Регионални директор Свјетске здравствене организације за Европу Ханс Клуге рекао је да се ситуација са епидемијом коронавируса у Црној Гори развија у добром правцу, али да за сада нема мјеста за нагло ублажавање мјера.
Клуге је у интервјуу Телевизији Вијести рекао да је став СЗО да користи од вакцинације Астра Зенека вакцином далеко премашују евентуалне ризике.
Прошло је пет мјесеци откако је почела вакцинација против KОВИД-19 у Европи. Да ли располажете информацијама о томе колико становника европског континента је до сада примило вакцину?
Мање-више, на данашњи дан око девет одсто становништва паневропског региона је примило обје дозе вакцине, а између пет и 10 одсто становништва је било инфицирано и стога има неки облик антитијела.
Државе су примјењивале различите стратегије у борби против ЦОВИД-а, неке су се потпуно затварале а друге су одлагале лоцкдоwн како би стекле колективни имунитет. Које државе су биле успјешније?
Увијек сам јако опрезан када се помене упоређивање држава. Зашто? Зато што још нисмо изашли из тунела, вирус је и даље у предности. Ако погледам паневропски регион, 53 државе чланице, рекао бих да је свака од тих држава урадила неке јако добре ствари – политичке, техничке и оперативне, али наравно, неке ствари су могле бити рађене боље. На примјер, државе које су се бориле против ковида-19 кроз систем примарне здравствене заштите су генерално биле много успјешније. Такође, и државе које су своје одлуке базирале на доказима, а не на политици.
Мислим да је овдје кључно питање да још не смијемо да спустимо гард. Погледајмо Индију, оно што се дешава тамо се може десити у било којој држави на свијету. Уколико се ограничења пребрзо релаксирају, дође до брзог ширења опасног соја вируса, а вакцинација иде споро – све то може представљати савршено плодно тло за експлозију ковида-19. Овдје у Црној Гори ствари иду у јако добром правцу, желио бих да похвалим Владу и министарство здравља на томе. Од марта можемо да видимо стабилан тренд смањења броја случајева, мислим да је у задњих пар седмица пад износио чак 50 одсто, тако да је сада на људима, индивидуално и колективно, да наставе да се придржавају мјера, нарочито јер се приближава туристичка сезона.
Астра Зенека вакцину је пратио низ различитих информација, у неким земљама је и привремено обустављана имунизација овом вакцином. Шта је коначни став СЗО – да ли је она ризичнија од осталих вакцина?
Ми смо веома помно то пропратили и када се подвуче црта, закључак је да вакцине спашавају животе. Недавно смо имали Европску недјељу имунизације, када је напоменуто да су у задњих 200 година развијене вакцине које спашавају животе од више од 20 болести, од упале плућа, до рака грлића материце, а сада и од ковида-19. Што се конкретно тиче АстраЗенеке, СЗО је окупила више пута оно што ми називамо Стратешка савјетодавна група стручњака, и препорука је да корист далеко премашује ризике. Заправо, ризик од тромбозе је далеко већи ако особа има ковид-19, него ако прими АстраЗенека вакцину. Јако је важно да комуницирамо, јер људи имају питања и можда оклијевају, тако да ми морамо да осигурамо повјерење у процес имунизације кроз транспарентно, искрено и отворено информисање људи о ризицима.
Европска унија је до данас одобрила употребу четири вакцине и то: Фајзер, Модерна, Астра Зенека и Џонсон Џонсон. Кинеска и руска вакцина за сада немају званично одобрење ЕУ. Због чега је то тако и да ли очекујете да би и ове вакцине ускоро могле бити одобрене?
Увијек говорим да вакцине спашавају животе и требало би превазићи геополитичке интересе. Држава поријекла вакцине није битна, постоје исти прописи за безбједност, ефикасност и квалитет, било да се ради о кинеској, руској, Џонсон и Џонсон или Фајзеровој вакцини. Што се тиче Спутњика, чекамо да Русија одреди коначни датум, када ће СЗО поћи на заједничку мисију са представницима Европске агенције за љекове. То ће највјероватније бити крајем маја, али ако добијемо позив раније, ми ћемо са задовољством поћи раније.
Што се тиче Синофармове и Синовакове вакцине, разматрају се најновији подаци из клиничких тестирања и рекао бих да ћемо у наредних неколико дана донијети одлуку. Тако да процес напредује, држава поријекла није битна и очајнички нам је потребно да се одобри више вакцина.
Утисак је да су богатије земље имале предност приликом расподјеле вакцина на глобалном нивоу док су сиромашније земље дуже чекале да дођу на ред. Како то коментаришете?
Коментар је да би у свим државама требало да се фокусирамо на особе које су најизложеније. То су здравствени радници, социјални радници, радници на првој линији одбране и они који су у највећем ризику да умру због ковида, а то су старије особе. Желио бих да изразим своје саучешће породицама свих жртава у Црној Гори и дубоко дивљење свим здравственим радницима, социјалним радницима у држави и због тога сам уложио напор, заједно са представницом СЗО, докторицом Мином Брајовић и министарком здравља, да посјетим здравствене установе примарног нивоа и разговарам са здравственим радницима. То би укратко била ситуација.
Неки произвођачи вакцина нису поштовали уговоре о испорукама вакцина на тржиште ЕУ. То је био и један од разлога због којег земље Западног Балкана нису на вријеме добиле вакцине преко COVAX механизма па смо набавили Синофарм и Спутњик В вакцине. Како је СЗО учествовала у том процесу и можете ли нам рећи гдје је тачно запело приликом испоруке?
Мислим да треба да имамо на уму да ово није рутинска имунизација, ово је историјски догађај, масовна вакцинација на глобалном нивоу. На примјер, глобална потражња за вакцинама током претходних година је захтијевала производњу 3-5 милијарди доза вакцина свих врста. Сада нам је само за ковид-19 потребно 10-12 милијарди доза. Тако да ово није трка између земаља, већ трка против вируса и ја сада видим да је паневропска солидарност у порасту. Постоје и донације других земаља подрегиона.
Такође имамо и механизам ЕУ, ове седмице долазе вакцине преко њега. То је моја главна преокупација, ја настављам да се залажем за паневропску солидарност, за солидарност са Западним Балканом, што је за мене геополитички приоритет, јер не можемо прихватити да се у неким државама млади, здрави људи вакцинишу, а на Балкану, у државама источног партнерства, здравствени радници и старије особе још увијек нису вакцинисани. СЗО глобално ради на томе, на примјер путем онога што ми називамо технолошки трансфер – трансфер технологије државама са ниским и средњим нивоом прихода, како би проширили доступност вакцина и оснажили производне капацитете.
Да ли сте пратили ситуацију у Црној Гори и какав је ваш утисак о томе како су наши органи управљали овом кризом?
Од самог почетка ми смо напорно радили са црногорским здравственим властима, преко наше локалне канцеларије у Црној Гори и наше представнице докторице Мине Брајовић, али и преко регионалне канцеларије СЗО, јер ми функционишемо као јединствени СЗО. Добили смо и велику подршку Њемачке и њиховог института Роберт Кох и румунских власти. Ја увијек волим да гледам напријед и оно што сам видио овдје је да је одговор базиран на примарној здравственој њези. Постоји 140 вакциналних пунктова. Заједно са министарством здравља смо обучили 880 здравствених радника. Својим очима сам видио снажну дигиталну платформу и позвао сам министарство здравља да у томе, заједно са СЗО, буде узор за земље Западног Балкана.
Такође је у јужном дијелу отворена лабораторија за ПЦР дијагностику, а можда је главна ствар оно што ми је рекла министарка – да треба искористити прилику да се, у сарадњи са СЗО, развије нова здравствена политика, зато што јесте тачно да имамо проблем са ковидом-19, али морамо да гледамо даље: шта са менталним здрављем, шта са скрининзима канцера? Ми то зовемо „двосмјерни систем“ и блиско ћемо сарађивати на тим веома важним питањима, због бољег здравља људи у Црној Гори.
Шта је показала истрага у Вухану, како је настао коронавирус?
Пазим да не говорим превише о овој теми, јер нисам упућен у детаље те мисије, она није спроведена у мом региону, али из извјештаја знам да је мисија допринијела бољем разумијевању поријекла вируса.
На примјер, највјероватнија теорија је да постоји повезаност између шишмиша и животиња које су биле посредници, а да је најмање вјероватна теорија да је дошло до цурења из лабораторије, али као што је генерални директор СЗО, доктор Тедрос Аданом Гебрејесус говорио након мисије – све теорије остају на столу и требају да буду истражене, али не смијемо да заборавимо да је било потребно више од годину дана прије него што је успостављена веза између МЕРС-а, познатог и као Блискоисточни акутни респираторни синдром, и камила. За САРС 1 је требало око двије и по године док није успостављена веза са шишмишима и у том смислу то захтијева вријеме.
Прочитајте још:
Кривокапић-Клуге: Пад броја обољелих важна вијест, наставити с поштовањем мјера
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
