Кампања „Имовину на сунце!“: Колико плаћамо школовање дјеце функционера?

Дугогодишњи Владин функционер и актуелни потпредсједник Скупштине Црне Горе Бранимир Гвозденовић је за школовање своје двоје дјеце у Милану и Лондону потрошио најмање 370 хиљада евра. Тај износ Гвозденовић није могао уштедјети од званичних прихода, а Вијестима“ је рекао да је „имао помоћ шире родбине“, без даљег образложења.

Та помоћ би, уз претпоставку да је Гвозденовић водио врло скроман живот, морала бити најмање 100 хиљада евра. Толики износ помоћи, односно поклона, дугодишњи државни функционер био је обавезан навести у свом извјештају о приходима и имовини.

Подаци, до којих је дошао Истраживачки центар МАНС-а, показују да је Гвозденовић за школовање своје дјеце на престижним европским факултетима у периоду од 2007. до 2016. године потрошио најмање 370 хиљада евра. Истовремено, према Гвозденовићевим извјештајима о имовини и приходима, цијела његова породица је за тих девет година укупно зарадила непуних 330 хиљада евра.

То значи, све да Гвозденовић и није дао ни цента за храну, режије и друге трошкове живота њега и његове супруге, опет би му недостајало 40 хиљада евра за школовање дјеце у иностранству.

Када укључимо чак и врло скромне трошкове живота брачног пара Гвозденовић за период од девет година, очигледно је да је за школовање њихово двоје дјеце у европским метрополама недостајало најамање 100 хиљада евра.

Ако је школовање дјеце финансирано из легалних прихода, отвара се питање од чега је живјела породица Гвозденовић девет година, колико је трајао боравак њихове дјеце у Лондону и Милану.

Школовање Марка Гвозденовића у Милану и Лондону је коштало његову породицу најмање 147 хиљада евра.

Марко је студије на Бокони универзитету у Милану почео 2007. године. Подаци овог универзитета показују да је његово трогодишње школовање коштало породицу Гвозденовић најмање 36 хиљада евра.

Уколико млађи Гвозденовић није изнајмљивао стан већ живио у у студентском дому, то је његовог оца морало да кошта још најмање 20 хиљада еура за комплетан период студирања, показују подаци о цијени студентског смјештаја у оквиру миланског универзитета. Уколико је Марко Гвозденовић, пак, изнајмљивао стан, то је породицу коштало и више, јер најнижа мјесечна закупнина стана у близини тог универзитета износи 800 евра.

Када се на ове трошкове, додају и минимални трошкови живота у Милану за период од три године, у износу од око 30 хиљада евра, укупно школовање млађег Гвозденовића није могло коштати мање од 86.000 евра.

Након стицања дипломе на Универзитету Бокони 2010. године, млађи Гвозденовић исте године уписује постдипломске студије из међународоног бизниса на британском Хулт универзитету. Према подацима са тог универзитета у Лондону, укупна цијена мастер студија које је похађао Гвозденовићев син износила је око 36 хиљада евра.

На сајту овог универзитета, осим података о цијени школарине, постоје и процјене трошкова живота у Лондону који укључују смјештај и основне животне потребе, а за једну годину они износе око 25 хиљада евра, што значи да је Бранимир Гвозденовић за школовање сина у Лондону издвојио најмање 61 хиљаду евра.

Петогодишње сколовање Марије Гвозденовић у Лондону И Оxфорду је коштало око 225 хиљада евра

Марија Гвозденовић је средњешколско образовање дијелом стицала у школи „Ст Клер “ у Оксфорду од 2011. до 2013. године. Школарина са смјештајем, како показују званични подаци те установе, за двије године није биле мање од 90 хиљада евра. Остали трошкови живота у Оxфорду, под условом да је живот био скроман, за двије године морали су износити макар 20 хиљада евра, па је цјелокупно школовање у овој средњој школи коштало око 110 хиљада евра.

Даље школовање Марија Гвозденовић је наставила 2013. на “Ситy оф Лондон Университy ЦАСС”, гдје годишња школарина износи 11.000 евра, односно 33.000 за три године. Гвозденовићева је, према доступним подацима о цијенама смјештаја за три године у Лондону морала потрошити најмање 52.000 евра. Када се на то додају и други годишњи трошкови живота у Лондону у износу од око 30.000 евра, Маријино школовање на Ситy Университy је породицу Гвозденовић коштало најмање 115.000 евра.

Гвозденовић каже да је имао “помоћ родбине”, али не и зашто тај поклон није пријављен.

У краткој изјави за „Вијести“ казао да је за школовање дјеце у иностранству имао „помоћ шире родбине, Он је одбио да одговори зашто ту помоћ није пријавио тадашњој Комисији за спречавање конфликта интереса, јер је био обавезан доставити посебан извјештај за све промјене имовине веће од пет хиљада евра.

Није одговарао на накнадне позиве редакције.

У извјештајима о имовини и приходима Гвозденовића нема података да је добио на поклон најмање 100 хиљада евра.  Према имовинским картонима Гвозденовића, његова дјеца нијесу посједовала некретнине, друге приходе од којих би могли финансирати школовање, нити је пријављено да су добили било какву стипендиију.

Гвозденовић није одговорио на питања „Вијести” колико је тачно коштало школовање његове дјеце у иностранству, као ни да ли су Марко и Марија били запослени током школовања, како би себи обезбиједили средства за живот.

Подсјетимо, Фејсбук-група „Не дамо светиње“ покренула је кампању „Имовину на сунце!“, подстакнута захтјевом представника Владе Црне Горе да се СПЦ „региструје“ у овдашњим институцијама. Кампања је усмјерена ка имовини поменутих представника Владе Црне Горе и аферама везаним за токове новца у последњих тридесет година.

Извор: МАНС

Прочитајте ЈОШ:

Кампања „Имовину на сунце!“: Марковићи – „обезбијеђени“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: