„Како поетички премрежити ХХ вијек“ и промоција књига академика Јована Делића у Никшићу

Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, Амбасада Републике Србије у Црној Гори и
Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори органузују гостовање Јована Делића, академика Српске академије наука са бесједом „Како поетички премрежити ХХ вијек“ уз модератора доц. др Горана Радоњића. 

И разговор са модератором доц. др Гораном Радоњићем

Овај догађај биће одржан у Свечаној сали Филолошког/Филозофског факултета у Никшићу у четвртак 15. маја са почетком у 13 часова.

Потом у оквиру програма Матице, биће приређена промоција следећих књига Јована Делића:

Милутин Бојић пјесник модерне и вјесник авангарде
Сажета поетика сажимања: ка поетици Данила Киша III: тенденције и доминанте у прози Данила Киша
Ходочашћа уз усправну земљу
Поетски светови Васка Попе: тематски зборник
Гојко Ђого – црни Аргонаут српског пјесништва: о поезији и поетици Гојка Ђога

Учествују:
Проф. др Лидија Томић
Доц. др Горан Радоњић
Радомир Уљаревић, књижевник
Мр Јелена Шаковић
Аутор

Модератор: Лука Спасојевић

Четвртак, 15. мај у 19 часова, Просторије Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори

Биографија:

Јован Делић је рођен 1949. године у Борковићима, Плужине. Основну школу је учио у пивским селима, а гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, гдје је магистрирао (1979) и докторирао (1996). Од децембра 1972. до краја јуна 1988. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1.октобра 1986. до 30.септембра 1991. био је лектор за српскохрватски језик на Семинару за словенску филологију Универзитета „Георг Аугуст“ у Гетингену. Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, њемачком и француском језику. Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица. Од 2007. до 2015. године је руководио пројектом који се бави поетиком српске поезије XX вијека и уређивао серију „Поетика” и „Поетичка истраживања” на Институту за књижевност и уметност.
Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан Удружења књижевника Србије.
Редовни члан САНУ је од новембра 2024.
Награде и признања: Два пута је награђиван „Бранковом наградом” Матице српске за есеј. Добитник је награде „Милан Богдановић” за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине „Књига године”, награде „Вук Филиповић” и БИГЗ-ове награде и награде „Златна српска књижевност” из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. Добио је награду „Ђорђе Јовановић” за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику, награду „Шпиро Матијевић” за књигу године. Посебан значај има престижна награда „Младен Лесковац”, коју додјељује Матица српска, за цјелокупно научно дјело из области историје српске књижевности. Добитник је признања „Изузетни Златни беочуг” за допринос култури Београда и Повеље „Симо Матавуљ” Удружења књижевника Србије.
Објавио је књиге из области науке о књижевности: Критичареви парадокси (1980), Српски надреализам и роман (1980), Пјесник „Патетике ума” (1983), Традиција и Вук Стефановић Караџић (1990), Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића (1991), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе I (1995), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II (1997), О поезији и поетици српске модерне (2008), Иван В. Лалић и њемачка лирика: једно интертекстуално истраживање (2011), Мост и жртва – Иво Андрић (2011), Милутин Бојић. Пјесник модерне и вјесник авангарде. О поезији и поетици Милутина Бојића (2020), Сажета поетика сажимања: ка поетици Данила Киша III (2023), Ходочашћа уз Усправну земљу (2024), Гојко Ђого – црни Аргонаут српског пјесништва: о поезији и поетици Гојка Ђога (2025).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: