Карантин
др Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Мало, мало па опет прича о карантину. Слушали смо мјесецима јалове и тупе политикантске приче о свему и свачему, о косовско метохијском проблему, Гренелу, Палмеру, таксама на увоз робе из Србије и наравно о литијама.
Било је ту прича о Блиском и Средњем Истоку, Сирији, Израелу, Палестини, Ирану, Турској, политици Руске Федерације, мултиполарном свијету, Кини, Америци, Ватикану и отварању тајних архива, релацијама Васељенска и Московска Патријаршија и наравно броју нуклеарних сила на планетарном нивоу.
Из прикрајка медијских нишана вирио је НАТО, Брегзит и кругови израелских изборних циклуса са ремизираним односом Ликуда и коалиције Плаво и Бијело. Било је много тога што је трајало, што траје и трајаће још али је скинуто са дневног реда.
Наступило је доба короне и карантина. Изворна италијанска ријеч чије значење јесте број 40 вратила се на мјесто најскупље свјетске ријечи. Они који дуже памте подсјетили су се куге, колере, бруцелозе и туларемија, грипа који су носили свиње и птице. Било је ту подесних информационих технологија да се уносе сумње и раздори, параноје и страхови, егзибициони потенцијал криве брзог раста и вијабилног нагиба који имају различите импликације. Немоћним су се показали укупан потенцијал фармацеутске индустрије, пророчки говор Била Гејтса, дигитализација и телекомуникације, војни буџети САД и НАТО са једне и Шангајска Организација за Безбједност са Кином и Русијом на другој страни. Корона је постала цио свијет у једној ријечи са карантином као јединим лијеком. Историја се понавља кад човјек наруши однос са Богом и природом. Вирус као Давид руши палу охолост голијатске људске природе. Свјетски здравствени системи личе на шупљине швајцарског сира са различитим дијаметрима пукотина и расцјепа и неједнаком репарационом моћи.
Међународне организације са владама водећих држава Европе и свијета су на кољенима. Амерички и европски мејнстрим медији извјештавају о вирусу нуклеарне разорне моћи као о осмом свјетском чуду. Шведски здравствени систем за сада се понаша резервисано и хладно. Своју снагу је базирао на формирању колективног имунитета и другачијим приступима епидемиолоском аналитичком потенцијалу.
Све ове приче су увод у малу здравствену анализу здравственог система у Црној Гори. Карантин је укинуо значај и смисао раније Платформе која је имала за циљ да се предвиђа број будућих специјалистичких прегледа и процедура. Код љекара опште медицине било је могуће добити све врсте прегледа на рачун произвољних процјена и неадекватно постављених индикација.
Карантин је зауставио све врсте хируршких и интернистичких процедура и прегледа, смањио број возила из регионалних болница ка кровној институцији црногорског здравства и повећао стручни стандард љекара. Осим за медицинске индикације хитног степена сада не постоје ултимативне кардиолошке и кардиохируршке процедуре, хитне интервенције у васкуларној и другим хирургијама, ендоскопске и остале инвазивне процедуре, несклад између државног и приватног здравства. Карантин је успорио журбу у времену и за временом, трку за допунским радом и вратио листе чекања које су нормативни акт у свим западноевропским државама којима тежимо.
