Кисинџер упозорио да је Америка, због лоше дипломатије, на ивици рата са Русијом и Кином
Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер рекао је да је Вашингтон одбацио традиционалну дипломатију и да је, у одсуству великог лидера, свет довео до ивице рата са Русијом и Кином због Украјине и Тајвана.
„На ивици смо рата са Русијом и Кином због питања чији смо делимични творци, без икаквог концепта како ће се криза завршити или где ће нас одвести“, рекао је Кисинџер за “Вол стрит џорнал“.
Према његовим речима, модерни амерички лидери виде дипломатију као нешто због чега треба да имају „личне односе са непријатељем“, покушавају да преобразе или осуде своје саговорнике и не покушавају да схвате њихово размишљање.
Кисинџер сматра да би САД требало да траже равнотежу између себе, Русије и Кине.
Он сматра да све што САД треба да раде је да не јачају тензије, већ да стварају могућност, како би имале неку сврху.
Говорећи о Украјини, Кисинџер каже да је раније сматрао да је за ту земљу најбоља улога „нешто попут Финске“ која није део НАТО.
Сада, узимајући у обзир атак руске војске, он сматра да се према Украјини после тога мора односити као према члану Алијансе, било то формално или не.
Он је још додао да ће, после завршетка специјалне операције, у саставу Русије остати „Крим и делови Донбаса“.
Прочитајте ЈОШ:
Нешић о нападу на Стару цркву у Мостару: Запаљива реторика прави мете од Срба у ФБиХ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Није проблем створен периферно само због лоше америчке дипломатије него суштински због ЛОШИХ НАМЕРА целокупне владајуће елите. Због веома лоших намера.
Затим ЕУ која се простире на више од 50 посто континента Европа није показала одговорност за стабилну и мирну будућност тог континента. Она према 40 посто европског дела Русије води себичну, отимачку и ратоборну игру: Што је моје моје је, а што је твоје и то је моје.
Наиме ма колико да се у последње три деценије Украјина оријентисала на Запад, и вестернизовала се она не може побећи од истине да припада породици источнословенских држава и народа. ЕУ је имала сарадњу и са Русијом и са Белорусијом и са Украјином. Зашто је у ЕУ на крају победио само један најпримитивнији вид сарадње „украјински сценарио“?