Карановић: Милена Радуловић за људска права урадила више него све институције у региону

„Ја заиста мислим да је ово један тренутак за историју и да је та млада жена учинила за људска права у Србији и целом региону више него све институције заједно. Верујем да је овај случај показао да храброст појединца може да донесе промене“.

То каже за Данас глумица Мирјана Карановић говорећи о својој колегиници Милени Радуловић, која је заједно са још неколико девојака оптужила редитеља Мирослава Мику Алексића за сексуално злостављање у његовој школи глуме и о томе јавно проговорила.

Глумица и редитељка Мирјана Карановић објашњава да су њене реакције, на све оно што се дешава последњих дана и све чланке које је прочитала о овом случају, пре свега емотивне.

„Као и код многих који све то прате и читају, и код мене је превладала емотивна реакција, пре свега због шокантности разних сведочења. Али постоји и нешто што је и више од тога. Сматрам да ће из свега овога што се дешава, без обзира на то што све то изазива мучнину и гнушање, произаћи некакве добре ствари“, напомиње Карановић.

Она каже да је јако поносна на Милену Радуловић, Иву Илинчић и остале девојке које су пријавиле овај случај надлежнима.

„Знате, развијају се приче да су данас девојке или младе жене највише опседнуте бригама о сопственом изгледу, о лајковима на Инстаграму, да су често егоцентричне, да мисле само на неку материјалну добит, да нису свесне важних друштвених околности, света око себе… У таквим околностима, Милена Радуловић и све те девојке, храбро су изнеле све што им се догодило и што стоји на њиховим душама толико дуго. Мене са 60 година охрабрују да постоји будућност за те генерације. Да ти млади људи имају једну одговорност где и како живе. И како да се са тиме изборе“, додаје глумица.

Она напомиње и да њихов чин охрабрује све особе које су у животу претрпеле неки вид насиља, које су сада, захваљујући храбрости ових девојака, одлучиле да више не буду жртве.

„Милена Радуловић придружила се Марији Лукић, која је без обзира на све реакције због свог разоткривања насиља, истрајала у томе. Ја, као и многи људи у земљи, апсолутно пружам подршку свим девојкама и младићима који су после некаквог насиља и злостављања одлучили да о томе проговоре. Пре десетак година сам са својим студенткињама радила један играно-документарни филм „Ново је да сам била злостављана“, где смо обрадиле приче седам жена које су доживеле сексуално злостављање у породици, односно инцест. Заједнички чинилац свим жртвама било је то да су, све што им се дешавало, криле као неку тајну. То је тај услов да се не би нешто лоше догодило или њима или њиховим породицама. То се и сад појављује као нека важна реч – тајна. То је наша тајна. А то је та страшна ствар, што тај неки ауторитет, та нека блиска особа, педагог, годинама успоставља однос са дететом, постаје неко ко је тој особи јако важан, да би касније то поверење и свој ауторитет злоупотребио“, објашњава Мирјана Карановић.

Она додаје да би било јако важно када би сви васпитачи и педагози морали да прођу некакву обуку о томе шта је мобинг према онима који зависе од вас.

„Доста смо обавештени о том односу послодавац-радник, али и педагози су у позицији јачих. И та се позиција ни у ком случају не сме злоупотребити. И ни у ком облику. Ни у оном најгорем, као што је сексуално, ни у оном психолошком, као што је вређањем, омаловажавањем… Код нас многи мисле да то није ништа страшно. Да се тако људи челиче и спремају за живот. То су остаци неке прошлости. Начин на који се некада васпитавало. То ово друштво мора да промени. Ту пре свега мислим на државне органе, који треба то да уреде кроз едукацију људи који се баве педагогијом. Да деца имају своја права. Често се каже да деци треба чврста рука, али то се брка са другим појмовима. Вређање и малтретирање није слика тога, већ учење о моралу, етици и другим вредностима“, напомиње глумица и редитељка.

Упитана да ли ће овај случај утицати на филмску индустрију у Србији, будући да се последњих дана говори и о злоупотреби моћи у глумачкој професији, одговара да она није имала такво искуство.

„Код нас не постоји никаква филмска индустрија. То је један оксиморон. Али се јако много ради и има много продуцената и људи који се бави разним продуцентским пословима. Ја нисам имала прилику да се сусретнем са таквим особама. Немам таква искуства. Али су ми моје студенткиње причале шта се њима догађало. Оне су много рањивије, изложене су разним видовима манипулације, јер су младе и на почетку су каријере. Говорила сам им да је боље да изгубе улогу него свој душевни и духовни мир“, објашњава Мира Карановић, која предаје глуму на Академији уметности.

Она додаје да свака особа која је жртва злостављања у том тренутку мисли да се само њој то дешава.

„Овакви догађаји охрабрују људе да схвате да није први пут и да то није нешто што се дешава само њима. И да ће добити подршку ако буду храбри и разговарају са неким о томе. Није важно да ли је то јавно или се одлуче да анонимно пријаве неког, или да се отворе својој ближој околини, пријатељима или породици. У овом тренутку најмање размишљам о томе како ће судски органи завршити свој посао, јер је сад све на њима. Најважније је да се ова Пандорина кутија отворила и да ће страха бити много мање. Постојаће солидарности и разумевања. Ако ће цео овај случај на неки начин утицати, мислим да тај утицај може бити само позитиван. Позивам све да поделе са неким оно кроз шта су прошли. Да се отворе према људима у које имају поверења, и да испричају шта им се догодило. Да тај терет скину са себе. То је први и најважнији корак. Све остало ће ићи својим током. Ко има менталну снагу као Милена Радуловић и Ива Илинчић, може бити само узор другима“, закључује Мирјана Карановић.

Извор: данас.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: