Караџић: Српски народ побиједио, Хаг ми ништа не може (ВИДЕО)
Радован Караџић
Адвокат и члан тима одбране Радована Караџића, Марко Сладојевић у изјави за РТРС, пренио је шта је први председник Републике Српске поручио српском народу после изрицања пресуде.
-Српски народ и ја, заједно са њим, смо већ победили. Створена је Република Српска, а српски народ је слободан у властитој држави. Жртва коју ја подносим је мања од других. Хиљаде младића је својим животима изградило Републику Српску. Многи су постали ратни инвалиди. Највећу жртву су поднијеле мајке чији су синови, често јединци, дали живот за слободу српског народа. То су истинске жртве.
Ова јалова освета Хашког трибунала мени, старцу, не може ништа. Нисмо се предавали ни када је било далеко теже, па ни овако утамничен нећу престати никада да се борим за истину о нашој праведној борби у рату који нам је наметнут и у којем су страдала сва три народа.
У сваком рату, нарочито грађанском, изроди почине злочине које је наша држава, ако је знала, осуђивала и процесуирала. Ми смо се часно борили за слободу и једнакост српског народа у Босни и Херцеговини. Зато, увек и свуда, будимо достојанствени, не мрзимо друге и поносно чувајмо оно што је изнад свих нас – нашу Републику Српску – рекао је Караџић.
Прочитајте још:
Италијанска ДИА: Ђукановић све радио у личном и интересу мафије
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Radovane tvoje ime i djelo ce zivjeti dok Srbi postoje. „Imao si se rasta roditi“
„Приближава се њихово царство, њихова апсолутна власт! Почиње неограничена власт њихових идеја пред којима вену осећања човечности, жудња за истином, хришћанска и национална осећања, као и осећања националног поноса европских нација“
Ф. М. Достојевски (1821-1881)
Колико год смо склони да верујемо да несрећа лежи у нашој неслози, у издајствима мањих и већих размера, као и у извесном фаталном немару извесних србских лидера у ХХ столећу, који су били позвани да се заложе за интересе националне целине и државе. Ипак то није све! Има у том нашем трагичном случају доста неразјашњених и сулудих политичких и стратешких програма, који су се правили изван граница бивше Југославије, који се нису могли избећи у свеопштом програму србофобичних западно-европских и америчких тријалиста-империјалиста, за које су наши национални идеали и наши најузвишенији циљеви били играчка у њиховим рукама.
Није дакле изненађујуће да је краткорочна и неблагодарна Југославија састављена од више народа и народности, који су од почетка били завађени и међусобно неповерљиви, са различитим покрајинским антагонизмима и супротним економским и привредним интересима, имала је мисију да прихвати проституисани програм западно-европских и америчких тријалиста-империјалиста, да постане експериментални полигон НАТО пакта у тоталитарном, цензорском новом светском поретку, под окриљем свемоћних Сједињених Америчких Држава. И то се није могло избећи, јер није завислио
само од Срба, него и од других народа и народности у Југославији, који су имали своје интересе. Све остало су само дневне политичке манипулације.
Веома је важно констатовати да су србофобични западно-европски империјалисти-тријалисти донели одлуку у другој половини деветнаестог столећа да србски народ избришу из групе слободних европских народа, недостајала су још само два светска рата да би се то спровело – “Par une alliance federative et un gouvernement republicain mais sans porter prejudice a leur independence respective, unir les huit pays slaves don’t les noms etaient inscrits sur un sceau a huit compartiments: la Russie, la Pologne, la Boheme, la Moravie, la Dalmatie, la Hongrie avec la Transylvanie, la Serbie avec la Moldavie et la Valachie…” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial?– Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 129).
Познато је да су подјармљени „руски“ као и „српски“ масони-марксисти, интернационалисти-глобалисти спроводили мрачне, експерименталне, револуционарне и тоталитарне циљеве проституисаних западно-европскихиx и америчких империјалиста-тријалиста и да су за њихов рачун уништавали све изворе националне снаге у Русији и Србији, улажући огромне напоре да руски и србски народ просто материјализују изнутра и да Србе и Русе потпуно поживинче у чему су у извесној мери и успели. Немилосрдно су уништавали водећи слој руске и србске нације, развијањем презира
и непослушности у односу на све ауторитете признате Хришћанством и уништавањем традиција у духу мрачног идолопоклонства пред материјалним прогресом свемоћних западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, нарочито пред напретком технике и економије, при чему хришћанској етици нису придавали никакав значај. Ово је подстакло руског емигранта у Француској С. Димитријевског да о бољшевичкој револуцији донесе овај суд:
„Да би заувек потчинили покорену земљу Асирци су одводили горње слојеве, носиоце националне културе у ропство, или су их уништавали. На њихова места довођени су туђи елементи. Нација којој је одузето вођство, губила би лик и падала у потпуно поробљавање. Овим методама раде и данашњи поробљивачи Русије, само у савршенијем и грознијем облику и у много већим размерама. Док су у старом веку довођене и уништаване хиљаде и десетине хиљада, сада се одводе и уништавају милиони носилаца руске крви и културе. Свагде у руској земљи потискују се руски људи и од стране државне власти и од стваралачког културног рада, одузима им се могућност образовања и најмилималнији услови људског опстанка. руски се човек преобраћа у теглећу животињу, која чами у тами прљаве штале. Туђинска власт није никада била тако моћна, нити је икада руски владајући елеменат био тако малаксао и немоћан кад сад…“ (Види: С. Дмитриевский, Большевистская революция – это «уловка», для обмана руского населения в России, Газета «Младоросская искра» – двухнедельный орган Союза младороссов во Франции , от 1 октября 1933, № 33, стр. 147).
Такође, имајући на уму да су свемоћни западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти, цензори и тоталитаристи имали свакако своју основу у концентрацији и у еволуцији тајних и јавних интернационалних удружења и подземних покрета преко којих су организовали, наоружали, контролисали, усмеравали, тренирали, помагали, снабдевали и потпаљивали хрватске, муслиманске и шиптарске терористе-екстремисте да остваре антисрбске и антијугословенске програме за своје циљеве у оквиру империјалистичке стратегије свемоћног НАТО пакта, која се састојала у удруженом злочиначком подухвату и чишћењу србског етничког простора на подручју Брозових авнојевских, фабијанских, интермаријумских и бољшевичких југословенских република и покрајина, које су граничиле са „виталним интересима“ свемоћних Сједињених Америчких Држава – “…Helmut Sonnenfeldt, in a controversial and troubling speech in London last year on U. S. policy towards the rest of Eastern Europe, neatly foreshadowed the confusion of the presidential campaign by describing Yugoslavia’s present status as ‘bordering on our vital interest’…” (Види: Laurence Silberman, Yugoslavia’s “old” communism: Europe’s fiddler on the roof ( „Стари“ комунизам Југославије: виолиниста Европе на крову), Foreign Policy, New York, Spring 1977, стр.. 6).
То је констатовао између осталих и проф. Милорад Екмечић у чланку којег је објавио под
насловом „Највећа грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће“, где дословно стоји:
„Нови развој је избацио Русију из реда великих сила… Није у питању да ли ће Русија на Балкану играти значајну улогу, него да ли ће имати сређено друштво да уопште игра самосталну улогу… Данас Сједињене Државе журе да на Балкану стекну неке боље позиције него што су имали њихови предходници на том осетљивом простору. Стога тако темељито етнички чисте српске покрајине у Хрватској и Босни… Све што САД раде на Балкану, укључујући и историјске злочине етничког чишћења српског народа, последица је тражења места где би се берлински зид поново боље поставио. Католичка Француска на Балкану има своје савезнике. Дефинитивно, ми то нисмо…
Садашњи француски министри су добро савладали ватикански уџбеник балканске историје. Будућој Европи није потребна југословенска држава, а уједињени српски народ је њен први непријатељ.
Срби су били жртве католичке средње Европе више пута у прошлости…“ (Види: Проф. др. Милорад Екмечић, Највећа грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће, „Американски Србобран“, Pittsburgh, Pa., USA, бр. од 7. фебруара 1996)
https://www.youtube.com/watch?v=ObVisMUSN2U
Pjesma Milivoja Djurisica „Legenda ces ti ostati brate Radovane“
Veliki junak, pobjednik i ponos cijelog srpskog naroda. Hvala ti Radovane Karadžiću!
„Samo ime Karadžić [Karađorđe]
kad Srbinu na um dođe,
zaplamti se krv u grudi,
junačko se srce budi.”
-Njegos
BILO BI NAJVECE PONIZENJE I NEPRAVDA DA NAS DIV JUNAK,BUDUCI SVETAC DOBIJE NEKU SITNU KAZNU !ZAMISLIT BRACO DA NAAS BUDUCI SVETAC LEZI U NJIHIVIM KAZAMATIMA RECIMO PET,DESET,TRIDESET,CETREDESET GODINA ?TO NEMOZE ,SVETAC JE DOZIVOTAN I POZIVOTAN ZA VJEKE VJEKOVA U SLAVI SVOGA RODA!OVI ZLOTVORI NESVJESNO MU ODAJU POCAST I PRIZNANJE ZA ZIVOTA A PO ZIVITU TAKO I TAKO NJEMU JE NEBESKO CARSTVO!HVALA VAM DJELATI ISTINE I PRAVDE STO NASEG VEKIKOG BRATA POSTUJETE I VELICATE!
BRAT RADOVAN JE MOLIJO I PREMOLJAVAO VODJE RVA DRUGA NARODA DA NE PREGLASAVJU /STO JE SA USTAVOM BH BILO ZABRANJENO/SRPSKI NAROD ,HEGO DA SE DOGOVORE O BUDUCEM ZIVOTU U BH!NARAVNO DA SU ONI SVE TO ODBILI I SVE RADILI PO UPUSTVIMA ISTIH OVIH KOJI DANAS PRESUDJUJU!DOGOVOR JE NASTUPIO POSLIJE CETIRI GODINE KRVAVOG GRADJANSKOG RATA I ISPAO JE OBAKO KAKO JE PREDLAGALA SRPSKA STRANA ZNACI DA JE RAT BIO POTPUNO BESMISLEN I DA GA SRBI NIJESU ZELJELI ,DA IM JE BIO NAMETNUT !A KADA SE POTUCEMO ,POSLIJE VAZE DRUGA PRAVILA!SA OVOM SRAMNOM PRESUDOM NIH KOJI SU REKLI ALIJI PISLIUE POTPISANOG MIRNOG RAZLAZA /LISABONSKI SPORAZUM/!“PA NIJESI TREBO POTPISIVATI“!SNOSE SVO ZLO U BH ZA RAT!
Слава и вечно Ти хвала Радоване Караџићу!
Рашо, брате наш, витеже, јуначе, часни човјече, живљећеш у српском народу и свим слободарским народима кроз све вјекове…
Достојанствено нас престављаш пред душманима који ће уствари бити твоје слуге до краја живота… Буди према послузи толерантан, они су робови а не ти брате Радоване.
Поносни смо на тебе!
Svaka čast Radovanu Karadžiću. On je sebe ugradio u stvaranje Republike Srpske. Njega u srcu nose milioni Srba. Presuda njemu je ustvari presuda cijelom narodu mi i Bog to znamo. I mnogi pošteni ljudi u svijetu. Sve polako dolazi na svoje mjesto. Mogu nas progoniti ubijati tamničiti i osiromašiti. Ali Gospod je sa nama. U konačnom nam ne mogu ništa. Evo i ovdje kod nas pripremaju presude. Izdajnici a lente vlast i priznanja a rodoljubima tamnica.. Tako funkcioniše Novi svetski poredak. Pa ko voli nek izvoli.
Ти си слободан човјек! Тамница је нешто друго. Живјела Република Српска за коју си се часно борио!
Поносу рода мојега хвала Ти на овим охрабрујућим ријечима. Јасно је да си јачи од неправде и да твој ум није слаб као наши овоземаљски умови већ да те штити виша сила из универзума која ће једнога дана зацарити и овом нашом посрнулом планетом. Наше најјаче оружје до тада ће бити да кажемо истину, а истина је да си не само херој српског народа, већ и херој читаве цивилизације. Радоване царе, Бог ти дао снагу да останеш тако јак и здрав!