• Издвојено

Како су Бокељи дочекали комите а како српску војску новембра 1918.

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Прве јединице српске војске ушле су у Будву 8. новембра, Котор 9. новембра и Херцег Нови 11. новембра.

Пише: Небојша Рашо

Навршава се сто година од историјских дана ослобођења и уједињења 1918. Као и у свим прелазним периодима промјене власти у ратним временима тако је и у новембру 1918. у Боки дошло до дјелимично хаотичне ситуације, безвлашћа и појаве разних оружаних група. Многи данас те комите желе приказати као ослободиоце и борце против аустроугарског окупатора док су у сјећању Бокеља остали запамћени као обични пљачкаши. Ја ћу се задржати на сачуваној писаној и архивској грађи из тог периода.

Несумњиво је да су комите у неким крајевима окупираним од стране Аустро-Угарске били борци који су се повукли у шуму и наставили да пружају отпор окупатору. У Боки то није био случај. У прегледаној архивској грађи нисам нашао податак да је неки комита опалио метак на аустроугарског војника за вријеме рата. У догађајима новембра 1918. појавио се велики број пљачкаша који су се називали комитама. Зато је долазак српске војске значио успоставу реда и мира пријеко потребног народу након четири године рата.

Други југословенски пјешадијски пук српске војске је, послије пробоја Солунског фронта, упућен у Црну Гору и Албанију. Његова лијева (јача) колона под командом команданта 2. југословенског пука потпуковника Гргура Ристића освојила је Скадар од 29. до 31. октобра, док је у том истом времену десна (слабија) колона 2. југословенског пука под командом помоћника команданта пука, потпуковника Светислава Т. Симовића ослободила Подгорицу након тродневне борбе са Аустроугарима код Биоча и Подгорице и кретала се према Боки которској.

Главни задатак био је ући у Боку которску и заузети је прије италијанских официра који су се кретали из Скадра са циљем да први уђу у Херцег Нови и преузму команду од аустроугарских официра пошто је примирје у Падови било потписано. Потпуковник Симовић дошао је у Котор 6. новембра а у Херцег Нови 7. новембра гдје је у хотелу „Бока“ гдје се налазила команда ратне луке константовано да је подмаршал Хоусек предао команду новоформираном Народном вијећу. Тако је спријечена намјера италијанских официра да преузму Боку которску.

Прве јединице српске војске ушле су у Будву 8. новембра, Котор 9. новембра и Херцег Нови 11. новембра. У то вријеме у Боку су почеле пристизати разне комите. О дешавањима новембра 1918. свједочанство су оставили Новљанин Томо Крстов Поповић и дон Антон Милошевић из Доброте. Да би свједочење ова два Бокеља узели као мјеродавно и реално треба нешто и о њима написати. Томо Крстов Поповић, учитељ из Херцег Новог, управитељ Српске поморске закладне школе у Србини, писац прве историје Херцег Новог 1883, књижевник, хроничар и задужбинар. Дон Антон Милошевић (1872-1960) поред свештеничког позива бавио се писањем, историјских радова и догађаја којима је лично био свједок. Обављао је дужност предсједника Славјанске читаонице у Доброти. Оба су новембра 1918. били чланови Народног вијећа, Херцег Новог односно Котора.

Томо Поповић за 10. новембар 1918. пише:

Данас стигоше овдје из Црне Горе неки скитачи и мамљивци именом српскијех комита. Било их је осам њих. Спочетка вјеровало им се, да су комите, док се одмах први дан не стадоше хватати из лажи у лаж и док на безобразни начин не стадоше тражити хране, одјеће, обуће, коња, па чак и новаца. Бијаху уапшени и прогнани преко границе.

Поповић за 12. новембар 1918. пише:

Исти дан, када су овдје стигли српски војници, предузели су они одмах службу. Између осталога разоружали су неке лопове, који су се издавали за српске комите – највише Црногорци – те ишли од куће до куће мамећи силом и милом све што би им се по истима свиђело.

Томо Поповић описује реакцију народа након предаје ратне луке у хотелу „Бока“ 7. новембра: По томе музика – ту пред аустријским официрима! – засвира српску химну коју народ саслуша побожно гологлав и сузнијем очима од радости. А бијаше около наоколо дивизијске зграде – хотел Бока – мноштво народа све прекрилино, да се од силнога свијета нигдје није могло приступити. Све ово изгледаше нам као сан, нипошто јава, нарочито гледајући, како се све ово, послије дојучерашње аустријске строгости, све врши пред ц. и к. аустријским официрима, који на глас српске химне стоје укочени, салутирајући по војнички са руком на сљепочници. У овом неисказаном одушевљењу омладина подиже на рукама потпуковника Симовића, те га у заносу раздрагани понесе тако около свега града.

Дон Антон Милошевић у својим записима објављеним у Гласу Боке 1933. увјек ријеч комите пише под наводницима јасно алудирајући да је ријеч о пљачкашким формацијама. Описао је дочек српске војске 9. новембра:

У 2 сата по подне стигла је српска војска или тачније „југословенски пук“ (између официра било је Хрвата, Срба и Словенаца бивших аустријских официра), најсвечаније причекан и великом радошћу и одушевљеним клицањем поздрављен. Ишли смо у сусрет војсци до Шкаљара. Милошевић говори да: Котор и његова околица с неописивим весељем и одушевљењем дочекао је ову побједоносну и славом овјенчану војску.

За 10. новембар записао је: „Комите“ које у Боки угрожавају пучанство, бивају разоружане по одредби одбора Народног Вијећа у Котору и заповједништва српске војске. Говори и о сукобу српске патроле са „комитама“ у ноћи 11/12. новембра у Шкаљарима који су „хтјели пљачкати“. Комите које су заузеле тврђаве Врмац и Горажду предале су се 10. новембра и замолили да буду примљени у српску војску. Потпуковник Симовић је удовољио њиховој молби. Ових неколико мемоарских цитата довољно осликавају дешавања новембра 1918. и однос Бокеља према комитама и срспкој војсци поготово што долазе из пера једног православног и једног католика Бокеља.

Бокељи су се са поносом сјећали 1. децембра 1918. Тога дана у Београду Бока је била једина регија у новој држави која је имала два представника, једног у делегацији Краљевине Србије – Љубу Јовановића и другог у делегацији Народног вијећа – Божа Вукотића заступника на Царевинском вијећу у Бечу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: