Бивши службеник Агенције за националну безбједност Душко Голубовић, према сумњама Специјалног државног тужилаштва, користио је информације које је добијао у служби како би наводним припадницима своје криминалне групе давао смјернице како да безбједно шверцују цигарете.

Како је наведено у наредби о спровођењу истраге у овом предмету, Голубовић је преносио информације другом организатору групе, власнику ауто-центра „Рокшпед“ Сандеру Станају. Упозоравао га је када су контроле и гдје, куда да усмјере робу, ко је под надзором. Ипак, како се наводи, одређене количине цигарета „падале“ су им у Хрватској и Италији.

У вријеме дјеловања криминалне организације, како пише у тужилачким списима, Голубовић је био полицијски службеник у Сектору за борбу против корупције, па је располагао одређеним сазнањима битним за рад групе. Станају је слао поруке упозорења: „А она роба што је на твоју фирму да пошаљеш неђе бродом, претовариш у други контејнер, сачекаш 7 дана и вратимо у ЦГ, јер се ове фирме из региона прате“. Станај је потом поруке преносио осумњиченом Нуу Станају, а даље Абедину Перићу: „Највјероватније ћемо морати сву ону робу коју имамо доље у Бару да се шаље за Либију“. „Све… два са регином, један ибиза, један схантал, један фм и трокадеро, све је под надзором. Све доље је стављено“. „Пописали је“.

„Не знају одакле је роба, нити знају за нас“

Да су поједине туре цигарета чији шверц је спријечен акцијом надлежних припадале криминалној групи Голубовића и Станаја истражитељи су утврдили упоређујући пресуде против окривљених у тим предметима с детаљима порука које су осумњичени размијенили. У пресуди С.Б., којем су цигарете пронађене на граничном прелази Карасовићи, наведени су подаци о којима на Скају окривљени Суковић пише Нуу Станају: „Цеми ми рече нешто не питај ако је тако“, „Сат сам се изнервира за ово“, „Тај поса је греота оставити за зг“, „А како је пао“, „Жа ми није за робу, него транспорт је проблем сат, а робу би намирили“. Тужилац тврди да је јасно да је ријеч о 59 пакета „регине“ који су пронађени код С.Б., који је осуђен у Дубровнику.

Суковић и Нуо Станај размјењивали су информације и о заплени цигарета на граничном прелазу Делеуша, за шта је осуђен возач камиона М.К. У питању су поруке „на скенер је пао“, „да није било скенера не би пао“, али и неколико њих у којима се договарају да му ангажују адвоката, и констатација да би било боље да је пао са 364, а не са 583 пакета цигарета, колико је пронађено код М.К. Наредног дана Сандер Станај је Голубовићу послао поруке „могуће да је роба од нас“, „не знам ко је овај што је пао“, „не не не знају одакле је роба, нити знају за нас“.

Да је Голубовић користио службене информације тужилаштво доказује и порукама Пепића и Сандера Станаја: „Рекао ти је шеф да нијесу тебе и мене спомињали“, „видио сам ја папир“, „нема никог од нас“, „има ли наш шеф још каквих информација око оне приче да ли је што сазнао“, „ти само види ако може што шеф да нам заврши да нас не дирају“ и „види само са шефом да мало около наоколо испиташ да та његова служба не ради кога“.

Из ових порука, како пише у наредби СДТ-а, произилази да су окривљени, управо због утицаја криминалне организације на полицију“, имали информације о томе да ли су под сумњом или откривени у свом дјеловању, а да је управо окривљени Голубовић, као организатор и полицијски службеник, у могућности да сазна те информације, односно да оствари потребан утицај. Такође, тужилац тврди да је јасно и да је група имала утицај на службенике Управе царина јер се мјере царинског надзора приликом изношења нијесу могле избјећи без постојања тог утицаја. На основу преписке окривљених организатора, тужилац тврди да је јасно да се ради о службеницима који су очигледно готово увијек били у смјени од 19 сати до 7 часова наредног дана.

Тужилаштво тврди да је Голубовић шверц договарао само са другим организатором Сандером Станајем, а он и са осталим окривљеним Нуом Станајем, Абедином Пепићем, Аднаном Суковићем и Ветоном Беришајем, који потом комуницирају са осталим припадницима, познатим и непознатим. Ко заузима које мјесто у хијерархији криминалне групе СДТ закључује из порука које су размјењивали када су надлежни проналазили и одузимали цигарете. Из тих порука се види да надређени имају обавезу да им обезбиједе правну помоћ, односно адвокате, да обезбиједе да криптовани телефони које су користили за комуникацију у криминалној организацији не могу да се користе као извор доказа, односно да их „спрже“. Утврђено је и да особама које су превозиле цигарете унапријед кажу шта да причају надлежним уколико их ухвате и да никако не омогуће откривање било ког другог припадника криминалне организације.

„Спржен је Скај“

У наредби о спровођењу истраге наведено је да су Сандер Станај и Абедин Пепић размијенили поруке 3. децембра 2020, на дан кад су у Анкони, у Италији, откривене неоцарињене цигарете у камиону привредног друштва „Сава транс“ д.о.о., међу дрвном грађом. Пепић обавјештава Станаја, прослеђујући му преписку са корисником ЕЛ Цхоло, из које произилази да је полиција пронашла „све“, а наводи се и „спржен је Скај“. Истог дана окривљени Андрија Петановић обавјештава окривљеног Вукоту Вујошевића: „Најбоље да ћути док дођи адвокати“. Вујошевић је Петановићу послао преписку са корисником са надимком Куци, у којој је наведено: „Неће возач рећ ништа остале, није поента да помиње, него се направила прича како да каже ђе је узео да нема везе фирма итд…“, „гледамо да извучемо човјека и фирму“, „ником од вас неће ништа бит“. О детаљима заплене цигарета у БиХ Суковић је Беришају 21. фебруара 2021. године прослиједио преписку са корисником „Амбасадор“, која се односи на возача камиона:,,Држи се добро“, „Није и неће поменути никог“ и „Све преузима на себе“, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: