Како је изгледало лице Бетовена: Композитор „оживео“ помоћу 3Д модела (ФОТО)

Реконструкција лика чувеног композитора је резултат спајања научне методологије и историјске документације. Полазна основа били су ретки сачувани материјали – фотографије Бетовенове лобање из 1863. године и мерења прикупљена 1888. године.

Тиме је омогућено моделовање 3Д форме на основу 2Д обриса добијених из фотографија, уз пажљиво прилагођавање пропорција. Лобања је виртуелно реконструисана коришћењем података донорских узорака, који су затим усклађени са историјским снимцима.

На тај основ додати су маркери меког ткива, засновани на статистичким подацима живих Европљана, што је омогућило реконструкцију носа, профила и структуре лица. Након тога, следила је фаза „оживљавања“ – додавање косе, текстуре коже, одеће и сличних детаља, према познатим портретима, посебно оном из 1820. године који је један од најпознатијих приказа композитора.

Завршни детаљи, попут сенки, тонова коже и израза, обрађени су уз помоћ вештачке интелигенције. Ипак, дизајнери су наишли на неколико изазова – на пример, лобања није била у потпуности очувана, јер су на њој остали трагови резова и оштећења насталих након композиторове смрти 1827. године. Осим тога, доступни су били само фронтални и бочни прикази, што је ограничило могућности дизајнера.

Шта Бетовеново лице открива

Слика коју су кроз историју стварали и познаници и биографи добила је физички облик. Према овом 3Д моделу можемо претпоставити да је Бетовен био озбиљан човек, са одлучним, готово љутитим погледом. Ипак, сложеност његове личности не може се свести само на тај утисак. Иако је у јавности био познат као раздражљив, груб и повучен, приватно је умео да покаже и топлину, духовитост и великодушност, према истраживачима.

Његов животни пут био је обележен великим изазовима, а губитак слуха додатно је продубио његову изолованост и појачао унутрашње борбе. Многи који су га познавали истицали су како је са годинама, и како је болест напредовала, све чешће испољавао своје негативне особине. Управо се тај унутрашњи конфликт – између великог талента и тешког карактера – може сматрати тајном његовог генија: Иза наизглед хладног и мрачног лика крио се ум који је стварао револуционарну музику, који је, и у глувоћи, настављао да компоновање доживљава као једини пут до среће, пише „Дејли мејл“.

Аутор реконструкције је у оквиру свог истраживачког рада анализирао шта је Бетовена учинило симболом западне музике, а закључио је да су главни фактори били снажна ментална дисциплина, дубока концентрација, решавање комплексних музичких проблема и упорност, упркос физичким и емоционалним препрекама. Резултат реконструкције није само визуелни портрет, већ дубља потврда колико је сложена веза између генија и патње.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: