Ka­ko je Ma­kron od gla­sa ra­zu­ma po­stao pre­vod­nik su­ko­ba za­pa­da s Ru­si­jom

„Tre­ba uči­ni­ti sve da Ru­si­ja ne po­be­di u ovom ra­tu”, iz­ja­vio je pre ne­ko­li­ko da­na fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron i do­dao da se, iako ne po­sto­ji kon­sen­zus o sla­nju tru­pa u Ukra­ji­nu, „u bu­duć­no­sti to ne mo­že is­klju­či­ti”. Ma­kron je po­zvao i „EU da obra­zu­je ko­a­li­ci­ju za obez­be­đi­va­nje avio-bom­bi i da­le­ko­met­nih ra­ke­ta Ukra­ji­ni”. Ovu hu­škač­ku, na pr­vi po­gled iz­ne­na­đu­ju­ću re­to­ri­ku fran­cu­skog pred­sed­ni­ka po­dr­žao je i ne­dav­no ime­no­va­ni mla­đa­ni pre­mi­jer Ga­bri­jel Atal, ko­ji is­ti­če: „Re­al­nost je ta­kva da Ru­si­ja u sva­kom po­gle­du pred­sta­vlja di­rekt­nu i ne­po­sred­nu pret­nju za Fran­cu­sku”.

Crkva Engleske pristala na milijardu funti odštete zbog trgovine…

Me­đu­tim, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va ima dru­ga­či­ji stav od svog pred­sed­ni­ka. Po­ru­čio je da Fran­cu­zi ne­će gi­nu­ti za Ukra­ji­nu. „Ne­će­mo sla­ti tru­pe u bor­bu jer je po­sta­vljen okvir, a to je da se spre­či po­be­da Ru­si­je bez ula­ska u rat s Mo­skvom i ni­šta ni­je is­klju­če­no u ovom okvi­ru”, re­kao je Ste­fan Se­žur­ne.

De­ba­ta o to­me da li u Ukra­ji­nu tre­ba po­sla­ti NA­TO, ili tru­pe po­je­di­nih ze­ma­lja čla­ni­ca, po­kla­pa se s dru­gom go­di­šnji­com ra­ta i mo­men­tom kad su Ru­si ostva­ri­li po­be­du u Av­de­jev­ki i po­či­nju da na­pre­du­ju na osta­lim fron­to­vi­ma. Pro­ble­mi Oru­ža­nih sna­ga Ukra­ji­ne u ovom mo­men­tu su vi­še­stru­ki: za­stoj ame­rič­ke po­dr­ške, znat­no ma­nje mu­ni­ci­je iz EU ne­go što je obe­ća­no, pad mo­ra­la voj­ske na fron­tu i ne­mo­guć­nost da se ve­li­ki gu­bi­ci u ljud­stvu kom­pen­zu­ju no­vo­mo­bi­li­sa­ni­ma. Iako zvu­či spa­so­no­sno, Ma­kro­no­va ini­ci­ja­ti­va je bez pre­te­ra­nog en­tu­zi­ja­zma pri­mlje­na u Ki­je­vu.

U Mo­skvi mi­li­tant­na re­to­ri­ka Pa­ri­za ta­ko­đe ni­je bi­la me­dij­ska te­ma broj je­dan. Pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin se u obra­ća­nju pred Sa­ve­tom Fe­de­ra­ci­je tek uz­gred­no osvr­nuo i od­go­vo­rio da bi na ula­zak stra­nih tru­pa na te­ri­to­ri­ju Ukra­ji­ne Ru­si­ja od­go­vo­ri­la uda­ri­ma po te­ri­to­ri­ja­ma tih ze­ma­lja, ako tre­ba i nu­kle­ar­nim oruž­jem.

„Totalna odbrana” kao miraz Stokholma NATO-u

Ako se vra­ti­mo na po­če­tak fe­bru­a­ra 2022, sa­mo dve ne­de­lje pre iz­bi­ja­nja ra­ta, kad su bri­tan­ski i ame­rič­ki zva­nič­ni­ci već bi­li u „po­li­tič­kom ro­vu” pro­tiv Ru­si­je, se­ti­će­mo se da je Ema­nu­el Ma­kron po­se­tio Mo­skvu i u Kre­mlju raz­go­va­rao s Pu­ti­nom. Po iz­bi­ja­nju ra­ta, zva­nič­ni Pa­riz imao je znat­no ume­re­ni­ju re­to­ri­ku od Lon­do­na i Va­šing­to­na. Ma­kron je u pr­vih go­di­nu da­na de­lo­vao kao glas ra­zu­ma, re­ci­mo u ju­nu 2022, na vr­hun­cu glo­bal­ne an­ti­ru­ske hi­ste­ri­je, iz­ja­vio je da „ne sme­mo po­ni­zi­ti Ru­si­ju ka­ko bi­smo onog da­na kad bor­be pre­sta­nu mo­gli da iz­gra­di­mo iz­la­znu ram­pu di­plo­mat­skim pu­tem” i is­ta­kao da „Fran­cu­ska u ovom su­ko­bu tre­ba da od­i­gra ulo­gu po­sred­nič­ke si­le”. Ume­re­ni­ji pri­stup Fran­cu­ske su­ko­bu tra­jao je sve do pro­le­ća pro­šle go­di­ne, ka­da do­no­se od­lu­ku da Ukra­ji­ni do­sta­ve kr­sta­re­će ra­ke­te „skalp” (bri­tan­ska va­ri­jan­ta ove ra­ke­te – „storm ša­dou” do­sta­vlje­na je ra­ni­je). Ove ra­ke­te na­pra­vi­le su ozbilj­ne pro­ble­me ru­skoj Cr­no­mor­skoj flo­ti, po­go­di­le su ne­ko­li­ko ba­za i re­mont­nih cen­ta­ra, kao i aero­dro­me u Lu­gan­sku, Ber­đan­sku i Ma­ri­u­po­lju, oda­kle su po­le­ta­li bor­be­ni he­li­kop­te­ri.

Na­me­će se pi­ta­nje šta se de­si­lo zva­nič­nom Pa­ri­zu da od gla­sa ra­zu­ma po­sta­ne glav­ni ver­bal­ni ini­ci­ja­tor di­rekt­nog ra­ta Za­pa­da i Ru­si­je. Na­me­ra ne­dav­no iza­bra­ne vla­de da ra­di­kal­no pro­me­ni spolj­nu po­li­ti­ku, po­ku­šaj da se skre­ne pa­žnja jav­no­sti sa ma­sov­nih pro­te­sta po­ljo­pri­vred­ni­ka ši­rom Fran­cu­ske, ili očaj­nič­ki po­ku­šaj da se do­dat­nim ras­pi­ri­va­njem kon­flik­ta za­šti­te fran­cu­ski neo­ko­lo­ni­jal­ni in­te­re­si u Afri­ci?

Pre me­sec da­na po­se­tio sam Cen­tral­no­a­frič­ku Re­pu­bli­ku (CAR), fran­cu­sku ko­lo­ni­ju do 1960, gde su se i de­ce­ni­ja­ma ka­sni­je za­dr­ža­li sna­žan fran­cu­ski uti­caj i voj­no pri­su­stvo. Zva­nič­ni­ci, isto­ri­ča­ri, pro­fe­so­ri uni­ver­zi­te­ta, sve­šte­ni­ci, omla­din­ski ak­ti­vi­sti i obič­ni lju­di s ko­ji­ma sam se sreo u CAR prak­tič­no ni­su ima­li le­pih re­či za Fran­cu­sku. Op­tu­ži­va­li su Pa­riz da je kon­stant­no pro­vo­ci­rao voj­ne pre­vra­te i gra­đan­ske ra­to­ve, uklju­ču­ju­ći i po­sled­nji ver­ski su­kob iz­me­đu hri­šća­na i mu­sli­ma­na ko­ji se na­pra­sno ras­plam­sao po­sle po­se­te ta­da­šnjeg fran­cu­skog pred­sed­ni­ka Fran­soa Olan­da. Fi­del Gu­and­ži­ka, sa­vet­nik pred­sed­ni­ka Fo­ste­na Ar­kan­ža Tu­a­de­re, ža­lio se da Fran­cu­ska i NA­TO ni­su že­le­li da CAR gra­di sa­mo­stal­nu od­bra­nu i da su dve go­di­ne nji­ho­vu voj­sku ob­u­ča­va­li da se bo­re mot­ka­ma. Si­tu­a­ci­ja se iz­me­ni­la 2017. go­di­ne, ka­da u CAR sti­že gru­pa „Vag­ner” i po­či­nje ak­tiv­no da ra­di na obu­ci voj­ni­ka CAR.

Za­ni­mlji­vo vi­đe­nje si­tu­a­ci­je u Afri­ci po­čet­kom ove sed­mi­ce iz­neo mi je u ne­for­mal­nom raz­go­vo­ru i dr Ada­ma Di­a­ba­te, sa­vet­nik pred­sed­ni­ka Ma­li­ja Asi­mi­ja Go­i­te. U ovoj ze­mlji sprem­ni su na znat­no ra­di­kal­ni­ju re­vi­zi­ju od­no­sa s Fran­cu­skom od CAR, što bi usko­ro mo­glo da do­ve­de do na­pu­šta­nja za­pad­no­a­frič­kog fran­ka, za­jed­nič­ke va­lu­te u osam dr­ža­va, ko­ja se štam­pa i kon­tro­li­še iz Fran­cu­ske. Uko­li­ko se va­lut­ni eks­pe­ri­ment Ma­li­ja, ko­ji ima če­ti­ri pu­ta vi­še sta­nov­ni­ka ne­go CAR, po­ka­že uspe­šnim, za­pad­no­a­frič­ki fra­nak bi ubr­zo mo­gli da na­pu­ste u Ni­ge­ru i Bur­ki­ni Fa­so, ko­ji za­jed­no ima­ju 47 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka.

Po­red za­pad­no­a­frič­kog, u Fran­cu­skoj se emi­tu­je i cen­tral­no­a­frič­ki fra­nak, ko­ji pred­sta­vlja va­lu­tu u još šest dr­ža­va, pa bi po­tres ko­ji bi mo­gao da se de­si sa pro­me­nom va­lu­te u Ma­li­ju mo­gao da se od­ra­zi i ta­mo. S ob­zi­rom na to da 30 od­sto va­lu­ta ima zlat­nu pod­lo­gu pre­da­tu Fran­cu­skoj, pot­pu­ni, ili de­li­mič­ni ras­pad ove dve va­lut­ne uni­je imao bi ozbilj­ne po­sle­di­ce za fran­cu­sko stra­te­ško pri­su­stvo u biv­šim ko­lo­ni­ja­ma, ali i mo­gu­ću oba­ve­zu da vra­te sto­ti­ne mi­li­jar­di evra da­tih na ime kom­pen­za­ci­je za pre­u­ze­to zla­to.

Po svoj pri­li­ci rat­no­hu­škač­ka re­to­ri­ka Ema­nu­e­la Ma­kro­na i nje­go­vog okru­že­nja pred­sta­vlja­će pu­canj u vla­sti­tu no­gu, na­ne­će šte­tu pro­vla­di­nim frak­ci­ja­ma na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma za Evrop­ski par­la­ment, a uz to, ova­kav stav ne­će spu­ta­ti Ru­si­ju da na­sta­vi da po­ti­sku­je Fran­cu­ze iz Afri­ke.

Izvor: Politika