Кербери режима све нервознији: Jош једно у серији полицијских пребијања!

Кербери режима све мање лају, а све више „уједају“ – да ли је повећана агресивност истовремено и знак повећане нервозе због расположења грађана остаје питање, али се последња у низу бруталних интервенција црногорске полиције догодила прије три дана, када су се барски полицајци прво бахато понашали, а онда претукли Ђорђа Планинића, како тврди његова мајка Радојка.

Планинић је иначе, са групом од око двадесетак људи кренуо на Румију, а после пребијања, он је већ три дана на лијечењу у Клиничком центру Црне Горе. Физичке силе није била поштеђена ни Радојка Планинић, према којој су се инспектори такође понашали грубо и бахато.

Да није реч о изолованом инциденту, већ сада већ устаљеној пракси страховладе и ситуације где је „Преторијанска гарда“ изнад закона, показује и недавни случај члана Покрета Слободу народа Бошка Вукићевића који је приведен у Никшићу, а током привођења задобио повреде ребара и руку.

Ваља подсетити и на случај од  октобра када је на једном од протеста опозиције, након пребијања од стране полиције у Ургентном центру завршио посланик Милан Кнежевић,а током хапшења претучен уредник ИН4С Гојко Раичевић. У октобарским протестима ухапшени су универзитетски професор Владимир Божовић, као и посланици Славен Радуновић, Владислав Бојовић  и новинар Дражен Живковић.

Читав регион згрозио се на снимак стравичног пребијања предсједника Боксерске организације Црне Горе, Мија Мартиновића, којег су припадници САЈ-а извукли из аутомобила, а онда се иживљавали над њим. Шта о овоме мисле власти, показује и чињеница да је виновник тог инцидента, САЈ-овац Боро Гргуровић непосредно после тога купио стан од 70 квадрата у подгоричком Блоку пет. И није ред да добро обављен посао не прође без награде.

Ништа мање реакција није изазвало ни понашање полиције 24. октобра, када су припадници САЈ-а „хамерима“ газили протестанте, а међу огромном количином употребљеног сузавца, налази се и патроне чија је, због опасности по здравље, употреба забрањена. Насиља тада нису били поштеђени ни посланици и лидери опозиције, па је ухапшен и један од лидера ДФ-а Андрија Мандић.

Власт у Црној Гори и начелнике полиције ни мало не забрињава чињеница да ова служба, од функције бескрупулозног заштитника режима, не стижу да ради оно што би требао бити њен посао: тако је, примјера ради, од преко пет стотина убистава, око педесет нерасвијетљено.

О способности полиције и њеној одлучности да буде на услузи свим грађанима подједнако, илустративно говори и случај једног од напада на уредника ИН4С Гојка Раичевића, који је после тога доставио тачно вријеме напада и регистарски број полицијског возила у којем су била два полицајца, али до данас није откривен њихов идентитет.

Онима који своју моћ и страховладу успешно крију и чувају иза палица, униформи, фантомки и сузавца, не смета ни да се њихови униформисани заштитници с времена на време баве „додатним послом“, па су тако поједини припадници полиције коју многи називају и „приватном“, били хапшени и умијешани у трговину дрогом или бијелим робљем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: