• Поглед

Каква је то држава коју може да уздрма пјесник?

1 min read

7 година ‎ Спутњик

Каква је то држава коју из темеља може да уздрма један пјесник?

Пише: Небојша Поповић

Вијест о доласку највећег живог српског пјесника Матије Бећковића у Будву како би одржао поетско вече на фестивалу књижевности „Ћирилица“ произвела је праву помаму у дукљанским круговима у Црној Гори.

Последња у низу стиже из владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), која долазак академика Бећковића дословце види као „удар у темеље државе“ Црне Горе.

Други фестивал књижевности „Ћирилица“, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења књижара и издавача Црне Горе, одржаће се од 23. августа до 3. септембра на тргу између Цркве Свете Тројице и цркве „Санта Марија ин пунта“ у будванском Старом граду. Академику Матији Бећковићу биће први долазак у Будву након деценије.

Међутим, сам помен Матије Бећковића изазива хистерију међу тзв. Дукљанима, па и не чуди да је најава његовог доласка у Црну Гору пропраћена салвом негативних коментара, а, чини се, и притајеном жељом одређених појединаца да се српски академик прогласи персоном нон грата у Црној Гори.

Таква порука чита се и између редова саопштења будванског ДПС-а, у којем се Бећковићу замјера досјетка што Црногорце назива „Монтенегринима који испуњавају милом оно што је окупатор покушао силом“, те да је онима који се изјашњавају као Црногорци остало још само да „промијене пол“. Саопштење најсликовитије објашњава идеолошку матрицу поменутог сегмента друштва који долазак највећег српског пјесника види као нешто што је у супротности са „промоцијом црногорских националних и државних интереса“.

Да су макар мало промислили, у ДПС-у би свакако схватили да констатацијом да опозициона власт у Будви позивањем академика Бећковића „удара на темеље државе“ најлошије говоре о сопственој држави. Јер каква је то држава коју из темеља може да уздрма један пјесник?

Професор Филозофског факултета у Никшићу и афирмисани прозни и драмски писац Драган Копривица прије свега примјећује да се „са сигурношћу може рећи да је тужна и режимска земља која је у незбору са својим великим пјесницима“. Он за Спутњик додаје да је за такво стање „обично по правилу крива власт, а не велики пјесник који проговара гласом народа“.

„Наравно, пјесник има критички став у којем могу да се десе и неке ноте које могу бити мало оштрије, али пјесник бива као пробуђени дио народа и глас савјести тога народа. Ако се долазак Матије Бећковића третира као удар на државу, онда су вјероватно неки ударени у главу. Јер то је само антиреклама Црне Горе у домаћим и међународним оквирима“, оцјењује Копривица.

Како истиче, треба увијек имати разумијевња за велике пјеснике и највеће синове свог народа у поезији, па иако се некада деси нека „опорија изјава“ не треба је узимати за зло.

„‘Ћирилица‘ је толико моћна културна манифестација, па очигледно постоји и завист из режимских кругова зато што у Будву која је слободан град од ДПС-а сваке ноћи долази маса народа и слуша културне садржаје који су на понос Црне Горе, а сигурно и шире“, каже професор Копривица за Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: