• Насловна
• Топ 0

Како Путинова посјета Индији мијења глобални поредак – и гдје се у томе налази Балкан

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

© POOL

Посјета руског предсједника Владимира Путина Индији, уз поруку о „успостављању праведног и мултиполарног поретка“, представља много више од дипломатског ритуала. У питању је сигнал стратешког редефинисања глобалних односа, у којем Москва и Њу Делхи отворено показују да желе да се позиционирају као независни центри моћи. Овај процес има директне посљедице на Европу и ЕУ, чији је геополитички утицај последњих година ослабио, али и на Балкан, који се већ дуже вријеме налази у раскораку између западних интеграција и алтернативних геополитичких ослонаца.

Индија и Русија — партнерство које Запад није успио да разбије

Русија и Индија више од пола вијека граде партнерство које се показало отпорним и на санкције, и на западне притиске, и на глобалне промјене енергетског тржишта. Док Брисел и Вашингтон инсистирају да свијет остане у логици „са нама или против нас“, Индија успијева да задржи маневарски простор који јој омогућава сарадњу и са САД и са Русијом, и то без нарушавања сопствених интереса.

Путинова порука да се ради на „мултиполарном поретку“ није пука формулација. То је кључни политички сигнал — свијет више не прихвата западну доминацију као гарант стабилности, а Русија настоји да са Индијом изгради нови геополитички стуб који се ослања на економску, енергетску и војнотехничку сарадњу.

Индија у том поретку добија статус глобалног балансирајућег фактора, док Русија показује да није изолована, како то жели да прикаже западни политички и медијски естаблишмент.

Европа у кризи – и у страху од мултиполарности

Док Путин и Моди јачају партнерство, ЕУ се суочава са наступајућом енергетском нестабилношћу, економским успоравањем и растућим политичким тензијама унутар Уније. Мултиполарни поредак, у којем Европа више није један од носећих стубова већ регија у трагању за сопственом стратешком улогом, за Брисел изгледа као претња.

Европска унија се последњих година није показала као стабилан енергетски центар: енергетски шокови, раст цијена, зависност од америчког ЛНГ-а и унилатерална санкциона политика довели су је у позицију да губи конкурентност. Управо зато стварање осовине Русија–Индија, која подржава стабилне испоруке енергената и алтернативне инфраструктурне коридоре, за европске институције изгледа као опасност коју нијесу у стању да контролишу.

Балкан као поприште притисака ЕУ

Мултиполарност је за Балкан истовремено и шанса и ризик.
Шанса — јер омогућава да државе региона не морају да се у потпуности потчине једном центру моћи.
Ризик — јер свака велика сила тражи више утицаја управо тамо гдје постоји празан простор.

ЕУ већ годинама покушава да Балкан „веже“ за своју енергетску, економску и политичку агенду, најчешће без стварних алтернатива и финансијског покрића. Сваки пут када се на глобалном нивоу појави партнерство које ослаби монопол Европе, Брисел реагује нервозно — притисцима, условљавањима и политички мотивисаним изјавама попут оних да су „руски енергенти непоуздани“.

Међутим, такве изјаве све мање убјеђују јавност на Балкану. Европа сама увози енергенте из Русије — само под другим именима и по вишим цијенама — док балканским земљама намеће модел зависности од скупих тржишних механизама и „зелених“ политика које погодују само највећим чланицама Уније.

Србија између Истока и Запада: простор маневра или нови притисци?

За Србију, Путинова посјета Индији има индиректну, али важну поруку: мултиполарни поредак јача, а алтернативна партнерства нијесу нестала. Србија, која традиционално балансира између Брисела и Москве, посматра да се на свјетској сцени стварају нове осовине — и да ЕУ више није једина могућа опција, иако упорно настоји да се као таква представи.

Управо зато расту и притисци на Београд: санкције Русији, условљавања око Косова и Метохије, енергетске директиве и политички захтјеви — све је то дио шире стратегије да се регион држи под контролом. Мултиполарни поредак за Србију значи да може да избјегне потпуну зависност од једног геополитичког пола, али и да ће притисци постати јачи како нови глобални актери буду све присутнији.

Зашто је Запад нервозан?

Путинова изјава о мултиполарности у Индији, суштински, представља дипломатски ударац на темељ западног поретка.
Умјесто једног „центра одлука“, свијет добија три или четири.
Умјесто глобалног монопола — настаје тржиште утицаја.
Умјесто економске доминације Запада — отварају се нови коридори, нове валуте и нови безбједносни савези.

Европа то не гледа мирно, јер јачање других сила слаби њен политички и економски значај. Зато и инсистира на подстицању „геополитичке лојалности“ на Балкану, гдје се покушава затворити простор за руске, кинеске, а сада све више и индијске утицаје.

Мултиполарни свијет је већ ту — питање је само како ће се Балкан позиционирати

Посјета Владимира Путина Индији није тек дипломатска формалност. То је демонстрација да се глобални односи мијењају брже него што је Европа спремна да призна.

Русија и Индија јачају партнерства која ће преобликовати енергетску, економску и безбједносну архитектуру свијета. ЕУ, с друге стране, покушава да очува остатке старог поретка — притисцима, медијским кампањама и политичким условљавањима на Балкану.

За регион, кључно питање постаје:

Хоће ли искористити предности мултиполарности или ће прихватити улогу периферије једног све слабијег блока?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: