Навршило се тачно шест година од промоције књиге о ћириличким споменицима Гламоча, одржане у Матици српској у Новом Саду. О значају тог пројекта, његовим почецима и резултатима, свједочи др Горан Комар, један од аутора књиге и истраживач који је непосредно учествовао у теренском раду.
Како наводи др Комар, иницијатива за систематично истраживање гламочких ћириличких натписа потекла је од проф. Младенка Саџак, тадашњег декана Филолошког факултета у Бања Луци, у оквиру организације школе ћириличке палеографије 2016. године.
„По мом избору, школа је укључила обиласке средњовјековних споменика са ћириличким натписима, најприје на подручју Рогатице“, подсјећа Комар, додајући да је управо теренски рад био кључан за разумијевање стварног стања споменика.
Посебно је упамћена посјета некрополи на локалитету Црквина код Сокоца, гдје је студентима практично показано колико је тешко уочити и прочитати старе натписе. „Натписи су плитко усјечени, на неравним површинама, стари и по пет вијекова. Често се не могу уочити ни фотографисати на начин који омогућава читање“, истиче др Комар.
Након тог дијела рада, истраживачки тим је посјетио Гламоч, гдје је обиђено гробље у Шумњацима и забиљежен велики број ћириличких надгробних натписа из XIX вијека. Тај сусрет са гламочком баштином означио је почетак вишегодишњег и систематског истраживања гробаља на том подручју.
„Одмах послије школе приступили смо систематским претраживањима гламочких гробаља. У скоро свим обиласцима сам учествовао“, наводи Комар, објашњавајући да је резултат тог рада била књига објављена као двојезично издање, на српском и енглеском језику, са обимном фото-документацијом, коју је потписао заједно са Синишом Шолак.
Истраживања су, према његовим ријечима, донијела бројна нова сазнања: о мајсторима који су израђивали надгробне споменике, о свештеницима који су служили у Гламочу у XVIII и XIX вијеку, о просторној дистрибуцији споменика, али и о високом степену писмености тадашњег становништва. „Дознали смо и о додиру локалног становништва са богослужбеним књигама, као и ревидовали поједине раније познате натписе“, наглашава он.
Поред научне димензије, ово истраживање имало је и снажан лични значај. „Гламоч ми се неизрециво свидио“, каже др Комар, описујући како су се временом повратци у тај крај претворили у посебно узбуђење, које је настављено и кроз касније пројекте у оквиру исте едиције – у Грахову, Дрвару и Ливну. „Ријечју, Тропоље ме је привукло магнетском снагом“, истиче он.
Иако је теренски рад формално приведен крају, Комар упозорава да истраживање никада не може бити потпуно завршено. „Још старији споменици леже под земљом, на примјер у гробљу села Камен-Јакир. Даће Бог да се виде у будућности“, наводи он.
Како закључује др Комар, рад на очувању и документовању ћириличке баштине у Тропољу се наставља, а у припреми је и четврта књига у едицији, посвећена ћириличким споменицима Ливна.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
