Како се Минхенска конференција претворила у НАТО самит: Европа се враћа под скуте Америке
1 min read
фото: АП
Експерт за међународне односе Срђан Перишић оцењује да се конференција која је почела оптимистично, обраћањем генералног секретара УН Антонија Гутереша који је поручио да је свет мултиполаран и да „треба да ојачамо мултилатерилазам, а не да градимо нове бирократије“, завршила крахом јер је он у том ставу остао усамљен, док су се лидери Немачке, Француске и Велике Британије својим снисходљивим излагањима додворавали Вашингтону и тиме показали сву слабост политика земаља које предводе и Европске уније у целини.
Минхенска конференција као мини НАТО самит
„Мој главни утисак је да је ово био неки мини НАТО самит. Наиме, Бајден је рекао да се Америка, која је четири године била изван Европе, сада враћа и то кроз јачање трансатлантске заједнице. А шта је друго трансатлантска заједница него НАТО? Са друге стране, Ангела Меркел и Емануел Макрон су, на неки начин, трчали у сусрет тој Бајденовој обнови идеје трансатлантизма и практично нудили Немачку и Француску јачању тих веза. Мислим да немачка канцеларка својим излагањем на овој конференцији на лош начин завршава своју политичку каријеру, с обзиром на то да су сви од ње очекивали да искаже неки мало независнији став Европске уније и Немачке у односу на САД. То се, међутим, није догодило. Напротив“, категоричан је Перишић.
Сличан тон је, како наводи, у свом излагању имао и председник Француске, иако је у једном моменту рекао да Европа треба да изграђује и своју одбрамбену и безбедносну димензију.
„Међутим, та димензија је компатибилна и не угрожава одбрамбену димензију трансатлантске заједнице, односно НАТО-а. Дакле, ни он ту позицију не види као независну позицију Европе. Практично, сви говорници конференције у Минхену су послали поруку целом свету да је НАТО, заправо, главни политички форум за доношење било каквих политичких, стратешких, безбедносних, геополитичких, па чак и геоекономских и пандемијских одлука трансатлантске заједнице“, каже Перишић.
Најава заоштравања и мобилизације Западне Европе
И бивши амбасадор Милисав Паић, председник Српског спољнополитичког круга, сматра да је скуп под називом „Обнављање трансатлантске сарадње, суочавање са глобалним изазовима“ био више једна савезничка конференција него форум на коме би и друге земље могле да изнесу своје ставове. Томе у прилог говори чињеница да се од људи који су изван НАТО обратио само шеф Светске здравствене организације, јер је ковид приоритетна тема за цео свет.
„Минхенска безбедносна конференција изгубила је значај форума у коме би све стране расправљале о безбедносним интересима свих земаља и јачању међународног мира и безбедности. Ово је практично био скуп који је требало да хомогенизује Запад, да обнови неке међусавезничке односе и јасно најављује да ће у наредном периоду ту бити доста дипломатске конфронтације, односно да ти односи на релацији Запад-Русија и Запад-Кина иду у смеру одређеног заоштравања. Ту Сједињене Државе, под геслом потребе обнављања међусавезничких односа, заправо покушавају да мобилишу, пре свега Западну Европу, да их следи у тој политици“, упозорава Паић.
У том смислу је, како додаје, и говор америчког председника Бајдена био мање-више програматски и на очекиваним линијама.
nema nato sve vrednosti natoa su unistene sastali su se u strahu unistivaci da bi sprecili da Sunce NA ISTOKU KAD SVANE da svetlo jer se na svetlu vidi smeta im vid sluh govor hoce da skrenu covecanstvu pogled boje se onih kojima pripada demokratija sloboda ljubav pravda mir vernost zakonitost JASENOVAC JE PUN USA SAVEZNIKA STRAH IH JE OD SAVEZNIKA OD VECNOSTI TIK TAK TIK TAK