Катнић лагао суд и јавност

Као у оној чувеној реклами Буксоваца, када се један од њих распитује за неке момке, уз ријечи: „Што би овим момцима те падоше?“, тако падоше и наша два главна јунака афере „државни удар“, Миливоје Катнић и Саша Синђелић. Треснуше о под, Миливоје и његов колега из Војног суда у Подгорици Саша Синђелић, познат у Хрватској и под надимцима „Гедора“, „Окасти кључ“ и „Мотоцанга“. И уз помоћ тог и таквог убице и крадљивца гедора, окастих и виластих кључева и мотоцанги, Миливоје је покушао да превари црногорску јавност и суд. И више нема дилеме да су обојица ухваћена у лажи. И Миливоје не демантује да је ухваћен у лажи. Ћути. А у лажима га је ухватио хрватски суд, Интерпол, ДФ, Виши суд у Подгорици, па чак и министар правде Зоран Пажин. Мало ли је?

А како је Миливоје покушао да превесла јавност и суд објаснићемо конкретним чињеницама и подацима.

Миливоје Катнић 19. октобра прошле године у наредби за спровођење истраге против више лица (чија имена и конкретне податке је објавио у том спису) покреће поступак против Александра Синђелића „званог „Синђо“, без података о датуму, години и мјесту рођења, именима родитеља и сличним генералијама. Дан касније гостује Катнић у емисији „Начисто“ на телевизији Вијести понавља да је Александар Синђелић организатор криминалне групе која је спремала терористичке акције у Подгорици. Свјесно обмањује јавност да том човјеку није право име Саша, да се не би открила превара коју спрема. Након тога, Синђелић одлучује да се добровољно преда Катнићу, који по њега у Београд одлази авионом Владе Црне Горе. А зашто српска полиција није привела Синђелића и предaла га колегама у Подгорици, како се увијек ради у сличним ситуацијама? Из простог разлога што и Србија и Црна Гора знају да је за њим расписана потјерница и да би морао бити ухапшен приликом уласка у Црну Гору, јер постоји црвена Интерполова потјерница. И тада Катнић прибјегава лукавству, које се на крају открило. Он одлази у Београд по Сашу Синђелића, српске власти му га предају на аеродрому, и њих двојица авионом стижу у Подгорицу. На аеродрому у Голубовцима чека возило Миливоја Катнића, то возило улази на писту, Катнић и Синђелић улазе директно из авиона у тај аутомобил и одлазе даље. На тај начин Катнић крши закон, јер Синђелић не пролази контролу на аеродрому, који је уједно гранични прелаз, јер би се полицији у терминалу појавило да је за Синђелићем расписана потјерница и морао би, баш ту на аеродрому, да буде ухапшен, по потјерници Хрватске.

У том моменту Катнић је у посједу личне путне исправе Саше Синђелића у којој пише да он није Александар већ Саша. Али, Катнић наставља са преварама, па неколико дана пошто је Синђелића довео у Подгорицу, доноси допуну наредбе о проширењу истраге и ОПЕТ вара јавност и надлежне органе и наводи да се истрага води против Александра Синђелића који не постоји под тим именом и презименом. Уз име Александра Синђелића, он прилаже податке о датуму, години и мјесту рођења, као и именима родитеља САШЕ СИНЂЕЛИЋА!