Клептократија

„Ми смо оно што непрестано чинимо.“
Аристотел

Израз „клептократија“ представља кованицу двије грчке ријечи: „клептис“ (ο κλέπτης) – „лопов“ и „кратос“ (το κράτος) – „држава“, „власт“, тако да овај појам, у слободном преводу, означава „лоповску власт“ или „државни лоповлук.“

Клептократија заправо пејоративно дијагностификује стање у држави у којој је корупција највиших политичких органа доведена до нивоа када власт, често без прикривања, дјелује искључиво зарад личне добити појединаца и странака који је чине.

Дакако, није сваки државни лоповлук исти, као што се лопови персонално разликују по свом професионалном и психолошком хабитусу. У Црној Гори је еволуирала једна посебна ендемска врста државног лоповлука која себе идентификује као „заговарање,“ „подржавање,“ одређених интеграционих процеса. Тако смо недавно открили да наше владајуће клептократе јавно себе манифестују као „заговорнике НАТО интеграција.“ Раније су пак актуални властодршци своје политичко „јаство“ позиционирали у заговарању југословенства, српства, црногорства, комунизма, капитализма, дукљанства, европејства. У свом овом, хераклитовски речено, „протицању“ разних, често противрјечних, идеолошких „јестања“ наших „заговорника,“ остаје нешто што, упркос Хераклиту, није подложно промјени: њихов похлепни, грамзиви карактер.

Транзициона прерасподјела црногорских јавних добара, или, народски речено, пљачкаша приватизација свој почетак и упориште налази у једном, за неупућене, безазленом лоповлуку: крађи наше изборне воље.

 У држави која се доживљава као приватни посјед, мизантропија владара једнако је пропорционална одсуству подршке његових поданика. На исти начин, недавно демонстрирана насилност и агресивност психолошког профила актуалне власти самјерљива је осјећају угрожености њеног нелегално стеченог богатства.

Клептократија по правилу настаје унутар аутократских државних уређења, гдје је на дјелу диктатура, олигархија, војна хунта и други облици коруптивне и непотистичке владавине. За сва ова изнијансирана испољавања искварене власти важи начело да не постоји могућност адекватног увида и надзора над њеним радом, јер клептократе аутохтоно управљају како приливом, тако и расподјелом јавних средстава. И друге теоријско – практичне одреднице клептократије сасвим кореспондирају црногорској стварности: наш режим непосредно угрожава и слаби државну економију, државну политику и права грађана. Развојне политике наших клептократа своде се на намјештене продаје јавних добара властодршцу, члановима његове породице, кумовима и пријатељима, изнуђивања новца од пословних партнера за „изборне акције,“ злоупотребе државних фондова, усмјеравања страних инвестиција у сопствену корист. Усљед злоупотреба, намјештаљки, монопола, као и разних схема „прања новца“, наш клептократски модел управљања сасвим је деградирао квалитет живота обичног грађанина.

„Ако човјек сваког дана стоји на ивици и гледа у провалију,“ вели Ниче, „једног дана ће и провалија погледати у њега.“ Наши „заговорници“ или клептократе, како год их именовали, неминовно ће се суочити са својим чињењима и загледати у сопствену политичку провалију. Оно што може и бити и не бити, на крају се увијек, како каже Андрић, „покори ономе што мора бити.“

Политички пад режима је почео. Власт је у процесу урушавања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: