• Друштво
• Топ 1

„Кавчани“ тражили Титово благо: Тајни агенти открили „шему“

3 дана ‎ ИН4С

Припадници „кавачког клана“ заинтересовани су за куповину драгоцјености из некадашње Титове резиденције Ловћенка у Мељинама, па су у ту сврху ангажовали једног цетињског привредника да у њихово име заврши тај посао, тврде извори “Вијести” из безбједносног сектора.

Један од саговорника рекао је да је тај Цетињанин, на предлог извјесних особа, исказао интересовање да тргује велику количину тог блага – око 90 килограма антиквитета од сребра и слоноваче, односно посуђе, слике и друге умјетнине…

“Он је само продужена рука у том послу. Те драгоцјености се на тржишту могу продати по високој цијени”, поручио је извор “Вијести”.

Речено је и да су тајни агенти истовремено дошли до сазнања да је из некадашње Титове резиденције годинама изношен ситни инвентар – ћупови, бакар, слике…

Наводно, међу онима који су оперативно сумњиви за крађу драгоцјености, неколико је особа које су биле радно ангажоване у болници Мељине у вријеме приватизације те здравствене установе и они који су имали неограничен приступ вили.

С тим сазнањима, према ријечима једног од саговорника, упозната је и јавна полиција…

“Имајући у виду позиције на којима су били ангажовани, значајно је истражити да ли су управо те особе, кроз злоупотребу службеног положаја и крађом, прибавили незакониту корист”, рекао је извор „Вијести“.

Из Управе полиције нису одговорили да ли истражују нестанак драгоцјености и инвентара из некадашње Титове резиденције Ловћенка у Мељинама…

“Ако да, када је та истрага отворена? Да ли је утврђено што је све нестало из тог објекта и која је процијењена вриједност несталих ствари? Да ли је било ко од бивших запослених саслушан у тој истрази”, питања су послата УП на која није одговорено.

Вила у кругу болнице у Мељинама

Вила Ловћенка, резиденција доживотног предсједника некадашње СФРЈ Јосипа Броза Тита, налази се у кругу Опште болнице у Мељинама.

Објекат са четири луксузна апартмана изграђен је почетком осамдесетих година прошлог вијека, када и вила “Галеб” у Игалу – као друга Титова резиденција.

Он, међутим, никада у њој није боравио, али су у вили одржаване сједнице Врховног савјета одбране СФРЈ, касније СРЈ.

Вила је служила за одмор републичког и савезног политичког и војног врха.

Комплекс у којем се налази – Центар војно‑медицинских установа у Мељинама, 2008. године продат је конзорцијуму предвођеном Атлас Групом за око 5,6 милиона евра.

У 2013. вила је издата у закуп фирми Азмонт из Азербејџана на три године.

У вили је био смјештен “Азмонт студио центар”, радили су архитектонско-дизајнерска компанија “Харпер Доwние” из Лондона, партнер “Азмонта” на пројекту туристичког комплекса Портонови, на мјесту бивше војне касарне у Кумбору.

Још тада је објављено да је пројектом комплекса предвиђено рушење виле Ловћенка због, како је образложено, “нестабилности и клизања терена”.

Према уговору, комплекс Мељине требало је да буде завршен за двије године, али се то није догодило.

Вила Ловћенка остаје један од заборављених артефаката бивше Југославије – саграђена као симбол државне моћи и луксуза, а сада препуштена забораву.

Вила Ловћенка остаје један од заборављених артефаката бивше Југославије – саграђена као симбол државне моћи и луксуза, а сада препуштена забораву

Резиденције расуте широм бивше Југославије

Титове резиденције биле су разасуте широм бивше Југославије – од Бриона и Купара, преко Карађорђева и Бледског језера, до Игала, Мељина и других скривених увала на Јадрану.

Грађене су као дискретни, али раскошни пунктови моћи: са приватним плажама, кинодворанама, ловиштима, базенима, посебним пристаништима за јахте и хелиодромима, далеко од очију јавности, а близу кључним тачкама политике и безбједности.

У њима су се одржавали не само одмори и пријеми, већ и најважнији састанци југословенског партијског и војног врха, тихи сусрети са свјетским државницима, договори који су се ријетко биљежили у записницима.

Луксуз се огледао у скупом намјештају, умјетнинама, кристалу и порцулану, али и у специјално обученом особљу и врхунској логистици која је пратила свако путовање.

Парадокс Титових вила је што у неке од њих он готово никада није крочио – завршене касно, прављене “за сваки случај” или само повремено коришћене од стране других функционера.

Послије распада Југославије дио тих објеката постали су хотели, дио је дат у закуп инвеститорима, а многе су остале заробљене између транзиције, приватизација и заборава, претворене у нијеме споменике једног завршног издања југословенског сна о моћи, луксузу и посебности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: