Како Руси „разбијају“ неправду на Олимпијади

Пише: Игор Дамјановић

Од прижељкиваног и очекиваног руско-српског финала у тенису на Олимпијади у Токиу неће бити ништа. Карену Качанову на мегдан ће у недјељу изаћи натурализовани Њемац Александар Зверев, тенисер који је након преокрета елиминисао Новака Ђоковића. Оба родитеља сензационалног побједника над најбољим свих времена, рођени у Русији и након распада СССР-а емигирали у Њемачку. Тамо је рођен њихов млађи син Александар, а старији син Миша, такође успјешан тенисер, својевремено 25. на АТП листи, рођен је у Москви.

Руси су били кобни за Новака Ђоковића и у финалу мјешовитих парова. Елена Веснина и Аслан Карасјов били су у полуфиналу бољи од Ђоковића и његове партнерке Нине Стојановић. Занимљиво је да ће се Карасјов и Веснина у финалу састати са другим руским мјешовитим дублом, Андрејом Рубљовом и Анастасијом Пављиченковом. Српски и руски спортисти по свој прилици тешко да ће укрстити копља до краја Oлимпијаде, док је теоретски могуће да рукометашице Црне Горе, уколико изборе пласман у четвртфинале, за противника добију Русију.

Олимпијски покрет заснoван је на принципима равноправности и непристрасности како спортиста, тако и представника свих држава свијета. У Древној Грчкој У Древној Грчкој, у вријеме олимпијада заустављани су ратови и политички сукоби. Античка традиција олимпијског миротворства у ХХI вијеку полако се напушта. Политичка препуцавања из времена Хладног рата, када су САД и неке западне земаље бојкотовале Олимпијаду у Москви 1980, а СССР и њени савезници 4 године касније у Лос Анђелесу узвратиле истом мјером, мачји су кашаљ са оним што смо видјели у последњих 12 година. Сјетимо се да је на дан свечаног отварања Олимпијаде у Пекингу 2008. Грузија је напала Сјеверну Осетију, укључујући и руске мировне снаге. Одговор Русије био је муњевит и за свега неколико дана грузијска армија је поражена и потпуно разбијена.

У вријеме Зимске олимпијаде у Сочију, 2014. године, у Кијеву је, уз широку логистику САД и ЕУ, организован крвави државни удар, у коме је збачен легитимни предсједник Виктор Јанукович. Резултати преврата по Украјину су катастрофални, Крим је трајно изгубљен, на Југоистоку је ратно стање, а у остатку државе влада тотална анархија. Нема никакве сумње да су и грузијски покушај блицкрига и мајдански преврат представљали директне провокације усмјерене ка Русији. Ни актулелне игре у Токију не протичу без провокација према Русији. Једина разлика је што сада не страдају људи. Руским спортистима забрањено је да наступе под националном заставом и химном, уз образложење кршења антидопинг правила.

Допинг и борба против ове пошасти у спорту постоје одавно. Међутим, до сада кривица за коришћење недозвољених средстава увијек је била индивидауална, никако колективна. Санкционисани су били искључиво појединци, одстрањивани са игара, забиљежени резултати анулирани, одличја им одузимана, те изрицане дугогодишње суспензије. Међутим до данашњег дана никада обиљежја једне спортска нација нису била формално одстрањена, као што је сада поступљено са Русијом. То што се у конкретном случају ради о забрани заставе и химне једне од највећих и најуспјешнијих спортских нација, представља ниподаштавање основних принципа на којима почива савремени олимпизам. Посебно ако када се дода са су основ за одлуку без преседана сумњиве и контроверзне одуке Свјетске антидопинг агенције (WADA).

Без обзира што су сви у Русији забрану химне и заставе доживјели као националну увреду, ширење санкција и политичких притисака, руски спортисти ипак су одлучили да у Токију наступе под заставом националног олимпијског комитета. Званичан језик на играма енглески из назива „Russian Olympic Committee“ извлачи се скраћеница „ROC“ која иде као потпис уз руске спортисте. Управо ова скраћеница је искоришћена за конструкцију не баш толерантног хештега #wewillROCyou (ми ћемо вас разбити) као одговор на спортску и политичку неправду.

Многе познате личности подијелиле су га на друштвеним мрежама, а колико је хештег постао популаран у Русији најбоље говори то што га је коментарисао и сам министар иностраних послова Сергеј Лавров.

За политичку напетост која прати ОИ у Токиу одговорни су прије свега органи МОК-а. Осим тога понижавајући однос према једној од највећих спортских нација и најмоћнијих држава, продубио је неповјерење грађана Руске Федерације према међународним организацијама и додатно хомогенизовао тамошње друштво. Умјесто са спортистима омогуће да се слободно и под једнаким условима надмећу и освајају медаље, у Токију имамо нове напетости и антагонизиме, политизацију спорта и ОИ, односно нових повода за информационе ратове.

Упркос томе што су санкције МОК-а поред изопштења руске заставе и химне, спријечиле наступ појединих спортиста из те земље, закључно са данашњим даном Русија је по броју освојених медаља, укупно 34, трећепласирана, одмах иза НР Кине и САД. Тако да се слободно може рећи да су руски спортисти за сада оправдали очекивања својих навијача артикулисана у хештегу #wewillROCyou.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: