ИН4С

ИН4С портал

Како су адвокати једним чином „сахранили“ Судско вијеће

1 min read
Ова сјајна мисао великог Цицерона намеће нам питање шта би он данас, да је којим случајем то могуће, рекао на крешендо фарсичног кривично поступка, од милошти названог ''Државни удар'' и како би реаговао на каприциозни став судског вијећа са све судијом Сузаном Мугошом на челу.

Јустиција

Пише: Тања Ћорић

„Пред добрим судијом више вриједе докази него свједоци“

Ова сјајна мисао великог Цицерона намеће нам питање шта би он данас, да је којим случајем то могуће, рекао на крешендо фарсичног кривично поступка, од милошти названог “Државни удар“ и како би реаговао на каприциозни став судског вијећа са све судијом Сузаном Мугошом на челу.

После, безмало, двије године трајања овог судског поступка против лидера ДФ, бившег генерала из Србије и извјесних занатлија и људу који са војним вјештинама имају додира и знања таман колико изгледа и судеће Судско вијеће о правди и праву, и највећем невјерном Томи је, после гледања јучерашњег главног претреса, све постало јасно, односно – ништа више није јасно.

“Правни рат“ који се водио између предсједнице Судског вијећа и бранилац окривљених, на главном претресу, достигао је кулминацију и расплет, гдје адвокати одбране окончаше исти, једном за свагда, својом апсолутном побједом и гордо, уздигнуте главе, напустише судилиште. Мало чудно, али истинито. Пресуде нема, зна се каква ће бити, а адвокати побиједили.

С тим у вези, небитно каква ће бити пресуда, а и то нам је свима јасно, да не сумњамо нешто, у анале црногорског правосуђа па и шире, јер сумњам да је такав примјер забиљежен од почетака римског прва (ако питате Катнића, он мисли на грчко) па до сада, код нас популарног Стразбура, у који се свако мало, сваки огорчени грађанин заклиње – до Стразбура ћу ићи, није забиљежено да су адвокати одбране и свих окривљених, а има их да се побројати не могу, у знак отпора незнању, бесмислу, инструинираности, бахатости, неетици, напустили главни претрес и то у тренутку када треба да дају завршне ријечи у одбрани својих клијената.

Наиме, после гостовања најчувенијег заштићеног свједока на Балкану Синђелића, како ли се већ зове, у једној тв емисији гдје, мртав хладан рече да је све слагао у свједочењу у овом кривичном процесу, да је то морао, а тек након ексклузивних снимака на нашем порталу истог свједока, на којима се повјерава да је морао да лаже, да себи спаси главу, код стручне јавности (конкретно правосудне) се могло јасно чути да је судија Сузана Мугоша дужна да преотвори главни претрес, да се испитају наводи из јавних изјава Синђелића. Такође,  да се утврди да ли исти може и даље имати статус свједока сарадника, па тек након тога наставити процес и отпочети његову завршну фазу. Али, не лези враже, ако би то урадила, и онако несрећно срочена оптужница, већ демонтирана у току поступка од стране ових истих адвоката, пала би у воду, и од готовог ето вересије.

И залуд су адвокати одбране стручно, прецизно и детаљно на главном претресу указивали да мора да се изведе доказ увидом у снимак изјава Синђелића, који су суду доставили пред почетак претреса ( а не сумњамо да је судија гледала Синђелића на порталима и тв-у претходне вечери и тога дана, псујући му све најмилије и кунући своју судбину гдје га је икада и срела), јер од тог доказа зависи исход читав кривичног поступак, узалуд су се позивали на одредбе ЗКП-а, судија Мугоша се кочоперно и осионо држала свог тумачења ЗКП-а, не покушавајући ни да размисли о датом предлогу за извођење доказа.

Ипак, видео снимци Синђелићевих изјава нису добри за здрави разум, а у оној форми ни за њену даљу каријеру.

Простим језиком објашњено, судија захтијева од адвоката одбране да дају своје завршне ријечи, у којима су, сви до једног, без сумње, доминантно обесмислили управо исказ Синђелића дат на главном претресу. Е пазите сад парадокса, одбрана напада исказ Синђелића у завршним ријечима. Судија Мугоша, и ако је то требала прије давања завршних ријечи, хипотетички, а што је равно немогућем, да се не заваравамо, тек након давања завршних ријечи, прихвата предлог бранилаца окривљених и изводи доказ увидом у изјаве Синђелића, укида му статус свједока сарадника и шта сад?

Браниоци би морали да спреме нове завршне ријечи, у којим сад морају да бране Синђелића, тј своју одбрану базирају на томе да је исти први пут лагао, не било му речено, лагао а , како видимо, и јесте.

Дакле, тотални апсурд, који су браниоци покушали да објасне судији , међутим и ако то она добро зна, шта имају право и правда са одредбама ЗКП, кад их тумачи судије Мугоша.

И онда, сцена у којој адвокати, и сами обесправљени током поступка, кажњавани новчаним казнама до бесомучности, онемогућени да бране своје клијенте како им то професија и закон налаже, једним потезом “сахрањују“ даљу каријеру судског вијећа.

Суочени са бесмислом и апсурдом суд и судија, као по команди, у одбрани свога дигнитета, части, професије, етике, правде и истине, у одбрани својих брањеника, устају и напуштају главни претрес, у тренутку, да напоменемо, када треба да дају завршне ријечи. И да све буде још интересантније, њихове колеге, адвокати ангажовани по службеној дужности од стране, управо тог истог суда, не марећи за то што за своје одбране примају пристојне надокнаде од тог истог суда, у знак солидарности са својим колегама, устају и напуштају судницу. Мук. А онда аплауз, сваког искреног поборника правде и истине.

Алал вјера, мајстори!

Наравно, не треба заборавити да судија гласом хладним као да извлачи куглице на томболи, одреза по хиљаду евра казне адвокатима, али, ако нек се пуни Буџет, све за државу, ипак је ово „државни удар“.

И шта сад, питају се многи? Ништа, после овог данас, у овом судском поступку може да буде било шта, све је небитно, све је апстрактно. Остаје само једна чињеница, догађај који ће се, можда некада и изучавати у правним наукама, како су некада неки адвокати оставили неке судије да сједе саме са собом и мисле шта их је снашло.

И да, хипотетички, претпоставимо и један сценарио, а у којем би добро би било да сад сви ови адвокати откажу пуномоћја својим клијентима, односно траже разрешење ако су именовани по службеној дужности, и тим чином доведу суд у пат позицију, да не може да води даље поступак. Када суд, сходно одредбама чувеног ЗКП, крене да ангажује нове адвокате по службеној дужности, ти адвокати, претпоставимо, одбију да буду браниоци (на шта имају право), и буквално сви адвокати се солидаришу са својим колегама. Звучи као добра идеја, макар за сјекирацију овог судског вијећа и добро је што се ово додатно закомпликовало, ипак су то адвокати, и то понајбољи.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Како су адвокати једним чином „сахранили“ Судско вијеће

  1. Закони вреде таман толико колико вреде људи који су плаћени и обучени да их спроводе.

  2. Covek je samo dobar advokat za svoje greske a odlican sudija za tudje.
    Ono sto moze savjest mirno da prihvati vise ne moze upravljati nama.

  3. Kad prodje ova sprdnja ,a proci mora,ovog takozvanog sudskog procesa,siguran sam da ce ,takozvana zastitnica pravde Suzana liti gorke suze,ali ne od luka ili sramote vec od tuge.SPUZ je Suzana za tebe ana sudnica.

  4. Sindju nek zovu da održi predavanje studentima na ju di dži kako se od švercera sa kvantaša postaje doktor pravnih nauka

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *