Karađorđević koji je sav novac dao na kocku i žene odrekavši se krune

Najstariji voždov sin Sima umro je 1798. godine, odmah posle rođenja, a znatno prije izbijanja Srpske revolucije. Time je Božja promisao dodijelila Aleksi, rođenom u Topoli 1801. godine, da bude prvi srpski novovjekovni prestolonaslednik (od 1808).

Majka nije mogla da ga pouči ničem važnijem, a otac je neprekidno ratovao ili je obavljao državne poslove, pa je sinu mogao da posveti malo pažnje. No, i da je imao više slobodnog vremena, pitanje je koliko bi mogao da ga spremi za visoku dužnost koju mu je sudbina namijenila. Njegovom vaspitanju poklanjala se, dakle, mala pažnja prije dolaska Dositeja Obradovića i K. K. Rodofinikina u Srbiju.

Za ono malo obrazovanja što je stekao može da zahvali samo njima, iako je neko vreme pohađao Veliku školu Ivana Jugovića. U Hotinu se srećno oženio bojarkom Marijom Trokin (1825), koja mu je rodila sina Đorđa i ubrzo je umrla. I on je već pobolevao, pa ga je uskoro jektika rastavila s životom u Kišinjevu (1830), gde i danas postoji njegova grobnica.

Georgije, Đorđe, ili Đoka, kako su ga jednostavno zvali, jedino je dete voždovog sina Alekse. Njegova žena Sara bila je najmlađa ćerka Miše Anastasijevića, poznatog trgovca, jednog od najbogatijih Srba svih vremena i velikog dobrotvora. Otac ju je udao za Đorđa (1857) kad je ustavobraniteljski režim bio na izdisaju, a vladavina kneza Aleksandra u krizi. Anastasijević je dobro skrivanu nameru da ga dovede na srpski presto. Govorilo se, ne bez razloga, da je poznato Kapetan Mišino zdanje sagrađeno kao dvor budućeg kneza i kneginje, njegovog zeta i kćeri, pa kada je ta prilika propuštena na Svetoandrejskoj skupštini (1858), podario ga je svom Otečestvu.

Đorđe i Sara imali su dva sina Aleksija i Božidara i kćer koja je umrla mlada. Aleksije ili Aleksa rođen je u Beogradu (1858), ali je sa roditeljima morao da napusti Srbiju i da detinjstvo i školovanje provede u Parizu. Živio je mondenski, komotno i neodgovorno, trošeći majčin novac na kockanje, konjske trke i žene, nalik ekskralju Milanu Obrenoviću, u čijoj senci je ostao. Kad je izvršena dinastijska smena (1903), četrdesetpetogodišnji boem dao je izjavu štampi da ne pretenduje na presto, čime je sasvim razočarao majku, opsenjenu srpskim tronom.

Na sopstveni zahtev učestvovao je u ratovima za oslobođenje 1912–1913. Oženio se bogatom Amerikankom Darijom Prat Pankrac, usvojivši njenu kćer, a ona mu je zauzvrat otplatila dugove. Umro je u Sent Moricu (1920).

Izvor: Nedeljnik