Kecelja za patrijarha Pavla
Paroh barski protojerej Jovan Plamenac
Piše: Protojerej Jovan Plamenac
Neke boleštine su prije neki dan navukle kecelju na spomenik patrijarhu Pavlu u Beogradu na koju su napisale „Abortus je žensko pravo“.
Ovo je u medijima izazvalo reakciju taman toliku da afirmiše ovu boleštinu. Ne vidim da se iko pozabavio suštinom tog „ženskog prava“. Sve se svelo na sablažnjavanje što su to uradile patrijarhu Pavlu, čovjeku kojeg srpski narod, u većini, voli.
A problem je daleko dublji od dnevne skaradnosti. Pravo na abortus je – pravo na zločin!
Pravo na abortus nije jedina pravna zloupotreba slobode koju čovjek ima od Boga i koja ga čini čovjekom, ali jeste – najmonstruoznija.
Pravo na abortus pripada setu prava koje su iznjedrili uzbljutavjeli mozgovi, u kojem je i pravo čiju praktičnu primjenu smo nedavno vidjeli kada je Premijerka Srbije postala tata. To je set prava koji plodotvori školstvom koje djecu pobuđuje na seksualnost, čak i napadnije na neprirodnu, skrnaveći njihovu čednost. Ovo školstvo proizvodi kadrove za bljuvotine „zadruge“, „parove“… Taj set prava uništava porodicu, a preko nje i čitav narod. On je uzdizanje animalnog u čovjeku nad njegovim ljudskim dostojanstvom.
Jedna od tih boleština na televiziji kaže: „Crkva je institucija koja krši moja prava“, jer joj se miješa u seksualni život.
Obezboženi čovjek obogotvorava svoje međunožje. Ubijanje nerođene djece je satansko žrtvoprinošenje tom božanstvu.
Poruka na kecelji na spomeniku patrijarhu Pavlu je poziv na zločin nad zločinima, koji su devijantni ljudski umovi ozakonili.
Te boleštine dijete u svojoj materici smatraju dijelom svoga tijela, a abortus im je kao i odstranjenje tumora. Ili, kao da su nokat odsjekle. Smisao života im je zadovoljenje seksualne pohote. Nema momka i djevojke, muža i žene – sada su to partneri. Ima novog partnera, novu partnerku… Živote koje im je Bog darivao pretvorili su u kontinuirano životinjsko parenje.
Ovoj beslovesnosti problem su djeca. Zato ih bjesomučno tamane, kao da su komarci. Djeceubistvo pred ljudskim zakonima ima status kao i deratizacija.
Začeta djeca na svijetlo dana danas dolaze kroz mlin za meso: samo mali broj njih ima sreću da se kroz njega provuče.
Ako zločin djeceubistva mjerimo brojkama, abortus je sitnica. Daleko veći broj začete djece biva ubijen takozvanim sredstvima za kontracepciju. Ta sredstva, uglavnom, ne sprječavaju začeće (što znači kontracepcija), nego sprječavaju da se začeto dijete usadi u matericu i tako prehrani. Žene, vodeći „uredan“ seksualni život, bivaju trudne a da ne znaju da su bile, jer dijete u njima umre bez hrane u prvih petnaest dana svoga života, prije nego njihovoj majci monstrumu izostane prva naredna menstruacija.
Sličan efekat masovnog stradanja začete djece, svakako većeg brojno od abortusa, biva u vantjelesnim oplodnjama. Tu, obično, biva začeto više djece (puno više i manje više) nego što biva usađeno u matericu. Taj višak djece, uglavnom, biva ubijen. Sve više i više je neplodnik bračnih parova koji na ovaj način hoće djecu. A uzrok njihove neplodnosti, često, je predbračni raspusni seksualni život.
U zločinu ubistva nerođene djece saučesnici su i očevi, ne manje nego majke.
Ubistvo nerođene djece ljudi su, zarad uživanja u seksu, legalizovali. Ali, to ih ne abolira kod Boga.
Ta kecelja na spomeniku patrijarha Pavla svjedoči, prvenstveno kroz izostanak istinske osude, o vrhuncu ovovremenog bogoborstva u kojem je najsvetiji dio ženskog tijela postao daleko najveće stratiše u ovome svijetu.
Po tim ženama: UBISTVO SVOGA DJETETA U UTROBI JE ŽENSKO PRAVO!
Dakle, po njima je ta vrsta ubistva njihovo pravo… a niko ne govori od njih o pravu bebe, fetusa, nove ličnosti koja je već nastala, začeta! Nema govora o tome da je to žensko pravo. Pravo je na strani bebe nemarne majke da se rodi a s tom ludom ne mora da živi jer može da ga da u dom da ga odgajaju druge porodice, bez djece.
Bravo časni Oče Jovane, dobri pastiru malog stada Hristovog!
Tako je, oče! A šta da radimo da spasimo djecu? Kako da izbjegnemo ovo kad nam nameću obaveznu osnovnu školu, đe će da ih uče ovim jadima, kad su obavezne i vakcine sa hormonskim sadržajima koje „olakšavaju“ đavoljoj nauci da se primi u čiste mlade duše? Ima li Crkva odgovor na to?
Nikad do dana današnjeg nije se vodila podmuklija i pokvarenija borba protiv Srbskog roda.
Ljudskoj gluposti nema kraj i naravno strastima kao najvecoj opasnosti kod ljudi,radi kojih covjek svasta radi.
Evo neke cudne vijesti bas iz tog domena ,sta sve rade neki da bi sebi ugodili ili zadovoljili.Tako je milijarder dijamanata htio da produzi svoj polni organ,ali na operacionom stolu ga ocistilo srce u 65 godini zivota.
