Кнежевић: „Игра престола” Мила и Душка претворила Црну Гору у ратиште

Лидер Демократске народне партије и функционер Демократског фронта Милан Кнежевић у интервјуу за „Слободу” оцијенио је да масовним изласком на изборе опозиција може донијети побједу Подгорици, а самим тим и ослобођење Црне Горе.

Он је навео да је Црна Гора 21. маја 2006. године постала независна сама од себе, а зависна од Мила Ђукановића и њему блиских људи.

Када је ријеч о сукобу у опозицији, лидер ДНП-а сматра да ДФ не сноси никакву одговорност за подијељеност унутар опозиционе политичке сцене.

– Нажалост, Демократе и Грађански покрет УРА, под покровитељством америчке амбасадорке, нијесу имали храбрости и одлучности да направе коалицију са ДФ-ом и СНП-ом која би допринијела повећању излазности опозиционих бирача, казао је Кнежевић.

Црна Гора независна од саме себе, а зависна од Ђукановића

Црна Гора је прије 12 година постала независна. Да ли је, по Вашем мишљењу, данашња Црна Гора равноправни дом за све њене грађане или приватни посјед појединаца из врха власти?

– Црна Гора је 21. маја 2006. године постала независна сама од себе, а зависна од Мила Ђукановића и привилеговане групе кербера из његовог окружења. По несрећном Уставу, Црна Гора је држава свих њених грађана који су равноправни. Ипак, Срби су мало неравноправнији у односу на остале народе у овој држави. Иако су са осталом православном браћом Црногорцима стварали и бранили кроз вјекове државу и народ, Срби су у 2018. години, од обиљежавања такозване независности, добили статус „црногорских Курда” институционално гетоизираних, са јединим правом да могу умријети, а да не питају никог је ли дозвољено.

Оно што је цивилизацијски поражавајуће ових дванаест година, јесте чињеница да је створена нова категорија грађана, тзв. „бивши Срби”, који су 1999. године бранили београдске мостове са фотографијама Слободана Милошевића. Са својих подгоричких тераса псовали су Била Клинтона и Тонија Блера, гађајући експрес-лонцима НАТО авионе, клели се у Високе Дечане и Грачаницу, па сад, дванаест година касније, стидећи се своје прошлости, руку у руци са Хашимом Тачијем и Харадинајевим лакејима, промовишу пун фрижидер паштета и месних нарезака као да су побјегли са „Подравкиних” брендова. Ова категорија јањичара изашлих из Америчке амбасаде сада прославља и честита референдумску крађу 21. маја, иако су прије дванаест година толико ридали за изгубљеном државном заједницом да су наредних шест мјесеци само доручковали бенседине и бромазепаме како би заборавили „камијевску” стварност. За разлику од њих, поносан сам што нијесам издао ниједно своје увјерење. Због тога са задовољством могу изјавити да се не бих никада мијењао за њихове европске животе, па макар ме то коштало четрдесет година робије.

Ђукановић контролише посланике, Марковић министре

Лидер ДПС-а Мило Ђукановић, који је на власти већ 27 година, најавио је борбу „до истребљења” против криминала. Коме је упућена та порука и да ли се ради о најави унутарпартијског сукоба у тој странци?

– Апокалиптичне најаве Мила Ђукановића о борби до истребљења против свих видова криминала неодољиво подсјећају на нову сезону „Игре престола” у којој се он и Душко Марковић утркују у давању што оштријих изјава, истовремено развијајући ривалство њих двојице, ко од њих може дуже задржати подигнуте обрве. У тој институционалној и страначкој борби, њих двојица су подијелили сфере утицаја. Ђукановић контролише посланике, а Марковић министре. У тој неравнотежи страха један другом пријете, изводећи политичке „кате”, док криминални кланови преузимају државу тероришући обичне грађане, стварају Блиски исток од Подгорице, Никшића, Бара и Котора. И кладионице су почеле да објављују квоте гдје ће бити сљедећа експлозија, у ком локалу ће бити ново убиство и који је новинар будућа мета.

Једино Ђукановић и Марковић знају ко су налогодавци нерасвијетљених убистава, ко је ранио Оливеру Лакић и ко ће сљедећи бити убијен или рањен у Црној Гори. И политичком лаику је јасно да, кад Ђукановић пријети ратом до истребљења, он, у ствари, пријети Марковићу. Исто тако, кад Марковић почне да говори о снази државе, он у ствари мисли на снагу служби којима пријети Ђукановићу. Нажалост, Црна Гора је омеђена мафијашко-партијским интересима, који се свакодневно сукобљавају до коначног обрачуна, када их ни НАТО неће моћи раздвојити.

Иван Вуковић плод „политичког силовања“ Ђукановића над Стијеповићем

Црну Гору 27. маја очекују локални избори у великом броју општина, од којих су најважнији они у Подгорици. Шта очекујете од тих избора и шта би значио пораз ДПС-а у главном граду?

– Изгледа да је носилац листе ДПС-а у Подгорици Иван Вуковић настао као плод „политичког силовања” које је Ђукановић извршио над Мигом Стијеповићем. Тако је „дијете Плужина” постало „дијете Подгорице” коме је у Љешкопољу експерт за детаљне урбанистичке планове, осумњичени др Миомир Мугоша откинуо пупак уз тактове националне химне и дао пермесо да он у ствари није „Староплужињанин” него „Староподгоричанин”. И тако „неуспјели политички абортус”, илегално изведен на поноћној сједници Предсједништва ДПС-а изиграва носиоца листе, док му Миго Стијеповић и Владан Вучелић „носе пелене све вријеме” молећи бога да се „политички не унереди”.

Свакоме је јасно да је Вуковић др Иван, изгубљен у времену и простору, извучен машицама из Ђукановићевог политичког казана, из кога ће након 27. маја бити окачен на жицу да се суши док не утврди да ли је Брисел у Белгији или Белгија у Бриселу. Зато би „дијете Плужина” неко од ових старих требало да узме за руку и поведе до некадашњег Дуванског комбината да својим „докторским очима” види што су му тата Милорад и стрико Мишко урадили од некадашњег гиганта. И док су њега школовали по Америци и Шкотској, дјеца радника ЗКП-а, као и осталих уништених подгоричких предузећа, скупљала су „животне опушке” да би сад „дијете Плужина” доктор политичких наука који не зна да је Брисел у Белгији, изашло са понудом самог себе иако зна да су веће шансе Обраду Мишу Станишићу да постане градоначелник Москве него њему Подгорице. Зато очекујем да грађани Подгорице масовним изласком на биралишта ослободе Подгорицу од тамног вилајета ДПС-а и да дође процес демократског ослобођења Црне Горе.

Опширније читајте у данашњој „Слободи“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: