Како је Андрић говорио о Београду његовог доба

Српски новеловац Иво Андрић о некадашњем, старом Београду, говорио је овако:

,,Овај велики град био је, изгледа, одувек овакав: истрган, просут, управо као да никад не постоји, него вечно настаје, дограђује се и опоравља. С једног краја ниче и расте, а са другог вене и пропада. Увек се креће и таласа, никад не мирује и не зна шта је спокој и тишина. Град на две реке, на великом простору сапет ветровима.“

Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.“

Да ли се и колико Андрићев Београд разликује од овог Београда данас? Да ли се ововремени Београд дограђује и опоравља? Да ли град чине људи или здања?

Како год, сви Балканци с радошћу одлазе у Београд, не само Балканци, већ путници читавог свијета и из тог града односе лијепе утиске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: