Kako je ruski VDV postao najveća desantna sila današnjice

Igor Damjanović

Vazdušno-desantne snage počele su da se formiraju neposredno uoči Drugog svetskog rata. Poveravani su im najteži i najopasniji zadaci, koji su podrazumevali dejstva duboko iza neprijateljskih linija. U pozadinu protivnika pripadnici ovog roda vojske ubacivani su padobranskim skokom.

Smatra se da su prvi padobranski desant u istoriji izvršili Nemci na belgijsko utvrđenje Eben Emanuel 10. maja 1940, u okviru Blickrig kampanje u kojoj su za svega par nedelja poražene združene francusko-britanske snage, okupirane zemlje Beneluksa i veliki deo Francuske. Nacistički padobranci istakli su se i u septembru 1943. godine na planini Gran Saso, kada je njihov proslavljeni specijalac pukovnik Oto Skorceni isplanirao desant na utvrđenje gde su novoformirane italijanske vlasti, na čelu sa maršalom Pjetrom Badoljom, internirale svrgnutog fašističkog diktatora Benita Musolinija. Duče je tada oslobođen bez ispaljenog metka. Za razliku od oslobađanja Musolinija, nemački padobranci nisu bili uspešni prilikom Desanta na Drvar, juna 1944. Josip Broz Tito i Vrhovni štab NOVJ uz dosta sreće su tada izbegli zarobljavanje.

Sa druge strane, padobranci anglo-američke koalicije veoma važnu ulogu odigrali su prvog dana savezničkog iskrcavanja u Normandiji, tzv. Dan D.

Za vreme Drugog svetskog rata složene i zahtevne operacije izvodili su i padobranci Sovjetske armije. Pored diverzija i dejstava iza neprijateljskih linija, sovjetski padobranci pružali su i značajnu podršku partizanskim odredima, posebno brojnim na prostoru današnje Belorusije, koja je pod nacističkom okupacijom ostala sve do polovine 1944. godine.

Vazdušno-desanta vojska (VDV) Sovjetske armije formalno je konstituisana u najteže vreme rata, u septembru 1941. godine, kada su nacisti bili na svega nekoliko desetina kilometara od Moskve. Njihov prvi komandant bio je dvostruki Heroj Sovjetskog Saveza, general-potpukovnik Vasilij Glazunov. Pod njegovom neposrednom komandom izvršena je čuvena Vjazemska vazdušno-desantna operacija početkom 1942. godine, u kojoj je učestvovalo 15.000 vojnika i oficira. Na mestu komandanta VDV-a general Glazunov ostaje do juna 1943. Zamenjuje ga general-major Aleksandar Kapitohin.

„Nemam pravo da uvredim narod Jugoslavije“

Na dužnosti komandanta VDV-a general Kapitohin ostaje do jeseni 1944. kada je upućen na Balkan. U početku komanduje vazdušno-desantnim korpusom, a od novembra 1944. nalazio se na dužnosti predstavnika Generalštaba Sovjetske armije pri NOVJ. General Kapitohin vest o nemačkoj kapitulacije primio je u našoj zemlji. Od jugoslovenskog generala Koste Nađa „za doprinos za pobedu nad fašistima“ Kapitohinu je poklonjen automobil marke Mercedes.

Posle Rezolucije Infrombiroa i prekida jugoslovensko-sovjetskih odnosa oficiri Sovjetske armije odlikovani od strane jugoslovenskih vlasti za doprinos oslobođenju naše zemlje masovno su se odricali takvih znamenja. Uobičajeno obrazloženje bilo je da smatraju sramnim nositi orden dobijen od imperijalističkog agenta Tita. Uprkos pritisku, general Kapitohin odbija da sa svečane unifome ukloni jugoslovenska odličja, uz obrazloženje: „Mene je odlikovao narod Jugoslavije i ja nemam pravo da ga uvredim.“

Ujka Vasja – Desantnik broj 1

Do sada se na čelu VDV-a sovjetske i ruske armije, računajući i aktuelnog prvog čoveka general-pukovnika Andreja Serdjukova, promenilo ukupno 20 komandanata. Ubedljivo najduži staž, praktično četvrt veka, na mestu komandanta VDV-a zabeležio je general armije Vasilij Margelov, u istoriji poznat kao Desantnik broj 1, ili Ujka Vasja kako su ga zvali njegovi vojnici.

Komandant VDV-a general Margelov postaje godinu dana posle Staljinove smrti, u maju 1954. Tokom njegove epohe sovjetski padobranci ne samo da su nadoknadili inferiornost u odnosu na zapadne armije, već suparnike iz Hladnog rata prestižu u gotovo svim segmentima. Jedan od najvećih podviga u istoriji vazdušno desantnih operacija izveli su vojnici generala Margelova 1973. godine. Tom prilikom specijalnim padobranom spušteno je oklopno vozilo BMD-1. S obzirom da je misija bila veoma rizična i da mogućnost spasavanja u slučaju nepredviđenih okolnosti nije postojala, tadašnji ministar odbrane maršal Grečko bio je kategorički protiv misije. Odobrenje je dao tek kada je general Margelov predložio da u posadu BMD-1 uključi svog sina Aleksandra.

Godinama kasnije, pukovnik VDV Aleksandar Margelov izjavio je: „Komandant je morao dugo da nagovara ministra odbrane, kako bi on dao dozvolu za eksperiment. I tek kada je moj otac rekao da će skočiti njegov sin, Grečko je pristao. Ljudi koji su tada bili pored mog oca rekli su mi da je on tokom našeg desanta držao napunjen pištolj i dok smo se spuštali popušio je celu kutiju cigareta marke Belomorkanal.“

Legenda koja kruži među ruskim oficirima govori da je upravo otac sprečio da za svoj podvig njegov sin Aleksandar dobije orden Heroja Sovjetskog Saveza, jer je kako se priča smatrao da je jedan takav orden (njegov) dovoljan u porodici Margelov. Desantnik broj 1 umro je 4. marta 1990, ne dočekavši slom države kojoj je bio zaklet na vernost. Deceniju posle njegove smrti, pukovnik Aleksandar Margelov napokon je za svoj podvig iz 1973. odlikovan Ordenom Heroja Rusije.

U zvaničnoj biografiji generala Vasilija Margelova stoji da je 1944. godine, kao i general Kapitohin, takođe učestvovao u borbama za oslobođenje Jugoslavije.

Rjazanj – prestonica VDV-a

Procenjuje se da Oružane snage Ruske Federacije danas računaju na oko 45.000 aktivnih pripadnika VDV-a. U ovom segmentu Rusi su ubedljivo prvi u svetu. Koliko je ovo značajna brojka govori podatak da čak u 18, od ukupno 29 članica NATO pakta ukupan vojni personal ne prelazi 30.000 ljudi.

Ruski VDV jedinstven je po tome što ima posebnu višu vojnu školu, pod punim nazivom Rjazanjsku gardijsku višu vazdušno-desantnu komandnu školu, a od 1996. zvanično nosi ime Desantnika broj 1, generala armije Vasilija Margelova. Tokom svoje istorije legendarna Rjazanka je iznjedrila ukupno 53 Heroja Sovjetskog Saveza i čak 78 Heroja Rusije. Po broju nosilaca najvišeg odlikovanja daleko prevazilazi sve ostale vojne visokoškolske institucije u Rusiji.

Prošle godine VDV škola u Rjazanju obeležila je vek postojanja. Prvobitno u Rjazanju su se izvodili kursevi pešadijske obuke za vojnike Crvene armije. U vreme nacističke agresije na SSSR škola biva premeštena u Kujbišev, današnja Samara, gde 2. avgusta 1941. definitivno dobija sadašnju namenu. Imao sam čast da prošle godine lično prisustvujem manifestacijama u Rjazanju upriličenim povodom jubileja škole. Pored impresivne demonstracije fizičke spremnosti i drugih veština polaznika škole, imao sam prilike da se neposredno upoznam i sa savremenim uslovima u kojima se izvodi nastava.

Danas Rjazanjska gardijska viša vazdušno-desantna komandna škola obuhvata 2 posebna fakulteta, u kojima se izvodi nastava na 20 katedri. Procenjuje se da su do sada oko 48.000 njenih pitomaca postali oficiri VDV-a. Lično sam imao prilike da vidim da se u školi VDV-a danas školuje i više od 100 devojaka, koje u demonstriranim veštinama praktično ne zaostaju za muškim kolegama. Popularna Rjazanjka postala je vremenom simbol grada, koji se danas smatra neformalnom prestonicom VDV-a.

Od ložača do zamenika ministra odbrane

Koliko su strogi kriterijumi za upis na Rjazanku svedoči i primer sadašnjeg prvog zamenika ministra odbrane Ruske Federacije, generala Junus-Bek Jevkurova. On je našoj javnosti poznat po zauzimanju aerodroma Slatina u junu 1999. U školu je dospeo na mala vrata. Nakon neuspeha na prijemnom ispitu, Jevkurov se zaposlio kao ložač u kotlarnici škole. Nakon što jedan broj primljenih pitomaca ne uspevši da izdrži žestok dril odustaje, Jevkurov dobija šansu i postaje jedan od najboljih u svojoj klasi. Ostalo je istorija i legenda. Orden Heroja Rusije Jevkurovu je dodeljen svega 2 nedelje nakon prve pobede Vladimira Putina na predsedničkim izborima.

Parada na Crvenom trgu

Svoj praznik VDV obeležava na dan Svetog Ilije, 2.avgusta . Nakon crkvene službe na programu je litija koja se završava na Crvenom trgu ispred crkve Svetog Vasilija Blaženog. Pored defilea aktivnih pripadnika VDV-a manifestaciji prisustvuju i desetine hiljade veterana, koji ponosno nose plave beretke – simbol ruskih padobranaca. Kao i prethodnih godina i ovog 2. avgusta centrom Moskve odzvanjao je poklič pripadnika VDV: Nikto krome nas (Niko osim nas)!

Kao i prošle, i ove godine prisustvovao sam proslavi na Crvenom trgu i polaganju cveća na spomeniku palim desantnicima, koji se nalazi uz Muzej oružanih snaga Ruske Federacije. Posebnu čast predstavaljalo je kasnije druženje sa legendarnim komandantima VDV-a, general-pukovnikom Aleksandrom Čindarovim, herojem Sovjetskog Saveza general-pukovnikom Valerijem Vastrotinim i našim starim prijateljem generalom Nikolajem Staskovim, čestim gostom Srbije i Republike Srpske.

Izvor: rs.rbth.com