Како смо постали слуге вјештачке интелигенције

Тобож се дичимо “слободом мишљења”, самосталношћу разума и способношћу да сагледамо свијет својим очима. Данас? Данас живимо у времену када нас алгоритми усмјеравају, а вјештачка интелигенција — створена руком човјека — постаје нови господар наше свакодневице.

Наивно смо, као и безброј пута у историји, прихватили „прогрес“ без критичког одмака. Дигиталне корпорације, глобалистички центри моћи, подвалили су нам АИ као помоћника, асистента, забављача, а у суштини — као новог надзорника. Умјесто да се ослобађамо окова, ми смо пристали да их сами закопчамо. Више не знамо ни шта мислимо, а да претходно нисмо питали вјештачки ум који обликује наш дискурс, укус, па и одлуке.

Питање које се мора поставити: ако смо препустили АИ-у да нам пише текстове, одлучује о нашим жељама, анализира наше емоције и управља тржиштима — ко је стварни човјек, а ко алат? Јесмо ли заиста еволуирали, или смо само софистицираније поробљени?

Под кринком неутралности, умјетна интелигенција заправо спроводи глобални ментални ресет. Она обликује свијет по мјери оних који је програмирају — а то нису обични људи, него елите које немају ни нацију, ни вјеру, ни идентитет. Циљ им је јасан: разбијање традиционалних вриједности, замјена природне интелигенције машинском и — што је најопасније — креирање генерација које више не разликују природно од вјештачког.