Како је Џони Штулић постао Србин
1 min read
Штулић
Његова тврдња да нема нити једно хрватско крвно зрнце била је довољан повод да га “ми” једноставно прогласимо Србином. Да ли је то једна од последњих епизода српско-хрватске оставинске расправе или хватање на оно што је Штулић редовно слао као удицу – провокацију?
Да будемо на почетку цинични и поставимо питање: “Када ће се срушити или макар умањити мит о Џонију Штулићу?” Могући одговор истих тих циничних би био: “Када би некадашњи фронтмен Азре прихватио окупљање бенда и повратничку турнеју попут оне Бијелог дугмета из 2005.” У тим приликама увек буде оних алхемичара који траже тајне састојке новооткривене љубави и закључе да је у читавој тој репризи много више процената новца него страсти. А митови се заснивају углавном на љубави, и по правилу наплаћују се кешом.
То добро зна Горан Бреговић, па је овосезонска прослава јубилеја Бијелог дугмета заснована на само два члана – Бреговић плус Ален Исламовић. Јер то делује много искреније него поновно дружење и сликање с Бебеком и Тифом након свих ових година и тешких речи. И Џони Штулић зна колико су склиске те обнове старих љубави иако у његовом случају сигурно нема ни помисли о окупљању Азре, и поред тога што би у свим престоницама постјугословенских држава било публике у броју бар као што ће је ових дана бити у Лестеру на прослави шампионске титуле.
Али тих повратничких концерата Џонија Штулића никада неће бити, тако да ће његов мит имати сав потребан конзерванс за дугорочно трајање. То дугорочно трајање се на сваких неколико месеци или година рифрешује изненадним појавама самог Бранимира Џ. Ш. који се огласи поводом нечега што га је изазвало или су новинари успели да га телефонски ухвате у нечему што он схвата као ћаскање, а медијска њушкала као “ексклузивни интервју, и то први након толико година”. Прошле недеље је Џони био испровоциран изјавом Синише Шкарице, дугогодишњег уредника дискографских кућа Југотон и Цроатиа Рецордс, и то управо о једној од његових највећих златних кока – Азри и плаћању ауторских права.
“Ја сам Азра! Једини плаћам чланарину и немам ниједно хрватско крвно зрнце, нити сам дете из хрватско-српског брака. Дакле, Азра није хрватски бенд, као што ни ‘левис’ фармерке нису из Вараждина, мада су их производили осамдесетих”, изјавио је Штулић уз тврдњу да никада Југотону није продао власничка права.
Пре него што уђемо у “крвну” слику ове изјаве, треба рећи да се Џони редовно јављао у вези с тим ауторским правима, али постоји друга прича која га ослобађа етикете грамзивости јер не само да га нису занимале повратничке турнеје, он често није марио за новац од тих истих ауторских права, па тако није подигао чак 200.000 евра од ауторских права о којима га је обавестио Дејан Цукић, коме је тада кратко рекао: “Шта ће мени новац?”
А сад да уђемо у анализу “крвне слике” последње изјаве Џонија Штулића. Његова тврдња да нема нити једно хрватско крвно зрнце била је довољан повод да га “ми” једноставно прогласимо Србином. Да ли је то једна од последњих епизода српско-хрватске оставинске расправе или хватање на оно што је Штулић редовно слао као удицу — провокацију?
realan tekst, normalan, za ovaj portal prenormalan… ali čestitke!
Džoni je sebe deklarisao u izjavi da je po nacionalnosti Azra i da nema zrnce hrvatske krvi. Ko zna njegov opus pamti stihove: “Ja se zovem Štulić Džoni iz plemena starih Azra”. To i nisu njegovi stihovi već iz sevdalinke “Azra” koje je on adaptirao. E sad jesu li Azre Srbi, drugo je pitanje.