Berlin. Er gehörte zu den bekanntesten Figuren des Diamanthandels der belgischen Stadt Antwerpen: Milliardär Ehud Arye Laniado ist während einer Operation zur Vergrößerung seines Geschlechtsteils gestorben, wie belgische Medien berichten.
Demnach soll der 65-Jährige auf dem Operationstisch einer exklusiven Privatklinik in Paris einen Herzinfarkt erlitten haben, als ihm eine Substanz in den Intimbereich gespritzt wurde.
Eine Stunde lang haben Ärzte laut den Berichten versucht, Arye Laniado wiederzubeleben. Seine Karriere begann Arye Laniado als Masseur in Israel. Mehrfach geriet er in Zusammenhang mit Waffenschmuggel in die Schlagzeilen. (ost)
Berlin. On je bio jedna od najpoznatijih ličnosti trgovine dijamantima u belgijskom gradu Antverp: milijarder Ehud Arie Laniado preminuo je tokom operacije za povećanje svojih genitalija, kako izveštavaju belgijski mediji.
Prema rečima 65-godišnjaka trebalo je doživi srčani udar na operacionom stolu ekskluzivne privatne klinike u Parizu, kada mu je ubrizgana supstanca u genitalnom području.
Na sat vremena, doktori su pokušavali da ožive Arije Laniado, kažu izveštaji. Karijeru je započeo sa Arie Laniado kao terapeut za masažu u Izraelu. Nekoliko puta je dolazio u vezi sa krijumčarenjem oružja u naslovima.
Evo ovaj je u sesetpetoj pokusao da produzi svoj organ ,a sta i ko odlucuje da ovakvi ne usvajaju djecu,pitanje je to dosta kompleksno i ne bas jednostvno plus nije bio „nastran“ ali ni noramaln kada u tim godina dolazi na tu ideju.Kod usvajanja djece treba dosta toga da se ispita i psiholozi i socijalni radnic i ko sve ne jos a trebala bi i Crkva,medjutiim sve mi se cini da se ponekad lako i prelama i odlucuje.Jesto to castan posao ko se na to odluci ali i pretezak i zahtijeva kompletnu licnost,ipak se kad tad moar djetetu kazatu ko su mu roditelji,nebih ja to bas tako jedostavno prelamao,a sto se tice Brnabicke i slicnih slucajeva uz sve postovanje Nje kao licnosti nebih im to dozvolio,veliki je to rizik,taj dio populacije je ipak bolestan, uz sve sto ih je snaslo netreba da to snadje i jos nekog drugog .
Patrijarh Pavle:
„Medju vukovima opstati ovci je teško,ali nije nemoguće,jer Gospod kaže na koji način mi možemo i medju vukovima možemo opstati kao ovce Njegove.A to je:da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen,da nas vući ne raskinu,odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće.A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vući.
Smirenost je temelj i osnova svih jevandjelskih vrlina .To ne znači biti pasivan,nije to duhovno mrtvilo.Naprotiv ,smirenost zahteva jednu ogromnu snagu da u sebi savladamo GORDOST,onaj greh koji je andjela pretvorio u djavola.
Ne znači dabome,da se roditelji ne brinu i za materijalne potrebe svoje dece,da im pripreme mogućnost da mogu samostalno da život počnu i da ga vode.Ali iznad svega je:da se trude da svojim životom i svojom verom pravoslavnom doprinesu da ta deca zadobiju ove unutrasnje vrline ,počevši sa smirenoscu pa redom do ljubavi koja je sveza savršenstva,najsavrsenija od svih vrlina.“
„I mene su gonili, i vas će goniti“govori Gospod.
Ovo je samo mali moj doprinos na ovu temu,da se setimo Patrijarha Pavla.
Pozdrav autoru i njegovom odličnom tekstu.
“Pravo na abortus pripada setu prava koje su iznjedrili uzbljutavjeli mozgovi, u kojem je i pravo čiju praktičnu primjenu smo nedavno vidjeli kada je Premijerka Srbije postala tata. To je set prava koji plodotvori školstvom koje djecu pobuđuje na seksualnost, čak i napadnije na neprirodnu, skrnaveći njihovu čednost.“
Oče Jovane,
Složio bih se sa vama da je abortus ubijanje života, ali ga dovoditi u istu ravan sa usvajanjem djeteta koje nema roditelja od osoba istog pola zaista ne prihvatam da je tom djetetu bolje da odrasta u “instituciji”, koja radi po potrebi i radnim smjenama nekog prezaposlenog osoblja, u odnosu da ima dvije osobe, koje žele da podijele život sa njim!
Zaista, ne volim da odgovaram na ono što napišu ljudi koji se ne potpišu, ili da ulazim u dijalog sa njima, ali istine radi:
To dijete nije usvojeno. Eh, da je… Usvajanje djeteta je rješenja za bezdjetne bračne parove koji ili nemaju stpljenja da sačekaju dijete koje će dobiti na način kako je to Bog predvidio, ili je to sa medicinskog aspekta nemoguće, a ne kroz vantjelesnu oplodnju kojom dobijaju djecu preko leševa njihovih braće i sestara. Ali, to dijete je rođeno, ono je Božije stvorenje i ima pravo na život kao svaki čovjek. To pravo (na život) trebalo bi da imaju i djeca koja su začeta a još nijesu rođena. Tako bi i bilo da nije te užasne samosvojnosti odraslih.
Bravo oče Jovane! Uvijek na visini samog sebe i misije koju obavljaš.