Како је настала „Боже правде“: Од позоришне представе до химне

На данашњи дан, 21. априла 1882. у Народном позоришту у Београду изведена је прва српска оперета – „Врачара“ Даворина Јенка, аутора српске химне „Боже, правде“.

Прилика да се подсјетимо како је настала најљепша химна на свијету.

„Боже правде“, казаће сваки Србин, најљепша је српска пјесма, од које се све у бићу човјековом буди. Међутим, о самом поријеклу њеног настанка мало се зна.

Прича о српској химни почиње још за вријеме кнеза Михаила Обреновића. Он је од министра просвете Љубомира Ненадовића затражио да се објави „конкурс“ за писца нове химне – уместо дотадашње „Востани Сербије“, пише портал Волим Србију.

Није доживио да види исход – Ђура Јакшић није написао ништа, стихови Јована Јовановића Змаја су одбијени, а Ненадовић је оптужен за мито.

Након кнежевог убиства није се причало о новој химни све док Милан Обреновић није преузео власт. У част његовог пунољества управнику Народног позоришта у Београду, Јовану Ђорђевићу, наручен је позоришни комад који је имао за циљ да велича династију Обреновић.

Тако је настала позоришна представа „Маркова сабља“, која је премијерно изведена у склопу прославе кнежевог рођендана. Ђорђевић је, на композицију Даворина Јенка, написао и текст за песму „Боже правде“.

Тог 11. августа 1872. године у београдском Народном позоришту, на самом крају премијерне представе изашли су глумачки ликови – Марко Краљевић и Вила Равијојла. Званично су најавили хор који је потом запјевао: “Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас”…

Пјесма је постајала све популарнија, и изводила се на хорским наступима, а народ је спонтано почињао да устаје на прве тактове.

Десет година касније Србија је постала краљевина, а Милан је одредио да химна постане „Боже правде“.

За вријеме власти Милана Обреновића, певало се „кнез Милана Боже спаси“, па је то промијењено успостављањем Милана за краља.

Химну нису мијењали ни Карађорђевићи – мада није да нису хтјели, подсјећа портал. Краљ Петар Први је расписао конкурс, али ниједан предлог није био адекватан, па је промијенио текст постојеће химне. Убацио је своје име, те се тада певало – „Краља Петра, Боже, храни/Моли ти се српски род“. Исти стих препјеван је и током владавине краља Александра Првог.

Потом је дошла Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Химна је била састављена из три дела – српске „Боже Правде“ и стиховима из хрватске “Лијепа наша” и словеначке “Напреј, застава славе”.

Србија је све до 2006. године чекала да јој се врати њена славна химна. Ипак, и тада није усвојен оригинални текст Јована Ђорђевића. Краља су замијениле земље, круну – славе, краљевину – отаџбина, а Богу се више не молимо да нас храни већ – брани.

„Чије год име да се пјева у нашој химни – једно је битно. Кад год је запјевате, сјетите се историје српског народа, свих наших јунака – нарочито оних који су са тим стиховима на уснама бранили нашу земљу. А онда своје мисли усмјерите ка данашњим херојима, који су свуда око нас. Посветите те молитве нашој дјеци и нашој земљи… Уз руку на срцу и осмјех на лицу.

А Бог ће нас бранити!“, поручује портал Волим Србију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: