• Колумне
• Поглед

Капиталисти у невјерици: „Оруђе које говори“ пребјегло у Хрватску

1 min read

6 година ‎ Андрија Томановић

Нажалост, ситуација се неће промијенити док год ухљеби и инертне кукавице нијемо посматрају како нас плејада аморалних, незајажљивих политичара, истински посвећених „јеба.у мајке Црној Гори“, води у нестанак.

илустрација: jewishjournal.com

Пише: Дарко Папић

Чињеница да је просјечни IQ становника Црне Горе – 86, логична је посљедица систематског урушавања образовног система (чему смо свједочили и минулих дана) и маргинализовања темељних људских вриједности (чему свједочимо најмање током посљедње три деценије). У таквим околностима, савјети типа „Вежи коња гдје ти газда каже“ (ово обично, не без поноса, важно чкиљећи на једно око, изговара неко од старијих кумова/комшија/чланова породице, који су по правилу државни службеници) постају врхунска мудрост, коју треба – живјети.

Дјеловањем ових, али и многих других фактора (урођених и стечених), настају „мртве душе“, кадре да у једном залогају „прогутају“ доказана непочинства ко(н)вертиране, криминогенизоване власти, те да у складу са упутима са врха мијењају идеологије, државне „непријатеље“, али и савезнике.

Награда за крајњу сервилност и бескарактерност обично је немјештење у некој од државних институција, одакле овакви ликови, одучени од рада и размишљања, плату зарађују грчевито бранећи господарев лик и дјело од напада неистомишљеника на друштвеним мрежама и порталима.

С друге стране, већи дио наше омладине не спада у ову „благословену“, привилеговану „масу“, и прунуђен је да ради сезонски. То је, у највећем броју случајева, једина шанса за све који немају партијску књижицу ДПС-а или њихових сателита да дођу до нешто новца, стекну нова искуства и бар мало олакшају родитељима, зарадивши макар за огријев.

Судећи по иступима Жарка Радуловића, али и многих других репрезената свијета бизниса и финансија, управо одласком ове групе наших сународника (која је одлуком да напусти ЦГ доказала да јој је коефицијент интелигенције далеко изнад поменутих 86) Црна Гора ће се суочити са проблемима огромних размјера.

Изгледа да су бар у свијести овог (из јавних служби прогнаног) дијела популације још увијек живи стихови (из уџбеника прогнаног) владике Рада: „Трагови су многи до пећине, за горске се госте не приправља!“. Одлуку да заобиђу црногорске туристичке „пећине“ (па, и кад су ове велике, бијеле, сунцем обасјане) свакако је убрзала и Радуловићева оцјена да је немогуће повећати плате запосленима у туризму!

Уосталом, однос црногорски послодаваца (част изузецима!!!) према радницима често подсјећа на однос античких робовласника према робовима – „оруђу које говори“. Суштина је иста, разлика је само у терминологији, те у чињеници да се данас од „оруђа које говори“ очекује да осим матерњег и енглеског говори бар још један страни језик.

Отржући се из „канџи економског тигра“ са Балкана, наша омладина ће, по свему судећи, допринијети додатном обогаћивању мултикултуралне слике Црне Горе – Радуловић and co. ће „оруђе које говори“ покушати да пронађу у Индонезији и Филипинима.

У изврнутој стварности режимлија и крупних капиталиста, који сваким дјелом и изјавом потврђују ону народну „Сит гладном не вјерује.“, понајмање је битно ко у Црној Гори живи и ради. Битно је само да има ко да замијеша малтер, носи тацну и скува укусно јело за њихове отромбољене трбушине.

Нажалост, ситуација се неће промијенити док год ухљеби и инертне кукавице нијемо посматрају како нас плејада аморалних, незајажљивих политичара, истински посвећених „јеба.у мајке Црној Гори“, води у нестанак. И док год људи који вјерују у „државни удар“, подржавају отимање имовине СПЦ, вријеђају митрополита Амфилохија, „бљују ватру“ на Србе и Русе грлећи терористе са Косова* и вјековне непријатеље, буду вјеровали да су баш они ти који бране – „право, част и слободу“ Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: