податке у вези са Милошем и Весном Меденицом и другим лицима. Управо због рада на предмету Весне Меденице, главни специјални државни тужилац Владимир Нововић био је изузетно задовољан сарадњом са Жижићем и предложио ми је да наградимо полицијске службенике који су радили на том предмету.
Коришћење коментара трећих лица у оптужници јасно указује на недостатак конкретних аргумената и доказа. Ти коментари не представљају чињенице, већ нагађања и личне процјене, које се покушавају замијенити за доказ кривичне одговорности. На тај начин, оптужница не доказује кривично дјело, већ покушава да створи привид кривице, што је правно неприхватљиво и супротно основним начелима кривичног поступка.
Предмет „Vessel“
На страницама 169, 170, 300 и 301 оптужнице, тужилац се позива на комуникацију од 25. фебруара 2020. године између окривљених AE43FB (Иван Стаматовић) и 5S7GLO (Љубо Миловић), у којој Миловић наводи: „Зна Дејо све. Јер је данас дошао Дејо да му насамо нешто пренесе, а онда је сада он информисао директора“, „Тек сада му пренио“, „И капирам да га је Дејо информисао око овога“, „Ваљда три мјесеца радили око тога“, на шта му окривљени Љубо Миловић одговара: „Рече ми Дејо како је било сигурно“, да би му окривљени Иван Стаматовић одговорио: „Значајна количина, рече да би требало да има – вјероватно су добили информацију кроз оне доје што држе на мјере због Филаделфије“.
Из дописа Сектора за борбу против криминала – Одсјека за борбу против дрога, број 51/3 „И“ 1611 од 23.03.2023. године, произилази да баш у вријеме када се у наведеним комуникацијама о томе говори, овај Одсјек спроводи мјере тајног надзора у предметима кодних назива „Палуба“ и „Атлантик“, који се тичу црногорских држављана повезаних са лицима ухапшеним на броду „Гајен“ у Филаделфији, у Сједињеним Америчким Државама, због кријумчарења кокаина.
Прије свега, тужилац у оптужници намјерно и селективно наводи искључиво комуникације од 25.02.2020. године, при чему искривљује њихов смисао и прикрива прави контекст у којем су настале. Од укупно 41 комуникације између наведених лица тог дана, тужилац је селектовао и издвојио свега 10 комуникација које је уврстио у оптужницу.
Наиме, те комуникације – које тужилац представља као доказ криминалне активности – заправо представљају реакцију на догађај који се већ догодио, односно на успјешну полицијску акцију „Vessel“, којом сам лично руководио, у оквиру које је заплијењено 5,7 тона кокаина и нанесена штета од око 350 милиона евра управо оној криминалној организацији чијим ме чланом оптужница неосновано означава.
Више пута сам, током контроле оптужнице, указивао да у истој не постоји ниједна ријеч којом се тврди да је податак потекао из предмета „Палуба“ или „Атлантик“.
Тужилаштво, међутим, полази од једне SkyECC поруке у којој неко паушално износи претпоставку и нагађа да су информације „вјероватно из Филаделфије“, те накнадно, вјештачки и без чињеничне основе, покушава да ту поруку повеже са предметима „Палуба“ и „Атлантик“.
Таква конструкција нема упориште у званичним актима Управе полиције, који то недвосмислено демантују, а које ћу Суду доставити. До наведених докумената сам дошао незванично, али њихову аутентичност могу провјерити и Суд и тужилац.
Из дописа Одсјека за борбу против кријумчарења дрога број 04/3 „И“ бр. 4659/2019 од 5. марта 2020. године јасно произилази да су мјере тајног надзора и оперативне активности спровођене искључиво у оквиру предмета „Vessel“, у координацији са Специјалним државним тужилаштвом, те да су се односиле на чланове посаде брода „Ареса“, на којем је извршена запљена.
Додатно, из дописа истог Одсјека од 28. фебруара 2020. године произилази да је запљена резултат вишемјесечне истраге у предмету „Vessel“, док се предмет „Florida“ води одвојено и под надлежношћу СПО-а.
Тужилаштво је ове чињенице могло лако провјерити, али то није учинило, иако сам на њих више пута указивао.
Стога су потпуно неутемељени наводи тужилаштва који се заснивају на претпоставкама и нагађањима поступајућег тужиоца да је информација о акцији потекла из предмета „Палуба“ или „Атлантик“. Тужилаштво је имало и више него довољно времена и могућности да те чињенице провјери, на шта сам више пута указивао приликом контроле оптужнице, као и на идентитет колеге из СПО-а који је упознат са предметом, али то није учињено.
Разлоге због којих то није урађено остављам Суду да сам изведе закључак. Сматрам да ће, поред дописа које сам Суду доставио, и свједочење полицијских службеника све наведено аргументовано потврдити.
Такође, понављам да се тужилац у оптужници позива искључиво на комуникацију од 25. фебруара 2020. године, без иједне назнаке да та комуникација има било какву везу са запљеном 5,7 тона кокаина. Сматрам да је такво селективно представљање чињеница намјерно и усмјерено на прикривање успјешности полицијске активности којом сам руководио. На тај начин се ствара погрешан утисак о мом дјеловању и покушава потиснути значај резултата које је Управа полиције остварила у међународној акцији „VESSEL“.
Тужилац је изоставио комуникације које јасно доказују да корисници пинова нагађају, а не да посједују инсајдерске информације, и то:
AE43FB (према наводима тужилаштва Иван Стаматовић):
„Да је пала роба само са нашим морнарима“,
„Ми укључени били у истрагу“,
„Е у пм, таман“,
„Пиииии“,
„Он рече да је то по нашим информацијама“.
Дана 25.02.2020. године у 21:20 часова, 5S7GLO (према наводима тужилаштва наводно Љубо Миловић):
„Неко шпијао“,
„Сигурно“,
„Баш се распитај“,
„Изокола“.
Дана 25.02.2020. године у 21:13 часова:
Carlos: „Читава посада је од м…“
Carlos: „Преко њега ишло“
OFICIR: „То је то онда“
OFICIR: „Нећу директно питат, морам то изокола“.
Дана 25.02.2020. године у 21:19:22 часова:
Carlos → OFICIR: „Пало је ово“
Carlos → OFICIR: „Оће похапсит посаду“
Carlos → OFICIR: „Оће сигурно све“
Carlos → OFICIR: „Пише да су их снимили авионом“.
Тужилац је намјерно изоставио кључне поруке које показују да су учесници комуникације искључиво нагађали и трагали за информацијама. Формулације попут: „Неко шпијао“, „Баш се распитај изокола“, „Нећу директно питат, морам то изокола“, као и навода „пише да су их снимили авионом“, недвосмислено доказују да корисници пинова нијесу располагали полицијско-тужилачким подацима из истраге, већ су покушавали да сазнају шта се дешава.
Поставља се логично питање: зашто корисници пинова нагађају и дају инструкције за распитивање „изокола“, и зашто извјесном Карлосу наводе „нећу директно питат, морам то изокола“, умјесто да директно мене позову или питају, уколико сам, како тужилаштво тврди, био њихов извор информација?
Као руководилац Одсјека за борбу против дрога, дана 25. фебруара 2020. године, лично сам руководио и омогућио запљену 5,7 тона кокаина на броду „Ареса“ на Аруби, чиме је криминалним структурама нанесена штета од приближно 350 милиона евра. Предмет је био кодног назива „Vessel“. Листа чланова посаде достављена је из предмета „Florida“, док је предмет „Vessel“ вођен у сарадњи са Специјалним државним тужилаштвом и међународним партнерима, о чему могу доставити одговарајућу документацију.
Тужилаштво Републике Србије је 3. септембра 2024. године подигло оптужницу против 20 припадника такозваног „Балканског картела“, укључујући Радоја Звицера, због покушаја шверца 5,7 тона кокаина са брода „Ареса“.
Истовремено, Специјално државно тужилаштво Црне Горе је дана 1. септембра 2025. године поднијело оптужницу број Кт–С бр. 72/25 Вишем суду у Подгорици, који је формирао предмет број Квсо 26/25, против више лица, управо због кријумчарења дроге у предмету „Ареса“.
Ове чињенице недвосмислено показују да су лица која се у оптужници неосновано повезују са мном заправо била мете истраге коју је спроводио Одсјек под мојим руководством.
Зато постављам једноставно, али кључно питање: да ли је грешку направило Специјално државно тужилаштво када је процесуирало Миловића и Звицера због њихове улоге у кријумчарењу дроге вриједне 350 милиона евра, или када је процесуирало мене, тврдећи да сам члан исте криминалне организације, и то без иједног доказа да сам им доставио било какве информације о планираним активностима Управе полиције?
Саркастично, али истинито речено, изгледа да ћу ући у уџбенике криминалистике као јединствен примјер лица које је, према наводима тужилаштва, свјесно и вољно учествовало у криминалној организацији, а истовремено истој нанијело штету од 350 милиона евра својим дјеловањем.
Моје полицијско поступање директно негира суштинске елементе кривичног дјела удруживања – заједничку намјеру и дјеловање у корист групе.
Изостављене поруке недвосмислено доказују да корисници SkyECC-а не би „нагађали“ – они би знали. Да сам био дио организације, они би преко мене имали директан и поуздан извор информација унутар Управе полиције. Не би било потребе да се „трага“, „нагађа“ или да се неко „распитује изокола“. Неко би ме једноставно позвао или питао директно. Чињеница да то није учињено, већ да су покушавали да до информација дођу индиректно, јасно показује да нису имали директан контакт са мном као својим извором, како то тужилаштво настоји да прикаже.
Оптужба се, дакле, руши сопственим доказима. Поруке које тужилаштво није предочило, а којих је изостављено укупно 31, показују да су корисници пинова нагађали о узроцима хапшења, користећи формулације попут „неко шпијао“ и дајући инструкције за индиректно распитивање. Да сам заиста био њихов члан и извор, такве поруке не би постојале. Постојале би директне инструкције: „Питај Дејана Кнежевића“. Чињеница да тога није било, већ да су трагали „у мраку“, недвосмислено доказује да нисам био дио њихове мреже, већ дио полицијског апарата који их је угрозио, што је и разлог због којег су покушавали да сазнају шта се дешава против њих.
На странама 170 и 301 оптужнице, тужилац copy-paste методом наводи преписке око новчаних износа, у којима се наводно помињу формулације попут „хоћеш да одвојим 20 за Деја“, при чему се наводи више лица и имена.
На саслушању код тужиоца сам изричито изјавио да ми Иван Стаматовић никада у животу није дао новац, нити он, нити било ко други, ни један евро да бих урадио било шта што није у складу са законом. Био сам спреман да то потврдим полиграфским тестирањем, које сам саминицијативно предложио у присуству адвоката Борислава и Жељка Ђукановића, али је тужилац одбио мој захтјев, уз образложење да полиграф није доказ. Ипак, сматрам да је полиграф (детектор лажи) могао указати на релевантну индицију у погледу истинитости мојих навода.
Додатно истичем чињеницу коју раније нисам износио, јер Иван Стаматовић у том тренутку није био присутан у судници, а сада јесте, што ми даје морално право да је изнесем, при чему је она у потпуности релевантна и провјерљива: Иван Стаматовић ме и данас персира у судници. То јасно показује да наш однос никада није био повјерљив, нити близак. У таквом формалном односу није могуће да би неко примао новац од некога, нити да бих био лице са којим се дијеле повјерљиве информације попут оних из предметних комуникација. Ова чињеница логички искључује могућност да сам ја лице које се у порукама означава као „Дејо“.
Додатно, из саме SkyECC комуникације произилази да се име „Дејо“ појављује у више различитих контекста и односи се на више лица, при чему се чак наводе и презимена појединих лица, због чега је његово искључиво поистовјећивање са мном произвољно и неосновано.
На основу свега наведеног, не постоји ниједан доказ који ме повезује са предметним комуникацијама, новцем или радњама које тужилаштво описује.
Такође, на страни 170 оптужнице тужилац наводи сљедеће: из исте комуникације произилази да окривљени Радоје Звицер шаље окривљеном Љубу Миловићу поруке: „Морамо доћи до њега преко штека“, „5–6–7 кг има пластике, терористички напад буквално на потезу од риве до гробља“, на шта му окривљени Љубо Миловић одговара: „Да, да, милион посто“, „То са мотора мисле да изведу“. Потом окривљени Радоје Звицер шаље: „Барка на Солила“, „Имаш ли датум рођења Николе Дедовића и Марка Мартиновића“, „Они су ме сликали у Кијеву“, на шта окривљени Љубо Миловић одговара: „Ако одлучиш нешто, можемо преко Деја и специјалног тима упасти ђе треба“, „Сад ћу виђет“, „За датуме“.
Надаље, из ове комуникације, дана 03.03.2021. године, а након именовања окривљеног Дејана Кнежевића на функцију в.д. помоћника директора Управе полиције, окривљени Љубо Миловић шаље окривљеном Радоју Звицеру поруку: „Сад је сазвао састанак, рекао и да га нико задужио није и да нема обавеза ни према једном криминалцу у ЦГ…“.
Овим путем износим своје изјашњење поводом предметне комуникације од 23.11.2020. године, али указујем да тужилац намјерно није навео када су почетне поруке настале, већ искључиво датум завршне поруке. Између порука од 23. новембра 2020. године и 3. марта 2021. године, само на овом пину размијењено је 10.009 порука, што тужилац није навео, како би створио привид временског континуитета.
Иако нисам учествовао у предметној комуникацији и у њој нема елемената кривичног дјела, сматрам неопходним да све релевантне наводе из оптужнице коментаришем, како би се избјегло погрешно тумачење или утисак да нешто прескачем.
Сматрам да је неопходно да се ова комуникација сагледа у цјелини, хронолошки и у стварном контексту, јер се прегледом SkyECC материјала јасно види да се ради о размјени информација о озбиљној безбједносној пријетњи, а не о планирању или извршењу било какве незаконите радње, нити о мом учешћу у истој.
Из комуникације произилази да се разговор води поводом сазнања да се припрема напад на једно лице, при чему се изричито наводи да су извршиоци „скоро спремни“. Даље се наглашава озбиљност пријетње, уз навођење количине од „5–6–7 кг пластике“, што се у самој комуникацији квалификује као „терористички напад“, уз посебно истицање опасности по невине грађане на потезу „од риве до гробља“. Већ из ових навода јасно произилази да је фокус разговора био усмјерен на спрјечавање потенцијалне трагедије и заштиту људских живота.
У наставку комуникације разматра се начин извршења напада, укључујући наводе о коришћењу магнета, бацању експлозива на возило и извођењу напада са мотора, као и кретању и логистици лица за која се вјерује да напад припремају. Разговор се одвија у тону размјене оперативних сазнања, без икаквог договора о извршењу кривичног дјела.
У том контексту, у једној условној реченици наводи се: „Ако одлучиш нешто, можемо преко Деја и специјалног тима упасти ђе треба“. Истичем да нисам учествовао у овој комуникацији, нити сам био упознат са њеним садржајем у моменту када се одвијала. Моје име се помиње искључиво хипотетички, што само по себи не представља противправну радњу.
Непосредно након тога у комуникацији се наводи: „Ево припремам јуниора“ и „Ја највише вјерујем Харију“, што указује на интерне изворе информација и личне процјене саговорника, али ни у једном дијелу не доводи мене у везу са тим лицима, нити указује на моје поступање или сазнања.
Даље се помиње потреба за дискрецijom и разматра се могућност да се комуникације прате, што указује на опрез у безбједносном смислу, а не на криминалну намјеру.
Посебно је важно истаћи да се у комуникацији, на примјер у поруци од [2020-11-23 12:35:34] са пина 8MA869, наводи: „Јуниор каже да исликавамо штеκ да добије од тужиоца“. Овај навод јасно показује да је намјера била поступање у оквиру законских и институционалних процедура.
Такође, у комуникацији се помиње тражење информација и датума рођења лица Марка Мартиновића. Лако је провјерити у системима претраге по датуму ко је и када вршио такве претраге. Стављањем овог навода у оптужницу може се погрешно закључити да је неко од мене тражио те податке или да сам их ја прибавио, што није тачно. Таква интерпретација представља извлачење из контекста и не одражава стварно стање мог поступања.
Узимајући у обзир околности које сам на претходном рочишту предочио Суду, а које сам предузео у циљу спрјечавања убиства лица Марка Мартиновића у периоду када смо имали SkyECC уживо, ово даље не бих посебно образлагао.
Већ сам указао да оптужница наводи само датум завршетка комуникације – 03.03.2021. године, али не и датуме претходних порука, односно да су оне настале у новембру 2020. године. У том периоду, исти учесници су међусобно размијенили више од 40.000 порука. Сматрам да тужилац није навео датуме порука, њихов временски размак и укупну количину, како би створио привид континуитета и цјеловитости догађаја. У стварности, комуникације су временски и садржински одвојене, што је кључно за правилно сагледавање њиховог контекста.
У конкретном случају изостају сва три основна елемента кривичног дјела: радња извршења, противправност и посљедица.
Читајте још:
Дејан Кнежевић: Ова оптужница је производ мајсторске конструкције, не чињеница!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
