Како постати део Гинисове књиге – ко су српски и руски рекордери
1 min read
Чувена Гинисова књига рекорда напунила је 70 година и њена историја, посебно настанак су више него занимљиви. Почетком педесетих година, директор пиваре Guinness, Хју Бивер, током лова у Ирској, упустио се у расправу о томе која је најбржа птица у Европи. Пошто одговор није могао да пронађе ни у једном приручнику, дошао је на идеју да направи књигу која би решавала овакве спорове у пабовима. У реализацији му помажу браћа Норис и Рос Маквиртер, који су прикупљали податке из целог света. Прво издање Гинисове књиге рекорда објављено је 27. августа 1955. године и брзо је постало глобални хит.
Гинисова књига рекорда се и данас штампа сваке године у Немачкој. Почетком јула дистрибуира се широм света. Нова и стара издања могу се купити у Америци, Индији, Канади, Новом Зеланду и другим земљама, пише РТ на руском.
Како ући у Гинисову књигу рекорда
Да би неко достигнуће било признато као рекорд, мора испуњавати следеће услове:
Мерљивост – резултат мора бити објективно измерен или избројан;
Могућност надмашивања – рекорд мора бити такав да може бити оборен;
Да рекорд може да се понови – услови морају бити такви да их други могу поновити;
Да може да се докаже – резултат је могуће проверити и потврдити;
Један критеријум мерења – мери се само по једном, јасно дефинисаном показатељу;
Јединствен у свету – резултат мора бити најбољи или јединствен у светским размерама.
И Срби су рекордери
Србија се може похвалити великим бројем подухвата који су ушли у Гинисову књигу рекорда. Од 19 званично признатих рекордера, треба споменути Весну Вуловић, која је преживела пад из авиона са висине од преко 10.000 метара, Немању Блажића, који је за један минут 36 пута преврнуо кошаркашку лопту испод ногу. Међу рекордерима је и Новак Ђоковић, најбољи српски и светски тенисер, који је 2016. године ушао у Гиниса са два подвига: највише титула на Аустралијан опену у том тренутку и учешће у најдужем грен слем финалу у историји – мечу против Рафаела Надала који је трајао 5 сати и 33 минута, према подацима од пре пар година.
Такође и Русија је током година поставила многе импресивне рекорде који су забележени у Гинисовој књизи. Ево пет занимљивих примера:
Најдуже ноге код жене
Кошаркашица Јекатерина Лисина има најдуже ноге на свету. Њена лева нога мери 132,8 центиметара, а десна 132,2. Висина бивше репрезентативке Русије износи 205,16 центиметара.
Жена која је родила највише деце на свету
Валентина Васиљева из Шује родила је 69 деце: 16 парова близанаца, седам тројки и четири четворке. То је светски рекорд у броју деце коју је родила једна жена.
Најдужи прелазак преко Бајкала
Руски авантуриста Михаил Сафронов поставио је рекорд за најбржи прелазак замрзнутог језера Бајкал: 11 дана, 14 сати и 11 минута.
Највећи тираж новина на свету
Недељник „Аргументи и чињенице“, основан у Москви, поставио је рекорд за највећи тираж међу свим новинама: 33.431.100 примерака.
Најмасовније стајање на ексерима
У Санкт Петербургу, 151 особа истовремено је стајала на дасци са ексерима, чиме је постављен светски рекорд.
Шта никако не може да буде Гинисов рекорд
Гинисова књига рекорда не прихвата опасне, штетне за животиње, претеране или незаконите рекорде.
РТ Балкан
