Како нас лијече? Нелијечена упала, колоноскопија у ризичном стању и смртни исход
1 min read
Никола Дабетић
Како нас лијече? Колоноскопија урађена у ризичном, упалном стању довела до перфорације цријева и смртног исхода.
Коначни налаз обдукције потврдио је да је до перфорације дебелог цријева дошло током колоноскопије, након чега су се развили перитонитис и сепса који су довели до смрти тридесетшестогодишњег Николе Дабетића. Породица захтијева утврђивање одговорности због, како наводе, непрепознате и нелијечене тешке компликације настале током и након захвата који је представљен као рутински.
У званичном обдукционом налазу као непосредни узрок смрти наведен је peritonitis diffusa, док је као основна повреда означена perforatio coeci – пробијање почетног дијела дебелог цријева настало током ендоскопске процедуре, колоноскопије. У налазу се наводи да је перфорација настала инструментом – колоноскопом. Обдукцијом је утврђено и присуство велике количине цријевног, фекалног садржаја у трбушној дупљи, што, према медицинским правилима, искључује могућност изненадног, тренутног догађаја и указује на процес који се развијао и морао давати јасне клиничке симптоме.
Никола Дабетић је претходно био хоспитализован у КБЦ Беране због јаких болова у стомаку. Током боравка у болници урађени су ЦТ скенер, магнетна резонанца и нативни РТГ абдомена. Према наводима породице, налази су указивали на дистендиране цријевне вијуге испуњене течним садржајем, присуство слободне течности у трбушној дупљи, изражене болове и сумњу на поремећај пасаже – стање које се у стручној пракси сматра високоризичним за извођење колоноскопије због повећаног ризика од перфорације цријева.
Упркос таквом клиничком стању, колоноскопија је урађена 27. октобра 2025. године. Породица поставља питање како је захват могао бити изведен у присуству активне упале и јасних клиничких знакова, али и како током саме процедуре или непосредно након ње није регистровано погоршање стања, с обзиром на то да је, према обдукционом налазу, перфорација управо тада и настала. Пацијент је истог дана отпуштен кући.
У данима који су услиједили дошло је до континуираног погоршања здравственог стања, уз јаке болове, изражену слабост и повишену температуру. Шестог новембра Никола се поново јавио у КБЦ Беране у тешком општем стању. Дан прије смрти био је примљен и прегледан од стране дежурног хирурга, истог љекара који га је водио и током претходне хоспитализације. Током тог дана обављена су два прегледа – први по пријему, а други након поновљених молби породице због погоршања симптома.
Према наводима породице, током другог прегледа, који је трајао кратко и обављен је без додатне дијагностике, породици је саопштено да нема разлога за забринутост, да су болови психосоматске природе, те да, када је ријеч о стању абдомена, не постоји патолошки налаз. Упркос озбиљним симптомима и видном погоршању општег стања пацијента, није индицирано хитно хируршко збрињавање нити спроведена додатна дијагностика.
На шта нам је здравство спало, нека нам је, народе, Бог у помоћ! Ништа сигурније није ни у КЦЦГ на појединим одељењима. Кад тамо дође онај ко мора, понашају се према њему као према непријатељу. Ко извуче живу главу, нека само Богу и Свецима захвали. Кад мученик види злу прилику и оде у приватну ординацију, тамо га чекају исти они који су га већ „третирали“ у КЦЦГ?!… Сви дебеле плате у државним болницама и сви још позамашне суме из приватних. Многи и своје личне ординације. И то им је оријентир који их води. Урођену хуманост су замијенили машином за бројење новца, а кад се полагала Хипократова заклетва, нијесу били на часу. Нека се не увриједе они који своју професију, знање, хуманост и људсковину нијесу замијенили похлепом за новцем. Вјероватно још има таквих, иако су у мањини. Породици Дабетић искрено саучешће! Нека им Бог да снаге да истрају у гоњењу оних који су својим немаром угасили једну младост.