Као из бајке: Најљепша дрвена здања у Москви
1 min read
фото: Антон Белицки
Погодинова изба, Погодинска улица бр. 12A
Ова изба (традиционална руска брвнара) подигнута је 1856. године у псеудоруском стилу за познатог руског историчара Михаила Погодина.
Кућа је била дворишни објекат веће виле (уништене у бомбардовању 1941. године), коју су посјећивали писци као што су Лав Толстој, Александар Островски и други. Николај Гогољ је у њој често боравио док је радио на новели „Тарас Буљба”
Палибинова кућа, Улица Бурденко бр. 23
Подигнута 1818. године, ово је једна од најстаријих дрвених кућа у Москви. Позната је по изванредним рељефима на фасади.
За вријеме Совјетског Савеза била је стамбени простор са заједничким становима. Тренутно је у процесу рестаурације.
Кућа Муму (Музеј Ивана Тургењева), Улица Остоженка бр. 37/7
Ова кућа је позната по томе што је у њој смјештена радња приповетке Ивана Тургењева „Муму”. Подигнута 1819. године, ово је типична московска кућа у стилу ампир из времена непосредно после рата против Наполеона.
1840. године купила ју је мајка Ивана Тургењева и у њој живела до своје смрти 1850. 2018. године музеј је поново отворен после рестаурације. У дворишту се налази мала статуа пса Муму.
Кућа Лопиревског, Калошин сокак бр. 12
Ову кућу је 1852. за себе пројектовао московски архитекта Михаил Лопиревски (1811-1883). Лопиревски је иначе учествовао у изградњи цркве Христа Спаситеља и у рестаурацији Оружејне палате у Кремљу.
Кућа је декорисана медаљонима са барељефима. Занимљиво је да за 150 година постојања кућа никада није горела.
Кућа-музеј Виктора Васњецова, Васњецовљев сокак бр. 13
Ову кућу пројектовао је руски сликар Виктор Васњецов (1848-1926), који је у њој живио од 1894. до своје смрти. Упркос његовом поријеклу (рођен у свештеничкој породици) и монархистичком опредељењу, бољшевици су Васњецову дозволили да задржи кућу и настави да слика.
Кућа је комбинација неколико руских архитектонских стилова: док је дневна соба у стилу бољарских кућа из 17. вијека, трпезарија подсјећа на сеоску колибу. На првом спрату налази се 110 квадратних метара сликарског атељеа. Данас је кућа музеј и дио Третјаковске галерије.
Куће Москатињева, Сокак Чернишевског бр. 6/1, 6/2
Ове куће за припаднике средње класе обиљежиле су изглед Москве у 19. вијеку. Подигнуте су 1893. године за Јурија Москатињева, колешког савјетника (високи државни чиновник Руске Империје).
Куће Крутицког подворја
Крутицко подворје је мјесто на обали ријеке Москве у близини Таганског рејона.
Тамо се налазе оригиналне камене грађевине из 17. вијека и примери дрвене архитектуре из 19. вијека, који се често користе као сценографија у руским историјским филмовима.
Кућа-музеј Александра Островског, Улица Мала Одринка бр. 9
Ово је кућа у којој је 1823. године рођен Александар Островски, познати руски драмски писац. Грађевина вјероватно потиче из 18. вијека.
Иако је за вријеме Совјетског Савеза кућа подељена у заједничке станове, преживјела је и данас се у њој налазе музеј писца и поставка о животу руских трговаца у 19. вијеку.
Вила Фиљовског, Гончарна улица бр. 7/4
Ова наизглед мала кућа има два нивоа и простран подрум. Подигнута 1899. године, а припадала је породицама богатих руских старовераца.
Данас се у њој налази Powerhouse, познати московски музички клуб и кафић.
Болничка зграда Мјасницког одјељења Чернорабоче болнице, Сокак Огороднаја слобода бр. 9
Подигнута 1875. године, ова болничка зграда је неким чудом сачувала оригинални дуборез у дрвету који је красио многе јавне институције.
Аутор ове грађевине, Александар Мејнгард (1825-1894), био је главни архитекта Московске области. Она је примјер једноставне, али шармантне локалне дрвене архитектуре.
Страховљева кућа, Улица Гастело бр. 5
Кућа је грађена од 1903. до 1905. године, а пројектовао ју је Леонид Лозовски, револуционар и архитекта, који је страдао 1919. у антибољшевичком устанку на југу Русије.
Власник, Матвеј Страхов, био је грађевинар.
Вила Носова, Електрозаводска улица бр. 12
Овај драгуљ руске сецесије у потпуности је изграђен од дрвета. Кућу је 1903. године пројектовао врхунски представник московског модернизма Лав Кекушев (1862-?), а припадала је Василију Носову, произвођачу текстила.
