Кнежевић: Режимска харанга неће зауставити протесте

Предсједник Демократске народне партије и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић казао је, у интервју за портал ИН4С, да само протести могу спријечити наум Мила Ђукановића о крађи још једних избора.

„Тако да нас уопште не чуди општережимска харанга усмјерена против ДФ-а и организације протеста, али упркос томе, свима у Црној Гори је јасно да су протести неминовност и да их нико не може зауставити“, истакао је Кнежевић.

Према његовим ријечима, ДФ је и даље далеко најјачи и најорганизованији опозициони субјект, који своју снагу не жели усмјеравати ка опозицији, већ режиму.

„Свако ко нам жели помоћи на том путу је добродошао, али нико нека не покушава да нам подмеће клипове под точкове, јер знамо препознати и једну и другу намјеру“, казао је Кнежевић.

Он је навео да ДНП није миљеник великог броја режимских и  НАТО медија, јер има јасан став о дискриминацији Срба и српског језика у Црној Гори, прогону свештенства Митрополије црногорско приморске, сатанизовању Србије и Русије који ни за какве привилегије, насловне странице и ударне ТВ термине неће промијенити.

Како је казао, инсистирајући да се евентуална одлука о учлањењу Црне Горе у НАТО донесе у Скупштини, режим показује своју немоћ и страх, јер се већина црногорских грађана противи учлањењу у овај војни савез.

„Свака одлука која не би била донесена на фер референдуму додатно би дестабилизовала ионако крхке политичке прилике, продубила подјеле, а што се мене лично тиче, сматрао бих је ништавном и необавезујућом“, истакао је Кнежевић.

1. ДФ је званично саопштио да ће протести почети 27. септембра у Подгорици. Који су, по Вама, главни разлози за уличне протесте?

• Протести у организацији ДФ-a представљају легитиман, оправдан,  и у овом тренутку једини вид политичког дјеловања који може довести до демократизације Црне Горе и стварања услова за фер и демократске изборе.

Разлози за организовање протеста су видљиви и за посљедњег политичког лаика, тако да их не треба посебно наглашавати, од неиздрживе социо-економске ситуације до институционалног ињжињеринга заснованог на злоупотребама, корупцији, криминалу и дискриминацији. Ако ово неком нису довољни разлози за конкретне и видљиве политичке акције, онда најбоље да остане код куће.

1. Колико ће протести, по Вашој процјени, трајати, односно да ли ћете одустати од захтјева за формирање прелазне владе?

• Након нашег скупа у Беранама којем је претходила двомјесечна кампања по црногорским градовима, разговор са активистима, члановима, симпатизерима и грађанима који подржавају идеју протеста уопште не сумњам у успјех.

Увјерен сам да је и Мило Ђукановић свјестан  наше снаге и одлучности да истрајемо, и да ће сходно демократском притиску који будемо извршили, прихватити неминовност да су фер и демократски избори једини излаз из институционалне и друштвене кризе у коју смо запали заслугом режима.

Ђукановић би да покраде још једне изборе

1. Да ли има смисла излазити на изборе које организује ДПС, ако се зна да партија Мила Ђукановића не штеди државне ресурсе за ускостраначке интересе? Да ли вјерујете у могућност да Ранко Кривокапић изазове ванредне парламентарне изборе?

• Излазак на изборе под овим околностима значио би опозиционо самоубиство, јер би Ђукановић кроз пројектовани механизам злоупотреба обезбиједио већину и дефинитивно заокружио елементе приватне државе.

Због тога само протести могу спријечити Ђукановићев наум о крађи још једних избора. Тако да нас уопште не чуди општережимска харанга усмјерена против ДФ-а и организације протеста, али упркос томе, свима у Црној Гори је јасно да су протести неминовност и да их нико не може зауставити.

1. Остале опозиционе партије прилично су резервисане према идеји протеста. Да ли очекујете да ће чланство тих партија ипак 27.септембра изаћи на улице? Како видите тренутну ситуацији на опозиционој политичкој сцени?

• У Прогласу који смо усвојили у Беранама  13. јула позвали смо све слободољубиве грађане без обзира на политичку припадност да нам се придруже на протестима 27. септембра. Овај позив је и посљедица чињенице што смо обилазећи црногорске градове на нашим скуповима  били у прилици да разговарамо са члановима и симпатизерима осталих опозиционих партија, који су јасно исказали спремност да нам се придруже, без обзира на одлуке њихових страначких органа.

Поновићу још једном, не постоји страначка директива која може слободоумног и одлучног грађанина зауставити да не учествује у освајању слободе. Што се тиче црногорске опозиционе сцене, морам примијетити да њоме доминирају распарчаност, сујете,  конфузија, злурадост, стихијност и контрадикторност, која додатно збуњује и демотивише опозиционог бирача.

Што се тиче ДФ-а, ником у опозицији не оспоравамо право да креира своју политику  како мисли да је најбоље, али ћемо се супроставити сваком науму дисциплиновања, етикетирања и програмског преваспитавања од ма кога долазио. Неколико пута сам јавно позивао на минимум опозиционог јединства и сагласности, али неки су изгледа то схватили као слабост ДФ-а.

Колико год се појединци не мирили са овом чињеницом, ДФ је и даље далеко најјачи и најорганизованији опозициони субјект, који своју снагу не жели усмјеравати ка опозицији, већ режиму, јер ми имамо обавезу да смијенимо режим. Свако ко нам жели помоћи на том путу је добродошао, али нико нека не покушава да нам подмеће клипове под точкове, јер знамо препознати и једну и другу намјеру.

Метастаза НАТО хистерија Прве и Друге фамилије

5. ДНП и ДФ су често на удару полуга моћи Прве, али и Друге фамилије. С друге стране, не чини ли Вам се да поједини тзв. независни медији имају своје „мезимце“ у опозицији?

• Ако је неко уопште имао дилему што значи појам „атомизирања“ опозиционе сцене, посљедња дешавања  су у потпуности разобличила пројекат „идеолошког“ уподобљавања и усмјеравања опозиције преко одређеног броја медија. Овај пројекат подразумијева бесомучно промовисање тезе да је са великим темама у Црној Гори завршено, и да се Ђукановић најефектније може смијенити преко округлих столова на којима је Ранко Кривокапић конференсијер.

ДНП је одбила да буде дио овог пројекта, јер не желимо да мијењамо наш став о НАТО – у, дискриминацији Срба и српског језика у Црној Гори, прогону свештенства Митрополије црногорско-приморске, сатанизовању Србије и Русије, и свега што представља истинску духовно историјску вертикалу Црне Горе. Због тога и нисмо миљеници великог броја режимских и  НАТО медија, јер имамо јасан став који ни за какве привилегије, насловне странице и ударне ТВ термине нећемо промијенити. Политички пут који смо изабрали је трновит,  али частан, зато сам увјерен да ћемо заједно са нашим народом издржати ова библијска искушења и бити достојни изазова који су пред нама.

1. Влада Црне Горе прогласила је као приоритет свих приоритета чланство у НАТО. Да ли је приликом одлучивања о том питању могуће заобићи консултовање народне воље на референдуму и какве би то последице носило?

 – Напади Игора Лукшића и Ранка Кривокапића на митрополита Амфилохија и руског амбасадора Андреја Нестеренка представљају метастазу НАТО хистерије према свима који се противе чланству у овом савезу. Готово гротескно изгледа кад Кривокапић „пријети“ руском амбасадору да се не мијеша у унутрашње ствари Црне Горе, док  Кристијан Поша и Франтишек Липка само што нису  изабрани да представљају Црну Гору на Евровизији.

Овај потоњи, који је иначе персонификација за покрадени референдум, редовно се попут духа Хамлетовог оца појављује у одређеним приликама са коначним судовима и инструкцијама што  Црна Гора још мора урадити да би задовољила његов истанчани укус.

Наравно, то Кривокапићу и Лукшићу не смета, нити примјећују било какво мијешање у унутрашње односе, све док се не огласи владика црногорски. Тад им је незамисливо да црногорски митрополит има став и још другачији од њиховог и Липкиног. Готово да не постоји животни сегмент у који се НАТО промотери нису инсталирали, једино их не можемо видјети у нашим фрижидерима, јер су празни. Инсистирајући да се евентуална одлука о учлањењу Црне Горе у НАТО донесе у Скупштини, режим показује своју немоћ и страх, јер се већина црногорских грађана противи учлањењу у овај војни савез. Свака одлука која не би била донесена на фер референдуму додатно би дестабилизовала ионако крхке политичке прилике, продубила подјеле, а што се мене лично тиче, сматрао бих је ништавном и необавезујућом.

Уосталом, нека Кривокапић као доказани и провјерени демократа објасни како је могуће да се залаже за одржавање референдума у Котору како би се тамошњој луци додијелиле концесије, а за одлуку о НАТО-у у сматра да је довољно да у Скупштини позелени њих двадесетак, и тако гурну Црну Гору у глобалну опасност, а ни са локалним нисмо у стању да се изборимо.

Наравно, објашњење не постоји, јер све што је против воље већине грађана Црне Горе није могуће објаснити и кад-тад мора доживјети  крах.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: