Пише: Момир Булатовић
Када је недавно Мило Ђукановић, нови-стари предсједник Црне Горе ступао на дужност, заклео се својом чашћу да ће повјерене послове обављати на ваљан начин.
Црногорски уставописци су имали очигледну намјеру да истакну улогу части, као високе моралне категорије код Црногораца. У осталим политичко-правним системима изабраници народне воље свечано изјављују, неодређено се заклињу или се вјерски обавезују („…тако ми Бог помогао“).
У Црној Гори је, ипак, у првом плану част. Са дебелим историјским разлогом. Јер она је као држава и настала из вјековне борбе „за крст часни и слободу златну“. Нису јој то омогућиле неке посебне географске и демографске околности, већ слободарски дух српског народа насељеног у овим непроходним врлетима и окупљеног око Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
Вријеме непрестане борбе је изњедрило морални појам части као највишу вриједност због које човјек и живи и умире. То је било толико стварно да је морало да буде унесено у Устав Црне Горе.
Али времена се мијењају, а људи посебно. У данашњој Црној Гори се тако ријетко позива на част да би нека анкета међу основношколцима засигурно показала да они немају представе шта тај појам значи. Бојим се да би слично незнање показали и многи други. Размишљајући о овој теми, питао сам бројне образоване и јавном животу вичне људе — шта је то част? Најчешц́е сам добијао изненађеност и збуњеност саговорника, али и крајње непрецизне одговоре. Неки су (полуозбиљно) рекли да је у питању мито, уз изведеницу „част — чашћење“.
Када се Мило Ђукановић свечано позвао на своју част, на друштвеним мрежама је дошло до експлозије коментара. Претежно негативних и оштрих. Превагу су однијели они који су истицали да му је лако да се закуне губитком онога чега сам одавно нема.
Заклевши се, дакле, својом (непостојећом) чашћу, Мило је обећао да ће Црну Гору увести у свијет западних политичких вриједности, јер је она (сиц!) њему „одувијек припадала“. Свршавајући тај посао, обрачунаће се и са Српском православном црквом у Црној Гори, као реметилачким фактором на том путу. Амбициозан али и немогућ подухват. Уз то и крајње нечастан.
Тиме је Ђукановић најавио само невољу за себе и своју камарилу, а не за Митрополију. Јер, преживјела је Српска православна црква и Турке и Аустроугаре и Италијане и Њемце и комунисте… Ови посљедњи су нарочито приљежно (мада из могуц́е најбољих намјера) готово пола вијека настојали да је дисциплинују да би јој се, коначно, приклонили. Према овим, невоља коју јој најављује Мило представља тек незнатну епизоду.
И најава о превођењу Црне Горе у свијет „Запада“ има климаве ноге. О њој се годинама наклапа, али су резултати или трагични или комични. Прије десетак година Веселин Вукотић, Милов пословни партнер и идеолог пљачкашке приватизације у Црној Гори, предложио је концепт „микродржаве“, у којој би нестале све институције будући да су скупе и непотребне. Званични језик би био и енглески. То се поклопило са чињеницом да је овај руски ђак (докторирао на демографској статистици по совјетским методама) положио трећи ниво основног курса енглеског језика. Предлог није остварен, барем не до сада. Злобници кажу да га није одобрио Мило јер није могао да савлада ни почетни ниво будућег службеног језика своје „приватне“ државе. Човјек неспорно бриљантне интелигенције у политичким пословима није, дакле, обдарен способношћу да савлада ниједан страни језик. Он чак и свој „црногорски“ изговара на српском језику.
Иронија је да у садашњој Црној Гори западне вриједности најгласније пропагирају они који никада нису живјели у складу са њима, нити им је намјера да тако поступе, чак и ако их икада стварно упознају. Слично је и са залагањем за успостављање модерног информатичког друштва од оних који ни рачунар не умију да користе. Ако неко не вјерује да је тако нешто данас могуће, нека провјери таква знања код црногорских челника. Од Мила па наниже.
Стога се Мило Ђукановић запутио историјским и цивилизацијским беспућем. Иако даје своју часну (пионирску) ријеч да је на правом путу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
и комунисте… Ови посљедњи су нарочито приљежно (мада из могуц́е најбољих намјера) готово пола вијека настојали да је дисциплинују да би јој се, коначно, приклонили. ТО МОМИР ГОВОРИ О СЕБИ? Тако се и Батрић Јовановић од комунисте претворио у србског националисту,боље рећи вратио се духу предака након духовног лутања и полтронства властима… Иначе Ровчани,одакле је Момир су некада били ХЕРЦЕГОВЦИ СВ САВЕ ПА БРЂАНИ ПА ЦГЦИ ВЕЛИКОСРБСКИ ПА ЗА КОМУНИЗМА НЕКИ НЕСРБСКИ И ЕВО видим опет се неки вратише Србству. Не и они који имају рачуна да то не раде,као Мило. ДОДАО НА ВИКИ U ranijem periodu (1817.g.) Pješivci su bili brđansko, a ne crnogorsko pleme [1] a Moračani, Rovčani i Vasojevići ranije nisu bili brđanska nego hercegovačka plemena. [2] [3] https://hr.wikipedia.org/wiki/Br%C4%91ani_(Crnogorci) Luburić, Andrija (1940). Porijeklo i prošlost Dinastije Petrović, knjiga prva, str. 264., Pismo Banjana vladici Petru 1817. godine
Luburić, Andrija (1940). Porijeklo i prošlost Dinastije Petrović, knjiga prva, str. 155
Petrović, Petar (2015). Sveti Petar Cetinjski – Između molitve i kletve, Petar I Njegušima, str. 412., Cetinje: Svetigora
Момире коме причаш благо ти у памет.Полтронском и улизничком народу.
Нису јој то омогућиле неке посебне географске и демографске околности, већ слободарски дух српског народа насељеног у овим непроходним врлетима и окупљеног око Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве. +++ Није истина да јој то нису омогућиле земљописне околности. Баш се Иван Црнојевић а и касније Херцеговци од Турака повлаће у те непроходне врлети да очувају ИСКРУ СЛОБОДЕ СРБИНОВЕ,како су писали и Петар Први и Крсто Поповић и сви тадашњи Цгци. Дакле и земљописне околности плус такав ментални код србског народа на таквом простору…
Zašto Momir ne objasni kako je DPS sa njim na čelu, dobijao sve izbore ? Kako da objasni giga inflaciju koja je ojadila stanovništvo i privredu i stvorila prve tajkune ? Na ta i slična pitanja očekujem odgovor od njega a ne razglabanje o časti i moralu. Neka se sjeti da je za Mila rekao: „Otkud tom mladom čovjeku tolika snaga, energija. . . „? Neka Momo progovori o svom moralu. Bilo bi moralno!
Слаткоречиви, „ситнозуби“ губитник и кукавица.
Komlene ne seri gadan si
Ћуте, Комлене, шпијунчино, и неморалчино, што се не извучеш јадан Милу испод репа. Гори си и од Веска Вукотића, ако од њега има веће рђе.
Мислим да није случајно што је Момир поново активнији на политичкој сцени, за сада веома умерено, као што није случајно што се привремено повукао и одложио рашчишћавање рачуна са оним, након свих, да се пристојно изразим, сумњиво добијених избора.
Реако бих да је то најава бољих времена за цео наш народ, иако најгоре није прошло, већ тек долази.
Komlene bilo I časno da batalis sa komentarima.
Momir Bulatović je imao priliku u čuvenom tv duelu sa Đukanovićem uoči predsjedničkih izbora da ispriča sve o švercu cigareta i ko se u tom poslu napunio. Gledala je cijela Crna Gora, a on to nije ni pomenuo i pričao je o bananama. Kad je tada ćutao neka ćuti i sad, to bi bilo časno.
Ko će da komentariše no Komlen iz Udbe.